UNIVERZITET UNION – BEOGRAD
FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŽMENT
BEOGRAD
POSTUPCI CARINJENJA PRIJAVLJENE ROBE
GRAĐANA
ZAVRŠNI RAD
Profesor Student
Doc.Dr.Goran Jovanov
Beograd, 2014. god.
SADRŽAJ
UVOD..................................................................................................................................1
1. CARINA ISTORIJAT..................................................................................................2,3
2. INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA SRBJE...............................................................4
3. ОRGANIZACIONA ŠEMA UPRAVE CARINE...........................................................5
4.MISIJA I VIZIJA UPRAVE CARINA..........................................................................6
4.1. Vrednosti Uprave Carina..........................................................................................6
5. CARINSKA ROBA.........................................................................................................7
5.1.
Redovan postupak carinjenja robe..........................................................................7,8
5.2.Podnošenje jedinstvene carinske isprave i propisanih isprava...................................9
5.3. Prijem jedinstvene carincke isprave........................................................................10
5.4. Pregled robe.........................................................................................10,11,12,13,14
5.5. Svrstavanje robe po carinskoj tarifi..........................................................................14
5.6. Utvrđivanje carinske osnovice...........................................................................,14,15
5.7. Carinski dug i obračun uvoznih daxždžbina i taksi......................................15,16,17
5.8. Obračunavanje i naplata carine................................................................................17
6.UGOVOR U ŠPEDICIJI................................................................................................18
7. PRIVREDNE FUNKCIJE ŠPEDICIJE.........................................................................19
7.1. Poslovi špedicije u organizaciji tranzitnih tokova...................................................20
7.2. Osnovni poslovi špedicije pri carinskom posrednovanju...................................20,21
7.3. Osnovni poslovi špedicije u organizaciji uvoznih i izvoznih robnih tokova..........21
7.4.Obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe........................................................22
7.5.Obaveze špeditera................................................................................................22,23
7.6. Prava špeditera...................................................................................................24,25
7.7. Odgovornost špeditera........................................................................................25,26
8.POSTUPAK
SA
ROBOM
ZA
KOJU
SE
ZAHTEVA
PRIMENA
PREFERENCIJALNIH TARIFNIH MERA.....................................................................27
8.1. Podnošenje kopije dokaza o poreklu........................................................................27
8.2. Postupak kada ne postoji dokaz o poreklu..........................................................27,28
8.3. Dokaz o poreklu se šalje na proveru .......................................................................28
8.4.. Postupanja prilikom puštanja robe.....................................................................28,29
ZAKLJUČAK....................................................................................................................30
LITERATURA..................................................................................................................31
1. CARINA ISTORIJAT
Prema podacima sa kojima raspolažemo, carina je bila jedna od prvih Državnih
službi uspostavljenih u Srbiji posle Drugog srpskog ustanka. Dana 21. decembra 1833.
godine (2. januara 1834. godine po novom kalendaru), beogradski vezir u prisustvu
turske vojske, lično je predao beogradsku carinarnicu knezu Milošu Obrenoviću. Posle
predaje srpskoj strani ove najveće carinarnice, prevedena je na srpski jezik cela turska
đumručka (carinska) tarifa, po kojoj su se naplaćivale carinske takse i ostale dažbine.
„U jugoslovenskoj državi stvorenoj posle Prvog svetskog rata 1. decembra 1918. godine,
zbog unutrašnjih protivurečnosti i kriza na unutrašnjem i međunarodnom planu, kao i
zbog zaoštravanja međunarodnih odnosa, carinska služba je bila u dosta podređenom
položaju i nije imala potreban razvoj.
Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije, Odklukom o organizaciji državno –
finansijske uprave od 30. decembra 1944. godine, formirao je u okviru Državnog
povereništva finansija Odeljenje carine sa 4 odseka kao unutrašnjim organizacionim
jedinicama, carinarnicama kao prvostepenim carinskim organima i inspektoratima u
sedištima pojedinih republika, pri čemu se privremeno obavljanje ovih poslova, sa
ukupno 54 službenika, vršilo u Odeljenju carina još od 15. novembra 1944. godine.
Odnosi u novoj državi zahtevali su i nova zakonodavna akta sa propisima koji će
regulisati nadležnost i ovlašćenja carinske službe. Dana 19. oktobra 1948. godine stupio
je na snagu novi Carinski zakon koji je postavio pravni osnov za rad carinskih organa,
dok je Carinska tarifa prethodne Jugoslavije i dalje ostala na snazi. Carinski zakon iz
1959. godine potpunoreguliše osnovne institute carinskog sistema, a zbog nastalih
promena u društveno – političkom sistemu, kao i naglom porastu spoljnotrgovinske
razmene naše zemlje 1973. godine donosi se novi Carinski zakon. Sledeći Carinski zakon
donet je 1976. godine, a njegove izmene i dopune vršene su u više navrata, a radi
njegovog poboljšanja u smislu daljeg usavršavanja osnovnih instituta carinskog sistema i
usklađivanja sa drugim zakonima, odnosno promenama koje su u međuvremenu nastale u
našem privrednom sistemu. Posle raspada SFRJ, prvi novi Carinski zakon u Saveznoj
Republici Jugoslaviji donet je 1992. godine, da bi takođe bio menjan i dopunjavan u više
navrata u skladu sa potrebama i razvojem ukupne situacije u zemlji. „
2
U periodu do 1966. godine, kada su izvršene značajne promene u carinskom,
spoljnotrgovinskom i deviznom sistemu, naša zemlja je pristupila većem broju
međunarodnih konvencija i sporazuma, čime su stvoreni uslovi za šire uključivanje naše
privrede u međunarodnu podelu rada. Naša zemlja je pristupila Konvenciji o osnivanju
Saveta za carinsku saradnju, Konvenciji o carinskoj vrednosti i Konvenciji o
nomenklaturi za klasifikaciju robe u carinskim tarifama. U ovom periodu Jugoslavija je
postala i punopravni član Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT).
2
2
http://www.upravacarina.rs/
„Carinska tarifa je osnovni instrument carinske politike. Njena uloga i značaj u
regulisanju spoljnotrgovinske razmene i zaštite domaće proizvodnje, zavise od stepena
privrednog razvoja i opštih uslova privređivanja. 1952. godine doneta je
Privremena
carinska tarifa, a 1959. godine donosi se Uredba o carinskoj tarifi za robu koju građani
unose, odnosno primaju iz inostranstva. Dana 15. marta 1961. godine doneta je Uredba o
privremenoj opštoj carinskoj tarifi, da bi 1. jula 1965. godine bio donet i Zakon o
Carinskoj tarifi. U cilju usklađivanja carinske politike sa drugim sistemskim zakonima iz
oblasti društvene reprodukcije, 1. jula 1978. godine stupio je na snagu novi Zakon o
Carinskoj tarifi.
Praktično od 1961. godine naša zemlja primenjuje tzv. “Briselsku nomenklaturu”
svrstavanja robe u carinskim tarifama iz 1950. godine. Pošto je 1987. godine Jugoslavija
prihvatila i potpisala Konvenciju o harmonizovanom sistemu naimenovanja i šifriranja
robe, 1988. godine ugrađena je ova harmonizovana nomenklatura u postojeći Zakon o
Carinskoj tarifi, donosenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Carinskoj tarifi.
U Saveznoj Republici Jugoslaviji Zakon o Carinskoj tarifi donet je 1994. godine, a
sledeći 1997. godine, kada je jugoslovenska carinska tarifa u većoj meri nomenklaturno
usklađena sa carinskom tarifom Evropske unije, čime je prilagođena svetskim
standardima. „
3
Iz delokruga Uprave carina sa carinarnicama, kao područnim organizacio-nim
jedinicama, može se zakljuciti da carinska služba izvršava više značajnih funkcija:
fiskalnu, zaštitnu, bezbedonosnu i informatičku. Fiskalna funkcija je vezana za naplatu
carine i drugih uvoznih dažbina i predstavlja osnovnu komponentu u radu, zbog koje je
carinska služba i formirana.
Međutim, razvojem službe kroz izvršavanje ovog osnovnog zadatka, sve je veća
prisutnost i drugih navedenih funkcija. Zaštitnom funkcijom štiti se domaća proizvodnja,
a fiskalna i zaštitna funkcija ostvaruju se efikasnom i jednoobraznom primenom saveznih
propisa iz oblasti spoljnotrgovinskog, carinskog, deviznog i poreskog sistema, a narošito
primenom utvrđenih rezima uvoza i izvoza robe i efikasnom naplatom propisane carine,
drugih uvoznih dažbina, akcize i poreza na promet.
Bezbednosna funkcija se ostvaruje konstantnim aktivnostima u otkrivanju elemenata
carinskih krivičnih dela, privrednih prestupa i carinskih i deviznih prekršaja. Ova
funkcija je naročito došla do punog izražaja u poslednje vreme. Automatizacijom
carinskog poslovanja sve je više prisutna i sve više dobija na značaju i informatička
funkcija carinske službe.
Koristeći najsavremeniju tehniku i najnovije tehnologije u kompjuterizaciji poslova,
carinska služba raspolaže sa sistematizovanim podacima vezanim za carinsko poslovanje,
a koji su potrebni ne samo u radu carinske službe, već i najvišim državnim organima u
kreiranju ekonomske politike zemlje i u vođenju politike spoljnotrgovinske robne
razmene.
3
3
http://www.upravacarina.rs/
3. ОRGANIZACIONA ŠEMA UPRAVE CARINE
Karakter organizacije uči i oblikuje kontinuirani pokušaj zaposlenih da nauče nešto
novo i da to znanje primene kako bi unapredili kvalitet proizvoda i usluga.Zaposleni se
ohrabeuju da preuzimaju rizik,istražuju nove ideje,testiraju procese i razvijaju nove
proizvode i usluge što spada u podršku fleksibilnosti i eksperimentisanju.
Organizaciono strukturiranje neprofitnih i javnih organizacija kao proces izgrađivanja
organizacione strukture i njenog prilagođavanja internim i eksternim zahtevima
predstavlja složen,odgovoran i zahtevan posao.
Celokupnu aktivnost procesa organizovanja obično čine četiri podaktivnosti:
Podela rada(specijalizacija)
Decentralizacija(distribucija autoriteta)
Grupisanje jedinica
Kordinacija
5
