Ponuda i traznja

UVOD

Privredni život predstavlja veoma složenu tvorevinu koja se sastoji iz nekoliko zaokruženih delova od kojih svaki za sebe predstavlja jednu celinu. Postoji veliki broj različitih kombinacija između tih celina što dosta komplikuje privrednu sliku.
Najznačajnije oblasti makroekonomskog istraživanja su: tržište roba i usluga gde se ravnoteža predstavlja preko jednakosti štednje i investicija i gde se primenjuje politika cena kao odgovarajuća mera ekonomske politike, zatim javne finansije koje obuhvataju javnu potrošnju i poreske prihode države gde se primenjuju mere fiskalne politike, razmena sa inostranstvom za koju odgovaraju spoljno trgovinska i devizna politika, novčani i bankarski sistem gde novac ima primarnu ulogu na strani agregatne ponude i agregatne tražnje, a monetarno kreditna politika ima regulativnu ulogu, agregatna ponuda u kojoj se vodi politika dohodaka i posebna politika za svaku privrednu oblast.

1.    TRŽIŠTE KAPITALA

Potrebe za dugoročnim sredstvima ekonomskih subjekata mogu se zadovoljavati generisanjem sopstvene akumulacije ili korišćenjem sredstava drugih učesnika u reprodukciji. U prvom slučaju reč je o samofinansiranju – ulaganju zadržane dobiti. U drugom slučaju ekonomski subjekti pribavljaju kapital emitovanjem dužničkih ili vlasničkih finansijskih instrumenata investitorima, vlasnicima viškova kapitala, neposredno ili posredstvom finansijskih institucija.
Transfernu funkciju, vezanu za korišćenje dugoročnih sredstava, obezbedjuje segment finansijskog tržišta – tržište kapitala. Ovo tržište svoje ime duguje shvatanju da su sredstva koja se vraćaju ulagaču u dužem vremenskom periodu – kapital, jer se koriste uglavnom za realno investiranje, koje obezbedjuje povećanje dohotka, odnosno povećanje društvenog bogatstva na duži rok.
Tržište kapitala omogućava i olakšava ekonomskim subjektima proces investiranja. Ali ono predstavlja institucionalni osnov i za dezinvestiranje ekonomskih subjekata. Razlikovanje procesa investiranja i dezinvestiranja daje osnovu za podelu tržišta kapitala na:
• Primarno tržište – ekonomski subjekti mobilišu kapital izdavanjem dugoročnih hartija od vrednosti
• Sekundarno tržište – obavlja se promet dugoročnih hartija od vrednosti
Za osnovu tržišta kapitala se uzima dugoročna finansijska aktiva, odnosno, ako se analizira kao tržište finansijskih instrumenata – emisija i trgovina dugoročnim finansijskim instrumentima. Reč je o finansijskoj aktivi koja proističe iz zadovoljavanja akumulativnih potreba proizvodnih, odnosno dugoročne potrošnje neproizvodnih sektora. Pošto zadovoljavanje ovih potreba doprinosi formiranju društvenog kapitala, dugoročne finansijske instrumente možemo smatrati i za instrumente tržišta kapitala.
Tržište kapitala se može definisati kao mesto povezivanja ponude i tražnje za kapitalom -predmet kupoprodaje, gde se pod kapitalom smatraju novčana sredstva dugoročnog karaktera (osnovni rok dospeća im je duži od jedne godine).
Možemo reći da je tržište kapitala finansijsko tržište na kome se trguje dugoročnim dužničkim i vlasničkim finansijskim instrumentima, pre svega obveznicama i akcijama.
Transakcije koje se odvijaju na ovom tržištu nazivaju se kapitalne transakcije a hartije od vrednosti kojima se trguje na ovom tržištu nazivaju se dugoročne hartije od vrednosti ili efekti.