Porez na dodatu vrednost

Definicija poreza na dodatu vrednost

PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara osim ako zakonom nije drugačije propisano.

Imajući u vidu činjenicu da se oporezivanje dodate vrednosti vrši u svim fazama proizvodnog i prometnog ciklusa, za PDV se može reći da je on po suštinii svojevrstan oblik poreza na promet, odnosno neto – svefazni porez na promet.

Osnovna razlika između klasičnog poreza na promet i PDV je upravo u tome što se prvi obračunava i naplaćuje samo u jednoj fazi, i to u krajnjem prometu, dok je PDV višefazni, odnosno obračunava se i naplaćuje u svakom prometu dobara i usluga.

Obveznici poreza na dodatu vrednost dužni su da izdaju račune o izvršenom prometu dobara i usluga, da vode evidenciju, obračunavaju i plaćaju PDV i podnose poreske prijave u skladu sa Zakonom o PDV i propisima donetim na osnovu tog zakona.

Račun (faktura) je osnovni dokument u sistemu obračuna i plaćanja PDV,  koji predstavlja značajan vrednosni papir za njegovog imaoca-kupca dobara (jer donosi koristi u obliku smanjenja obaveze za PDV), a obavezu za njegovog izdavaoca-prodavca dobara ili izvršioca usluga (jer donosi finansijski teret za PDV).

Poslovni događaji i promene koji su značajni za obračun i plaćanje PDV(prodaja, nabavka i dr.), evidentiraju se u knjigovodstvu i u propisanoj poreskoj evidenciji na osnovu isprava (dokumenata) čija je sadržina propisana,  kao što su izdati i primljeni računi,  drugi obračuni izvršenih i primljenih dobara i usluga.

Vodjenje evidencije PDV uređeno je poreskim propisima o evidenciji , a to su:
–    Zakon o porezu na dodatu vrednost
–    Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije  i
računovodstveni propisi o evidenciji, a to su:
–    Zakon o računovodstvu i reviziji
–    Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna drušva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike.

Evidencija PDV mora se ažurno voditi, s obzirom na to da se obaveza poreza utvrđuje i uplaćuje za svaki poreski period (kalendarski mesec ili tromesečje) na osnovu poreske prijave koja se podnosi Poreskoj upravi u roku od deset dana po isteku poreskog perioda.
Postoje četiri bitna uslova za određivanje da li je neko lice obveznik PDV koji mora da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu, a to su:
–   samostalnost u obavljanju prometa dobara i usluga,
–   obavljanje prometa dobara i usluga u okviru delatnosti,
–   obavljanje prometa dobara i usluga u cilju ostvarivanja prihoda,
–   da je ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci veći od 2.000.000         dinara, odnosno da će kod otpočinjanja ili u toku obavljanja delatnosti procenjeni promet u narednih 12 meseci biti veći od 4.000.000 dinara
Prva tri uslova (samostalnost obavljanja prometa, obavljanje prometa u okviru delatnosti i obavljanje prometa u cilju ostvarenja prihoda), moraju biti istovremeno (kumulativno) ispunjena da bi se neko lice smatralo poreskim obveznikom.
Četvrti uslov nije obavezan, jer se prema Zakonu lice koje nije ostvarilo promet veći od 4.000.000 dinara, može opredeliti da postane obveznik PDV, ako je u prethodnih 12 meseci ostvarilo ili porcenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 2.000.000 dinara.