Alternativni oblici zbrinjavanja dece u pravu Republike Srbije

Svako dete i mlada osoba treba živeti u podsticajnom, zaštitničkom i brižnom okruženju koje promoviše njegov odnosno njen puni potencijal. Deca sa neadekvatnim roditeljskim staranjem ili bez roditeljskog staranja su posebno izložena opasnosti da im bude uskraćeno takvo odgajateljsko okruženje. Finansijsko i materijalno siromaštvo, ili uslovi koji se mogu direktno ili indirektno pripisati takvom siromaštvu, nikada ne bi trebali biti jedino opravdanje za izmeštanje deteta iz biološke porodice, za prijem deteta u neki oblik alternativnog zbrinjavanja ili za sprečavanje detetove reintegracije, nego ga treba posmatrati kao signal potrebe da se porodici pruži odgovarajuća podrška. U slučajevima gde detetova vlastita porodica nije u stanju, čak ni uz odgovarajuću podršku, pružiti detetu adekvatno staranje, ili dete zanemaruje i odriče ga se, Država je odgovorna da štiti prava deteta i osigura odgovarajuće alternativno zbrinjavanje, sa ili preko nadležnih lokalnih organa i ovlašćenih organizacija civilnog društva. Uloga Države je da kroz nadležne organe osigura nadzor nad sigurnošću, dobrobiti i razvojem svakog deteta smeštenog u neki oblik alternativnog zbrinjavanja, kao i redovne provere radi utvrđivanja prikladnosti pruženog aranžmana zbrinjavanja.

Milioni dece širom sveta žive bez roditeljskog staranja ili su izloženi opasnosti od gubitka roditeljskog staranja i suočavaju se sa velikim izazovima u svakodnevnom životu koji često imaju dugoročne implikacije koje posežu duboko u zrelo doba. Smernicama za alternativno zbrinjavanje dece opisuje se potreba za relevantnom politikom i praksom u pogledu dva osnovna principa: nužnosti i prikladnosti. U osnovi nužnosti nalazimo želju da se deca podrže kako bi ostala sa svojom porodicom i kako bi u njoj bila zbrinuta. Izdvajanje bilo kojeg deteta iz njegove odnosno njene porodice trebalo bi biti krajnja mera, a pre donošenja takve odluke, potrebno je provesti rigoroznu participatornu procenu. Što se tiče prikladnosti, Smernicama za alternativno zbrinjavanje dece definisan je niz odgovarajućih mogućnosti alternativnog zbrinjavanja. Svako dete kojem je potrebno alternativno zbrinjavanje ima posebne potrebe koje se odnose na, na primer, kratkoročno ili dugoročno zbrinjavanje ili nerazdvajanje braće i sestara. Izabrana mogućnost zbrinjavanja mora biti prilagođena individualnim potrebama. Prikladnost smeštaja treba redovno proveravati radi ocene postojanja dalje potrebe za pružanje alternativnog zbrinjavanja, kao i izvodivosti potencijalnog ponovnog spajanja sa porodicom.

Dete je svako ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina života, ukoliko se, po zakonu koji se primenjuje na dete, punoletstvo ne stiče ranije. Zakon o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije sadrži izričitu odredbu kojom se određuje granica sticanja punoletstva. Ustavni propisi granicu punoletstva vezuju za sticanje aktivnog i pasivnog biračkog prava.