ЈУ CШЦ „Голуб Куреш“
БИЛЕЋА

МАТУРСКИ РАД ИЗ ПРАВА

Тема: КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ И ОДМЈЕРАВАЊЕ КАЗНЕ

Ментор: Ученик:

Прф. Дубравка Радовић Зорица Ђурић IV

Билећа, мај, 2023. године

САДРЖАЈ

1. УВОД

...............................................................................................................................3

2. ПОЈАМ И ВРСТЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА...............................................

2.1. ПОЈАМ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА.........................................................................................

3. ВРСТЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА УОПШТЕ.........................................................

4. ВРСТЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА У КРИВИЧНОМ ПРАВУ...............................

5. КАЗНЕ.......................................................................................................................................

5.1. ПОЈАМ КАЗНЕ.............................................................................................................................

5.2. ВРСТЕ КАЗНИ И ЊИХОВА ПОДЈЕЛА..............................................................................

5.2.1. СМРТНА КАЗНА.................................................................................................

5.2.2. ЗАТВОР.......................................................................................................

5.2.3. НОВЧАНА КАЗНА.......................................................................................................

5.2.4.. КОНФИСКАЦИЈА ИМОВИНЕ.................................................................................

6. ОСЛОБАЂАЊЕ ОД КАЗНЕ................................................................................

7. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................

8. ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................

2. ПОЈАМ И ВРСТЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

2.1. ПОЈАМ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Криминалним радњама се наноси одређена штета друштву, због тога је криминал
друштвено негативна радња. Због тога је неопходно да друштво на такво понашање одговори
неком мјером а која би имала за циљ спјречавање даљег вршења кривичних дјела. Свака
држава, без обзира на друштвено-политичко уређење и облик владавине није имуна од
криминала као негативне друштвене појаве.

Појединци или групе, криминалним радњама

повређују или угрожавају најзначајније друштвене вриједности, па се таквим понашањима
угрожава и држава зависно од природе дјела. Свако друштво се бори против друштвено
негативних појава, а посебно друштвеног опасног понашања, тако што предузима одређене
мјере за сузбијање криминала. Кроз историју кривичног права, стари је проблем како реаговати
на кривично дјело. Да би се сузбио криминалитет у сваком друштву се предузимају
одговарајуће мјере, које су различитог карактера.
   Свако друштво предузима одређене мјере за сузбијање криминалитета, које се могу
подијелити на превентивне и принудне.
  Превентивне мјере се могу подијелити на опште и посебне. Циљ предузимања ових мјера
је да до криминала уопште не дође.
  Принудне мјере подразумјевају примјену принуде према учиниоцима кривичних дјела.
Принудне мјере се називају кривичним санкцијама. Свеукупност ових мјера у одређеном
законодавству чини систем кривичних санкција.
Пошто суд утврди да је оптужени учинио кривично дјело, мора му се изрећи нека мјера
или санкција. Кроз историју друштва, казна је била једина кривична санкција. Казна се кроз
временски период мјењала по тежини, дужини трајања и према самом начину извршења.
Временом су поред казне уведене и друге кривичне санкције. Систем кривичних санкција спада
у најзначајнија питања кривичног права, јер је он по свом значају главни дио кривичног права.
Кривичне санкције су законом предвиђене репресивне мјере које се с циљем сузбијања
криминалитета примјењују према учиниоцу противправног дјела које је у закону предвиђено
као кривично дјело на основу одлуке суда донешене и након спроведеног кривичног поступка

Кривичне санкције су се током развоја друштва и кривичног права кроз историју мјењале.
Напуштане су неке старе које нису одговарале потребама друштва датог времена, а прихватане
нове кривичне санкције.
Под кривичноправним санкцијама подразумјевају се све државне мјере изречене у
кривичном поступку учинитељима кривичних дјела или противправних радњи које се састоје у
губитку или ограничењу њихових права. Уопште посматрано, кривичне санкције су мјере
друштвеног реаговања према учиниоцима кривичних дјела, а њихов заједнички циљ је заштита
друштва од криминалитета.
На овакав начин спречава се даље вршење кривичних дјела онима који су то већ учинили, а
опомињу потенцијални учиниоци. У теорији кривичног права говори се о одређивању овог
појма у формалном и у материјалном смислу.
Под формалним појмом кривичних санкција подразумјевају се мјере које се предузимају
према учиниоцу кривичних дјела, које изриче суд због учињеног кривичног дјела, само у
случајевима и под условима који су одређени у закону. Кривичне санкције се међусобно
разликују (нпр. санкција може бити дуготрајни затвор, али и судска опомена), али постоје и
нека општа, заједничка обиљежја свих кривичних санкција, која се састоје у сљедећем:
а) све кривичне санкције имају заједничку општу сврху која се састоју у томе да се њиховом
примјеном штити друштво од криминалитета;

Зоран Стојановић, Кривично право, Општи дио, Београд, 2019.г.

б) кривичне санкције по правилу обухватају лишавање или ограничавање слобода или права
учиниоца кривичног дјела;
ц) кривичне санкције морају бити предвиђене у закону који је био на снази у вријеме извршења
кривичног дјела ;
д) само се учиниоцу кривичног дјела може изрећи санкција;
е) само суд може изрећи кривичну санкцију, и
ф) да би суд изрекао кривичну санкцију, претходи судски поступак у коме се утврђује
постојање услова за изрицање одређене санкције.
Изречене кривичне санкције извршавају се по службеној дужности, уколико је потребно и
примјеном мјера принуде, с тим да учинилац кривчног дјела није у прилици да сам о томе
одлучује.

Према материјалном појму кривичних санкција под кривичним санкцијама се
подразумијевају мјере друштвеног реаговања према учиниоцима кривичних дјела, које имају за
циљ заштиту друштва од криминалитета

. Сва наведена обиљежја кривичних санкција

одређена су, односно представљају средство заштите друштва од криминалитета. Та обиљежја
којима се кривичне санкције одређују и као мјере друштвеног реаговања против учинилаца
кривичних дјела, представљају основна обиљежја, без којих би кривичне санкције изгубиле
своју друштвену садржину.

Друштво учиниоцу кривичног дјела ставља до знања да је његово

понашање штетно за заједницу, те да је његово понашање одраз недисциплине учиниоца,
односно учиниочево непоштовање одређених норми, које друштво налаже. Дакле, друштво
нормама ограничава понашање појединаца у општедруштвеном интересу. Сваки појединац
мора да се понаша у складу са нормама и да се покорава друштвеној дисциплини. Према томе,
друштвеном дисциплином друштво се чува од напада или угрожавања појединаца, док саме
кривичне санкције имају у томе важну улогу.

3. ВРСТЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА УОПШТЕ

Кривична санкција је мјера кривичноправне принуде коју суд изриче учиниоцу
кривичног дјела у законито спроведеном поступку, ради заштите друштва од криминалитета,
која се састоји у лишавању или ограничавању одређених слобода и права или у упозорењу
учиниоца да ће бити лишен или ограничен слободе или права ако поново изврши кривично
дјело. У историјском развоју, скоро до краја XIX вијека једина кривична санкција била је
казна, гђе су доминирала у прво вријеме тјелесне казне, смртна казна или неки други вид
тјелесног кажњавања. Посебне санкције за малољетне учиниоце кривичних дјела, почињу се
прописивати тек крајем XIX и почетком XX вјека, али су у прво вријеме назване мјере
безбједности, а касније васпитно-поправне мјере. Даљим развојем структуре кривичних
санкција, настављен је увођењем мјера безбједности, које су биле намјењене учиниоцима
кривичних дјела код којих постоји одређен
степен душевне поремећености.
Феудално кривично законодавство је карактеристично као сурово кажњавање, а за
посљедицу није имало смањивање криминалитета, него, напротив, његов пораст. Због тога се
приступило размишљању да се поред казне уведу и друге кривичне санкције, али стом
разликом да би се по садржини и по циљу разликовале од казне. И данас казне представљају
најважнију врсту кривичних санкција, број казни које се изричу за кривична дјела, у поређењу
са бројем изречених кривичних санкција друге врсте, говори да се казне примјењују и данас у