ПРАВО НА ОДБРАНУ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
Увод
Извршеним кривичним делом проузрокује се повреда друштвених добара којима
држава пружа кривичноправну заштиту, што доводи до друштвене реакције која се
огледа у покретању кривичног поступка. Лице против кога је покренут кривични
поступак стиче процесни субјективитет окривљеног. По природи ствари, окривљеном
као странци у кривичном поступку прети највећа опасност од дискриминације. С тога у
савременом кривичном поступку, насупрот инквизиционом, водећа идеја заштита
основних људских права и слобода, пре свега окривљеног, али и других учесника у
кривичном поступку.
Данас процесни положај окривљеног представља резултат дугогодишње борбе између
ефикасне кривичноправне заштите друштва и тежње за заштитом основих права
окривљеног у кривичном поступку. Једно од најважнијих процесних начела које
омогућава уважавање основних права и слобода окривљеног у кривичном поступку,
јесте право на правично суђење. Централно место у оквиру овог процесног начела
заузима право на одбрану, чијом реализацијом окривљени добија шансу да се
супротстави оптужби и евентуално избегне кривичну одговорност. Право на одбрану
представља инструмент којим окривљени штити своја права као и меру легитимности
кривичног поступка. Поштовање овог права показатељ је и поштовања других права,
начела и стандарда, као што су процесна равноправност странака, право на суђење у
разумном року и др.
Управо због његове важности међународна заједница је показала интересовање за
уређењем овог права, тако да данас право на одбрану чини предмет многобројних
декларација, конвенција, уговора и сличних међународних докумената, али и предмет
устава и закона као домаћих извора права.
2
ПРАВО НА ОДБРАНУ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
окривљеног је значајна јер омогућава равноправност између овлашћеног тужиоца, који
је по правилу стручно правно образовано лице, и окривљеног. Такође, извесни
допринос одбрани дају и суд и тужилац, који вршећи своје основне функције, фактички
помажу и одбрану окривљеног, а као резултат поштовања обавеза проистеклих из
начела истине.
2. ВРСТЕ ОДБРАНЕ
У зависности од критеријума који се примењује, може се извршити подела одбране на
различите врсте.
Тако одбрана може бити:
према природи основа за побијање казненог захтева
-
материјална
или
процесна
у зависности од учесника који врше одбрану
-
лична, комплементарна и
стручна
2.1. Материјална и процесна одбрана
Према природи основа за побијање захтева извршена је подела на материјалну и
процесну одбрану. Ова подела једна је од најстаријих и најшире прихваћених подела у
кривичнопроцесној теорији.
Материјална одбрана
усмерена је против садржине тужбеног захтева и има за циљ да
отклони сам казнени захтев на основу тврдње да држава уопште нема право на
кажњавање. У складу са тим, разлози за одбијање казненог захтева огледају се у томе
што дело за које се окривљени терети није кривично дело или постоји неки од основа
који искључује кривицу или се окривљеном не може изрећи санкција која се захтева
услед постојећих олакшавајућих околности.
Што се тиче
процесна одбрана
уперена је против форме казненог захтева и поступка
у коме се о њему одлучује. Процесном одбраном се настоји оспорити казнени захтев из
4
ПРАВО НА ОДБРАНУ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
формалних разлога јер не одговара кривичнопроцесним прописима.
3
Приликом
одбране окривљени у овом случају може истицати да нема овлашћеног тужиоца, да
није надлежан суд који поступа, да постоје недостаци у садржини оптужног акта и др.
2.2. Лична, комплементарна и стручна одбрана
2.2.1. Лична одбрана
Под личном одбраном подразумева се одбрана коју у току поступка обавља сам
окривљени. Наиме окривљени има интерес да пред судом докаже своју невиност или
праву меру кривице, с тога користи бројна права која су предвиђена
кривичнопроцесним законодавством с циљем реализације права на одбрану.
Окривљени, као кривично процесна странка може предлагати извођење појединих
кривичнопроцесних радњи, присуствовати њиховом извођењу, давати одређене
сугестије, изности мишљење, истицати примедбе и сл. Све те радње које окривљени
предузима сам са циљем да одбије напад садржан у казненом захтеву чини личну
одбрану.
2.2.2. Комплементарна одбрана
Комплементарна одбрана представља одбрану коју врше други процесни субјекти а не
окривљени. Међутим, комплементарна одбрана није посебна функција осталих
процесних субјеката, већ предузимајући процесне радње и делатности у оквиру своје
изворне функције, они фактички врше и одбрану окривљеног.
Наиме суд у намери да постигне закониту и правилну пресуду обавезан је да са
једнаком пажњом утврђују чињенице које иду на терет окривљеног као и чињенице
које му иду у корист. С друге стране, јавни тужилац и полиција имају обавезу да
непристрасно и објективно разјасне сумњу о кривичном делу, затим јавни тужилац је
овлашћен да изјављује жалбу на штету али и у корист окривљеног. На тај начин ови
процесни субјекти врше одбрану окривљеног.
3
Ђурђић, В., оp. cit. стр. 187.
5
