Pravo stranaca da stupaju u privatnopravne odnose u Srbiji

UNIVERZITET EDUCONS

FAKULTET ZA EVROPSKE PRAVNO-POLITIČKE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Međunarodno privatno pravo

TEMA: “Pravo stranaca da stupaju u privatnopravne odnose 

u Srbiji”

Mentor:                                                       Student:

Prof. dr Branislav Malagurski                 Nina Kostić 13-12/mpr

Novi Sad, april 2014.god.

MEĐUNARODNO PRIVATNO PRAVO

                               NINA KOSTIĆ 13-12/mpr

SADRŽAJ:



UVOD……………………………………………………………………………..3



1. Pravo stranaca da stupaju u porodičnopravne odnose u Srbiji…………………5



2. Pravo stranaca da nasleđuju u Srbiji……………………………………………6



3. Pravo stranaca da stupaju u stvarnopravne odnose u Srbiji…………………….7



4. Pravo  stranaca da stupaju u obligacione odnose u Srbiji………………………8



5. Pravo stranaca da budu osnivači privrednih društva……………………………9



6. Pravo stranaca da zasnuju radni odnos………………………………………..10



7. Pravo stranaca da budu ulagači u Srbiji……………………………………….11



8. Pravo stranih firmi na osiguranje predstavništva i ogranaka u Srbiji…………13



9. Pravo stranaca da budu učesnici javno-pravnog partnerstva i koncesija……...14



10. Pravo stranaca na intelektualnu svojinu……………………………………...16



ZAKLJUČAK……………………………………………………………………18



LITERATURA…………………………………………………………………..19

2

MEĐUNARODNO PRIVATNO PRAVO

                               NINA KOSTIĆ 13-12/mpr

su   države   otvorenije   da   se   određeni   pravni   odnos   uredi   po   pravilima   nekog   stranog 

zakonodavstva. Svaka država ima svoje norme međunarodnog privatnog prava kojima 

uređuje situacije kada jedan privatno pravni odnos ima dodira sa dva ili više suvereniteta. 

Nema potpune saglasnosti šta čini skup privatno pravnih odnosa. Ali u svakom slučaju tu 

spadaju građanska stanja (statusi) fizičkih i pravnih lica, stvarno pravni odnosi, trgovinski 

odnosi, radnopravni odnosi, bračni i porodični odnosi, nasledno pravni odnosi i drugo. 

Međunarodno   privatno   pravo   obuhvata   tri   osnovne   grupe   pravnih   odnosa:   norme   o 

sukobu   zakona,   norme   u   sukobu   jurisdikcija   i   norme   koje   uređuju   pravni   položaj 

stranaca. 

1

U   Ustavu   Republike   Srbije   iz   2006.   godine   predviđa   se   da   stranci,   u   skladu   sa 

međunarodnim   ugovorima,   imaju   u   Srbiji   sva   prava   zajemčena   Ustavom   i   zakonom 

izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Republike Srbije.

1

 Dr Dijana Marković- Bajalović, „Međunarodno privatno pravo“, Beograd 2012. godine, str. 11-13; Zakon 

o strancima od 21. oktobra 2008, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 97.

4

MEĐUNARODNO PRIVATNO PRAVO

                               NINA KOSTIĆ 13-12/mpr

1. Pravo stranaca da stupaju u porodičnopravne odnose u Srbiji

a) 

Pravo stranaca na stupanje u brak

U Republici Srbiji pravo stranaca na stupanje u brak je opšte pravo koje proizilazi iz 

odredaba Ustava iz 2006. godine i ratifikovanih međunarodnih ugovora i nalazi se u glavi 

koja je posvećena ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, a odnosi se i na položaj 

stranaca. Sve odredbe u vezi sa ovim su u skladu sa Opštom deklaracijom o pravima 

čoveka   Ujedinjenih   nacija   iz   1948.   godine   kao   i   Evropskom   konvencijom   o   zaštiti 

ljudskih   prava   i   osnovnih   sloboda   iz   1950.   godine.   Po   tome   muškarci   i   žene 

odgovarajućeg uzrasta imaju pravo da stupaju u brak i zasnivaju porodicu u skladu sa 

unutrašnjim   zakonima   koji   uređuju   vršenje   ovog   prava.   U   vezi   sa   ovim   važna   je   i 

Konvencija o pristanku na brak, o minimalnoj starosti za stupanje u brak i o registrovanju 

brakova iz 1962. godine, kao i Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena 

iz 1979. godine. Ukoliko su u ranijem periodu postojale i izvesne predrasude u vezi sa 

sklapanjem braka sa strancima druge boje kože ili veroispovesti u novije vreme to je 

prevaziđeno i tako postaje opšte civilizatorska norma i tretira se kao mešoviti brak. U 

vezi sa ovim interesantno je pitanje sklapanje gej brakova koji su u pojedinim državama 

legalizovani, pa će to sigurno biti još jedno pitanje za usaglašavanje zakonskih normi u 

evropskom, pa i svetskom zakonodavstvu. Po Zakonu o međunarodnom privatnom pravu 

propisano je da je organ Republike Srbije nadležan za sklapanje braka ako je jedan od 

budućih supružnika državljanin Republike Srbije ili ima uobičajeno boravište na njenoj 

teritoriji. Za formu braka merodavno je pravo Republike Srbije. Brak koji je punovažno 

sklopljen u stranoj državi priznaje se u Republici Srbiji u kojoj su i sudovi nadležni za 

sporove  u vezi sa imovinskim dejstvima braka. Međunarodna nadležnost suda za razvod 

mešovitog braka određuje se po istim kriterijumima kao i nadležnost za razvod braka 

domaćih državljana. 

2

2

  Tibor   Varadi,   Gašo   Knežević,   Bernadet   Bordaš   i   Vladimir   Pavić,   „Međunarodno   privatno   pravo“, 

Beograd 2012, str. 458-460; Dr Mirjana Dukić-Mijatović, „Međunarodno privatno pravo“, Novi Sad 2012, 
str. 272- 274.

5