Pravne norme

1.    UVOD
Pravo je poseban sistem normi, stvaran i sankcionisan prema posebnim procedurama, u kome pretežni deo normi, bez obzira na donosioca, proističe iz viših normi. Interesi vrednosti koje taj sistem normi štiti su istorijski promenljivi. U društvenim formacijama koje su prethodile modernom vremenu, taj sistem normi je osvarivao interese vladajućih društvenih slojeva, dok se u modernom, posebno u savremenom dobu štite i drugi interesi i vrednosti.
Povezanost sistema pravnih normi sa određenim društvenim odnosima iskazana je posebnim poimanjem prava u integralnoj pravnoj teoriji. Integralisti su spojili tri posebne pojave u jednu celinu i nazvali je imenom prava. Ovaj pristup nije poželjan. Umesto toga, ne poričući posebnost normi, društvenih odnosa i vrednosti, njihovu međusobnu povezanost ne treba iskazati imenom jedne od njih, nego novim terminom – pravni poredak.
Međutim,  pravo se može definisati na jedan induktivan način tj. da se navedu osnovni elementi koji čine suštinu prava. Drugim rečima bez tih elemenata nema prava u njegovom suštinskom značenju. Ti elementi su sledeći:
1.    Pravna norma,
2.    Društveni odnosi,
3.    Društvene vrednosti (pravda, pravičnost, moral, sloboda, itd.)
Prvi element je normativan i sastoji se iz pravnih normi, drugi je faktičan i sastoji se iz ponašanja ljudi po normama i treći je vrednosni i sastoji se od pravnih vrednosti.. Pošto pravne norme i druge pravne pojave ne mogu nastati bez vrednovanja, pravni poredak obuhvata i vrednosni element. Elementi pravnog poretka su poređani logičkim redom. Unutrašnju sadržinu pravnog poretka čine pravne norme koje se ostvaruju u ljudskom ponašanju kao faktičkom elementu. Cilj normi jeste da se ostvare u životu i ponašanju ljudi. Pravni poredak je sastavljen tako da počinje stvaranjem normi, a završava njihovim ostvarenjem u ljudskom ponašanju.
S  obzirom da je tema ovog seminarskog rada „Pravna norma i elementi pravne norme“, u nastavku ćemo reći nešto više o tome.
2.    POJAM PRAVNE NORME
Osnovni element svakog prava jeste pravna norma. Pravna norma je jedno od društvenih pravila koje je zaštićeno i kada se krši onda ga štiti država sa svojim organima primenjujući odgovarajuću sankciju (kaznu). Pravna norma je centralno i ne zaobilazno pitanje svake teorije prava. Da bi se pokazao njen značaj, pravnu normu definišemo i kao „atom prava“, a to znači da se pravo ne može detaljnije deliti jer bi ti elementi izgubili važan smisao u okviru prava.
Pravnu normu možemo definisati kao pravilo ili zapovest o ponašanju  u društvu garantovana državnom prinudom (monopolom državne sile). Od ostalih društvenih normi pravna norma se razlikuje upravo prema sankciji koja stoji iza dispozicije sadržane u njima. Veoma je značajno istaći da su se pravne norme, u odnosu na ostale društvene norme, pojavile najkasnije, sa nastankom države.  Sam izraz norma na grčkom jeziku označava pravilo, pravo, zakon, propis i red. Na latinskom jeziku norma označava regulu (regulisanje, uređivanje).
Već smo spomenuli da pravnu normu definišemo kao pravilo ponašanja za čije nepridržavanje je propisana sankcija koju primenjuje država. Pravna norma sadrži samo pravilo ponašanja (dispoziciju), kao i sankciju za kršenje tog pravila, odnosno za nepostupanje po pravilu.Vezu između dispozicije i sankcije predstavlja prekršaj (ponašanje suprotno dispoziciji), iako on ne ulazi u sadržinu pravne norme. Osim dispozicije i sankcije, pravna norma može sadržati i samu situaciju i opis činjenica koje uspostavljaju dispoziciju ili sankciju tzv. hipotezu ili pretpostavku dispozicije, odnosno hipotezu ili pretpostavku sankcije. U jednom istom pravnom aktu (npr. zakonu) ne moraju se nalaziti zajedno dispozicija i sankcija iste pravne norme. To se retko dešava kao što se retko dešava da jedan član zakona sadrži i dispoziciju i sankciju pravne norme.