Povrtarstvo

KLASIFIKACIJA POVRTARSKIH KULTURA
500.000 registrovanih biljnih vrsta; povr. se gaji oko 1200 (78 fam.) kod nas 50, a 25 ima privredni značaj.
BOTANIČKA KLASIFIKACIJA

• izvršena prema genetskom srodstvu; biljke se dele u rodove i familije.
• povrtarske kulture spadaju u odeljak semenice (biljke sa semenom), pododeljak skrivenosemenice koji se deli na dve klase:

1) monokotile
a) lukovi – crni luk, beli luk, praziluk, zimski, šalot, biser luk, vlašac, špargla;
b) trave – kukuruz šećerac;
2) dikotile
a) pomoćnica – paradajz, paprika, plavi patlidžan, krompir;
b) tikve – krastavac, dinja, lubenica, bela tikva, tikvica, muskatna tikva, lufa, vrg;
c) krstašice – glavičast kupus, kelj pupčar, lisnati kupus, karfiol, keleraba, pekinški kupus, rotkvica, rotkva, ren;
d) leptirnjače – grašak, boranija, bob;
e) štitare – mrkva, peršun, paštrnjak, celer, kopar (mirođija);
f) glavočike – salata, endivija, cikorija, artičoka, crni koren;
g) pepeljuge – cvekla, blitva, spanać, loboda;
h) troskoti – kiseljak, zemlje, rabarbara;
i) slezovi – bamija;
KLASIFIKACIJA PREMA DUŽINI ŽIVOTNOG CIKLUSA

• Zivotni ciklus – obuhvata period od pocetka rasta do potpunog formiranja i sazrevanja reproduktivnih organa (od semena do semena).
• Vegetacioni period – dužina života biljke od početka rasta do berbe.
• Period vegetacije – vreme povoljnih klimatskih uslova za proizvodnju neke vrste u odredjenom regionu.
• U zavisnosti od životnog ciklusa povrtarske kulture se dele na:

1) jednogodišnje – završavaju životni ciklus u toku jednog vegetacionog perioda; kod nas: pomoćnice, tikve, leguminoze, glavočike i lobodnjača.
2) dvogodišnje – u prvoj godini biljke obrazuju vegetativne delove (biljne organe) koji se koriste za ishranu, a u drugoj cvetno stablo, cvetove plodove i seme; kupusnjača, korenasto povrće i lukovi.
3) višegodisnje – ostaju na jednom mestu 3-5 pa i više godina; ren, špargla i rabarbaka; koren ili podzemno stablo akumuliraju značajne količine hranjivih materija zbog čega se javlja veći osmotski pritisak, što uslovljava bolju sposobnost za prezimljavanje.
KLASIFIKACIJA PREMA DELOVIMA ZA ISHRANU

• U zavisnosti koji deo biljke koristimo kao hranu povrtarske kulture delimo na: plodovito, korenasto, lukovičasto i lisnato povrće.
• Plod – koristi se u biološkoj zrelosti, tehnološkoj ili u obe varijante.
• Cvet i cvast – koristi se kad malog broja biljaka (karfiol, brokola, artičoka).
• List – koristi se kod velikog broja kultura; listovi: u vidu rozete, glavice ili pojedinačni.
• Lisne drške – kod celera rebrasa i rabarbare.
• Stablo – jestivo kod malog broja povrtarskih kultura (kelerabe).
• Koren – mrkva, peršun, paštrnjak, celer, rotkva, rotkvica, broskva i repa ugarnjača; ove kulture formiraju zadebljali koren (različitih veličina) u kome akumuliraju hranjive materije.
• Krtole – krompir, čičoka (zbog značajnog udela šećera se smatra energijom budućnosti).
• Lukovica – kod luka, u kojoj se akumuliraju šećeri, belančevine, mineralne materije; može biti: jedinstvena (crni luk) ili deljena (beli luk).
• Podzemno stablo – ren, špargla (kod nje uslovno).

RAZMNOŽAVANJE POVRĆA

• Povrtarske kulture se razmnožavaju: generativno (semenom), vegetativno (pomoću delova biljke) mikropropagacijom, kulturom tkiva, embria.
• Kod mnogih povrtarskih kultura uobičajena je proizvodnja iz rasada (mlada biljka 6-10 listova, 30-60 dana stara).
• Seme – može nastati posle oplodnje ili bez oplodnje (staklenične sorte krastavaca) partenogeneza.

Seme se obrazje iz semenog zametka:
1) jednosemeni plod – u plodniku nalazi jedan semeni zametak (spanać, salata);
2) višesemeni plod – … više (paradajz, paprika);
3) dvosemeni plod – ukoliko plod ima dva semena zametka (šizokrapija);
4) zbirni plod – kod cvekle, blitve; nekoliko semenih zametaka srastaju zajedno i čine zbirni plod – klube ili klupko.