РЕПУБЛИКА СРПСКА
ЈУ СШЦ "Петар Петровић Његош"
Чајниче
Подручје рада:
Eкономија, право и трговина
Образовни профил:
Пословно – правни техничар
МАТУРСКИ РАД
TEMA: Наследно право
Професор
УЧЕНИК
Жељка Танасковић
___________________
Марија Шубара
Чајниче, јун 2023. године
2
САДРЖАЈ
УВОД......................................................................................................................3
1. ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА НАСЛЕЂИВАЊЕ.......................................................4
a) Смрт оставитеља..............................................................................................4
б) Постојање наследника......................................................................................7
1) Неспособност за наслеђивање (incapacitas)..................................................9
2) Недостојност за наслеђивање (индигнитас)................................................9
в) Постојање оставине (заоставштине)..............................................................10
1) Састав оставине............................................................................................11
2) Издвајања из састава оставине...................................................................12
г) Постојање основа позивање на насљеђивање..............................................13
д) Пријем и одрицање од наслеђивања............................................................14
1) Пријем (стицање) наследног права..............................................................14
2) Одрицање од наслеђа......................................................................................15
ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................17
ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................18
4
1. ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА НАСЛЕЂИВАЊЕ
Наслеђивање представља прелазак низа права и обавезе која су припадала умрлом
лицу (нпр., право власништва, стварне служности, потраживања умрлог према дужницима,
дуговања умрлог према повјериоцима и слично ), као и неких других права и обавезе умрлог
која су проистекла из различитих основа, а која је умрло лице имало према другим
субјектима. Правна дејства наслеђивања (у смислу преласка одређених субјективних права
и обавеза са једног субјекта на другог) наступају тек када се испуне неке нужне
претпоставке :
а)
смрт оставитеља;
б)
постојање наследника;
ц)
постојање оставине (заоставштине);
д)
постојање основа позивања на наслеђе;
е)
пријем и одрицање од наслеђа.
Све ове претпоставке треба да су кумулативно испуњене у сваком појединачном и
конкретном случају да би се остварило насљеђивање.
а) Смрт оставитеља
Наследно право се стиче у тренутку оставитељеве смрти. Смрт оставитеља је природни
догађај који има последицу престанак правног субјективитета оставитеља и прелазак
његове имовине на његове наследнике. Правилима наследног права одређују се
претпоставке и начин преласка права и обавеза са умрле физичке особе на њене наследнике,
јер само физичка особа може бити оставитељ. Престанак постојања правних особа и
последице које из тога произилазе није регулисан наследноправним нормама, већ другим
правилима ( нпр. питање престанка постојања привредних друштава и правна судбина
њихове имовине након њиховог престанка регулисано је прописима о стечају и ликвидацији
тих субјеката). Физичка особа, као субјект права, може престати на два начина, и то:
-
смрћу и
-
проглашењем нестале особе умрлом.
Смрт је чињеница која обиљежава крај живота једног човјека. Ово опет повлачи за
собом и престанак свих својстава која је тај човјек имао, па досљедно овоме и његов правни
субјективитет. Проглашење нестале особе лица за умрлу има, за све правне односе у којима
је од значаја чињеница смрти, исте оне посљедице као и стварна (фактичка) смрт. Између
осталих дејстава, у случају кад је нека особа проглашена умрлом, долази до престанка брака
те особе, а у имовинско-правном смислу сматра се да је субјективитет особе проглашене за
умрлу престао, тако да се за ту особу не може вршити никакво правно стицање, ненаследива
имовинска права те особе се гасе, а над имовином која улази у оставинску масу се отвара
наслеђивање. Захтјеви трећих особа који су условљени смрћу особе проглашене умрлом
оживљавају, тј. постају потпуни, као што је на примјер случај са сумом из осигурања
5
живота, или пензије за удовицу могу се постављати тек од момента смрти или дана
правоснажности рјешења о проглашењу нестале особе умрлом.
Смрт неког лица у правилу се доказује се изводом из матичне књиге умрлих.
Чињеница смрти пријављује се одмах а најкасније у року од 24 сата од момента смрти
здравственој установи ради издавања потврде о смрти. Чињеницу смрти дужни су
пријавити чланови породице, односно чланови домаћинства са којима је умрли живио. Ако
њих нема или су у немогућности да то учине, чињеницу смрти дужна су пријавити друга
лица са којима је умрли живио или други чланови породице који су сазнали за смрт, односно
лица у чијем је стану смрт наступила. Ако нема ни ових лица чињеницу смрти дужно је
пријавити лице које је прво сазнало за смрт.
Матичар је дужан, ако на било који начин сазна за чињеницу смрти која није
пријављена, покренути поступак за упис чињенице смрти у матичну књигу умрлих.
Чињеницу смрти лица које је умрло у здравственој установи, касарни, казнено-поправној
установи, хотелу, интернату или другој установи или правном лицу или организацији -
дужни су пријавити правни субјекти у којима је лице умрло. У случају наласка леша лица
чији идентитет није утврђен, чињеницу смрти дужно је пријавити кантонално министарство
које је сачинило записник о наласку тијела умрлог лица. Кад нека особа умре (или буде
проглашена умрлом), матичар надлежан за упис чињенице смрти у матичну књигу умрлих
саставит ће смртовницу и обавезно је доставити суду у року од 15 дана по извршеном упису.
Смртовница се саставља на основу података из матичне књиге умрлих, података добивених
од сродника умрлог, од особа с којима је умрли живио те од других особа које их могу
пружити. Смртовница се саставља у сваком случају, па чак и онда када умрли није имао
никаква имовинске вриједности у својој имовинској маси. Оставински поступак се покреће
по службеној дужности у року од 30 дане од дана кад суд прими смртовницу или извод из
матичне књиге умрлих, односно с њима изједначену исправу.
Смрт неког лица у правилу се доказује се изводом из матичне књиге умрлих.
Међутим постоје ситуације када о животу неке особе дуже вријеме није било никаквих
вијести или је нестала у неким догађајима као што бродолом, земљотрес, поплава, рат и др.
Често извјесна особа нестане и настане неизвјесност о његовом животу, не зна се је ли умрла
или је још негдје у животу. Ово се особито догађа послије извјесних друштвених и
природних недаћа, несрећа или непогода (ратова, поплава, бродолома, потреса и сл.).
Правни поредак о овоме не може бити равнодушан, он не може трпјети ову неизвјесност
дужи период времена. Ово из разлога регулирања правних односа у којима се та особа
налазила, а особито имовинскоправних односа. Због тога је у таквим случајевима потребно
провести поступак у коме ће се под одређеним увјетима нестале особе прогласити за умрле,
чиме престају бити физичке особе и губе правни субјективитет. Поступци проглашења
несталих особа умрлим и доказивања смрти уређени су одредбама Закона о ванпарничном
поступку . Те одредбе регулишу претпоставке под којим је могуће покренути поступак за
проглашење неке особе умрлом, односно поступак за доказивање смрти, надлежност суда,
особа које могу покренути овакве поступке, процесне радње које ванпарнични суд
