РЕПУБЛИКА СРБИЈА
КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА
БЕОГРАД
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Смер: БЕЗБЕДНОСНА ЗАШТИТА ЛИЦА И ИМОВИНЕ
ПРАВНИ ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСНЕ ЗАШТИТЕ ЛИЦА И
ИМОВИНЕ У ФРАНЦУСКОЈ И ЗЕМЉАМА БЕНЕЛУКСА
-семинарски рад-
ментор
кандидат
Проф. др Жељко Никач
Миладин Петровић
Индекс бр. 241-0002/13
Београд, 2014.
САДРЖАЈ
Увод...........................................................................................................................................3
Правни основи безбедносне заштите лица и имовине у Француској..................................5
Правни основи безбедносне заштите лица и имовине у Белгији.......................................11
Правни основи безбедносне заштите лица и имовине у Холандији..................................14
Правни основи безбедносне заштите лица и имовине у Луксембургу..............................16
Закључак..................................................................................................................................18
Литература...............................................................................................................................20
2
пораста броја запослених. Број запослених је у многим државама чланицама давно
изједначен са бројем припадника полиције, док у неким државама и премашује тај број.
Према неким подацима, у државама Европске Уније на 500 становника у просеку
постоји један радник компаније за приватно обезбеђење, што представља снагу која не
сме бити занемарена када је реч о укупном систему безбедности.
По питању правне уређености сектора приватне безбедности, слична је ситуација
и у Француској, као и у Белгији, Холандији и Луксембургу - државама које су
приступиле заједници Бенелукса.
ПРАВНИ ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСНЕ ЗАШТИТЕ ЛИЦА И ИМОВИНЕ У
ФРАНЦУСКОЈ
Приватна полиција у Француској вуче корене још из XIX века, када су настале
из потребе за повећањем финансијске безбедности у пословним трансакцијама на дуже
релације. Сектор приватне безбедности доживљава значајну експанзију током
седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.
Данас је сектор приватне безбедности у Француској подељен на четири
подсектора, и то: 1) услуге физичког обезбеђења (56% тржишта), 2) техничко
обезбеђење - средства електронске заштите (20% тржишта), 3) транспорт вредности
(17% тржишта); и 4) обезбеђење аеродрома (7% тржишта).
Француска индустрија приватне безбедности трећа је по величини у Европи,
после Велике Британије и Немачке, али је зато далеко испред следећих, Италије и
Шпаније. У целини, овај сектор у Француској остварује годишњи пораст око 10% у
последње четири године, и то је један од највећих пораста у Европи.
Први пут у савременој историји Француске, 1990. године, пораст приватних тро-
шкова за заштиту (за опрему и услуге обезбеђења) надмашио је допуштене државне
трошкове који се односе на превенцију и репресију делинквенције. Од тада, овај
феномен се појачава, тако да данас у Француској постоји преко сто хиљада запослених
на пословима приватне безбедности, и то у секторима физичког обезбеђења
(телохранитељи, пратња и превоз новца, патролирање) и техничке заштите (CCTV,
контрола приступа, биометрија, алармни системи, ППЗ).
Конкретније посматрано, током 2003. године у Француској је било око 4.700
регистрованих приватних компанија за услуге приватне безбедности, међутим око 4/5
тог броја чиниле су фирме са мање од пет запослених. Најзад, као и многе земље
Европске Уније, Француска индустрија приватне безбедности запошљава скоро исти
број људи као и националне полицијске службе, око 117.000 (1:516) наспрам 145.000
људи (1:417).
Питање приватне безбедности у Француској регулишу Кривични законик,
Законик о кривичном поступку, затим Одлука о ношењу оружја и муниције из 1979.
године, као и неколико закона који обезбеђују административну контролу главних
активности у приватној безбедности.
4
Најважнији међу њима је Закон о раду приватних компанија за обезбеђење и
транспорт новца и спровођење новог, чије је усвајање уз имплементацију новог Закона
о безбедности из 2110. године, значајно допринело квалитетнијем правном уређењу ове
области. Осим тога, примењују се и Декрет о административним дозволама и
запошљавању особља, као и Декрет о употреби материјала, докумената и запошљавања
особља.
Да би нека агенција за приватно обезбеђење започела рад, неопходна је дозвола
коју издаје Министарство унутрашњих послова. За издавање такве дозволе потребно
испунити одређене услове, и то: власници агенција, као и менаџери који њима
руководе, не смеју имати кривични досије, нити могу бити извршиоци повреда
трговинског права, и морају бити верификовани од стране државних органа. Уколико
се ради о лицима која су друге националности, тражи се кривични досије (тј.
безбедносна провера) из матичне земље. Санкције која може бити изречене према
несавесним агнцијама за приватно обезбеђење је одузимање дозволе за рад.
Запослени могу бити бивши радници сектора јавне безбедности, али тек након
пет година престанка рада. То се у првом реду односи на бивше припаднике
Националне полиције и Националне жандармерије, али и на бивше припаднике
општинских полицијских снага.
1
Основна обука за раднике приватног обезбеђења у Француској обавезна је и
прописана је Законом. Обука траје 32 часа, после чега се добија сертификат. Садржај
прописују и врше контролу квалитета обуке PSC, у зависности од врсте посла који се
обавља. За специфичне обуке потребне су квалификације верификоване од стране
државних органа.
2
За раднике приватног обезбеђења, посебно физичког, униформе су обавезне и
морају се разликовати од униформи лица у јавном сектору безбедности.
Идентификационе картице су обавезне за време посла и морају бити видљиво
истакнуте.
Ношење и употреба оружја за раднике приватног обезбеђења у Француској
дозвољена је само при транспорту новца, а лица која носе ватрено оружје морају проћи
кроз обуку за руковање ватреним оружјем и поседовати дозволу издату од стране
полиције. Дозвољена је и употреба паса као и коњице (повремено). Полиција обавља
безбедносне провере нарочито за раднике који носе оружје.
1
У Француској на националном нивоу постоје две полицијске организације: Национална полиција и
Национална жандармерија. Национална полиција представља условно речено цивилне полицијске снаге
примарно урбане надлежности, под надлежности Министарства унутрашњих послова, док Национална
жандармерија представља војне снаге пре свега у руралним областима и војним инсталацијама, и она
припада Министарству одбране, док оперативну контролу за већину послова обавља Министарство
унутрашњих послова.С друге стране, локалне власти могу да имају и општинске полицијске снаге, које
имају веома ограничене надлежности, углавном саобраћајна питања и спровођење локалних одлука и
наредби.
2
Група аутора,
Упоредни приказ законодавства индустрије приватне безбедности у Европској унији
,
Клуб студената Факултета безбедности, Београд, 2006.
.
5
