ЈУ CШЦ „Голуб Куреш“

БИЛЕЋА

МАТУРСКИ РАД ИЗ ПРАВА

Тема: ОПТУЖЕНИ И ПРАВО НА ОДБРАНУ

Ментор: Ученик:

Прф. Дубравка Радовић Теодора Јоканоић IV

Билећа, мај, 2023. Године

САДРЖАЈ

1. УВОД

..............................................................................................................................3

ОСУМЊИЧЕНИ...........................................

.................................................................4

3. ПРАВО НА ОДБРАНУ................................................................................................5

3.1.

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ОДБРАНУ....................................................................

3.2. ПРАВО НА ОДБРАНУ......................................................................................................

3.3. ПРАВО НА БРАНИТЕЉА................................................................................................

3.4. ПРАВО НА ОБАВЕЗНОГ БРАНИТЕЉА......................................................................

3.5. ПРАВО НА ПОСТАВЉАЊЕ БРАНИОЦА ЗБОГ СЛАБОГ ИМОВНОГ

СТАЊА..................................................................................................................................

3.6. ПРАВО НА КОМУНИКАЦИЈУ С БРАНИТЕЉЕМ....................................................

3.7. ПРАВО И ДУЖНОСТИ БРАНИТЕЉА ДА ПРЕДУЗИМА РАДЊЕ У

ПОСТУПКУ.........................................................................................................................

ПРАВА БРАНИОЦА......................................................................................................9

5.СПОРЕДНИ ПРОЦЕСНИ СУБЈЕКТИ ...................................................................10

5.1.1.ПОЈАМ ОШТЕЋЕНОГ.................................................................................................................

.10

5.1.2.

ПРАВА И ДУЖНОСТИ ОШТЕЋЕНОГ У
КРИВИЧНОМ................................................

5.1.3.

ДУЖНОСТИ ОШТЕЋЕНОГ...................................................................................................

5.1.4.

ОШТЕЋЕНИ КАО АКТИВНИО И ПАСИВНО ДОКАЗНО СРЕДСТВО......................

6. ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................14

7.ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................15

2. ОСУМЊИЧЕНИ

Осумњичени, односно оптужени је физичко лице (изузетно правно лице), које се на
основу одређених доказа повезује са извршеним кривичним дјелом. Осумњичени је лице за које
постоје основи сумње да је учинило кривично ђело (чл. 20 став 1 тач. а) ЗКП БиХ).
Појам оптуженог односи се на лице против којег је потврђена једна или више тачака у
оптужници (чл. 20 став 1 тач. б) ЗКП БиХ). Својство осуђеног лица припада оном лицу за које
је правоснажном одлуком утврђено да је кривично одговоран за одређено кривично дјело (чл.
20 став 1 тачка ц) ЗКП БиХ).

Својство ослобођеног лице добија када ступи на правну снагу

изречена му ослобађајућа пресуда. Оптужени је процесни субјект према коме се води кривични
поступак због основане сумње да је извршио кривично ђело, а све у циљу утврђивања да ли је
то лице учинило кривично дјело, да ли је за то кривично дјело одговорно, те уколико су ти
услови испуњени, да му се изрекне одговарајућа кривична санкција. Када се ради о страначкој
способности, сваки извршилац кривичног дјела не може бити осумњичен, односно оптужен.

Према томе, кривични поступак се не може водити против особе која ужива кривични
материјалноправни имунитет, односно кривичнопроцесни имунитет.

Такође кривични поступак се не може водити ни против особе која у вријеме извршења
кривичног дјела није навршила 14 година живота, односно против дјетета, а нити против лица
која су након извршења кривичног дјела обољела од каквог трајног душевног обољења. Као
осумњичени, односно оптужени може се појавити како физичко лице, тако и правно лице, с тим
да има страначку способност и против које постоји одређена врста сумње (основи сумње,
односно основана сумња) о извршењу кривичног дјела.

Кривични поступак се може водити само против живог осумњиченог, односно оптуженог,
а уколико смрт осумњиченог, односно оптуженог наступи у току поступка, поступак ће се
обуставити рјешењем суда у свакој фази поступка (чл. 205 ЗКП БиХ). Изузетак од овог правила
постоји у случају понављања кривичног поступка у корист умрлог-осуђеног. Захтјев за
понављање кривичног поступка (рехабилитација) послије смрти осуђеног могу поднијети
тужилац, као и његов законски заступник, брачни, односно ванбрачни друг, родитељ или дијете
и усвојилац, односно усвојеник (чл. 329 ЗКП БиХ)

Као и свака друга странка у поступку тако и осумњичени,односно оптужени мора имати
одређена права и дужности.

Осумњичени, односно оптужени има сљедећа права, и то:

- право да буде обавијештен у што краћем року о разлозима због којих је добио статус
осумњиченог, односно оптуженог;
- право да буде испитан у присуству браниоца којег сам изабере (у претходном поступку и на
главном претресу), како би навео доказе који му иду у корист, али и да буде упознат са
доказима који га терете;
- право на шутњу, односно да није дужан изнијети своју одбрану, а нити одговарати на
постављена питања, јер је терет доказивања на ономе ко тврди друкчије, а уколико се одлучи на
давање исказа, нема обавезу да говори истину. У случају давања лажног исказа за
осумњиченог, односно оптуженог није предвиђена кривична одговорност;

https://advokat-prnjavorac.com/zakoni/Zakon_o_krivicnom_postupku_BiH_-_preciscena,_nezvanicna_verzija.pdf

-право на одговарајуће вријеме ради припремања одбране, што значи да се осумњиченом,
односно оптуженом мора дати довољно времена за припремање одбране
- право да у току истраге разматра списе, те да разгледа прибављене предмете који му иду у
корист осим оних списа и предмета чије би откривање могло довести у опасност циљ истраге, а
након подизања оптужнице окривљени има право увида у све списе и доказе;
- право да узме браниоца по слободном избору који ће му помагати у одбрани од оптужбе, те
право на несметан контакт браниоца и осумњиченог, односно оптуженог, путем разговора или
дописивања. Осумњичени, односно оптужени има право бранити се сам или уз стручну помоћ
браниоца кога сам изабере, или у случају да сам не изабере браниоца, бранилац ће му се
поставити по службеној дужности када је то одређено законом;
-право да предлаже доказе, односно претходне приговоре на оптужницу, на самом главном
претресу остварује право одбране, може да тражи изузеће предсједника вијећа или судије;
- право да присуствује суђењу, односно да учествује у извођењу доказа, да испитује свједоке и
вјештаке (директно и унакрсно), као и да може изјављивати све правне лијекове предвиђене
законом;
- право да у току поступка прије главног претреса преговара са тужиоцем о условима
признавања кривице за ђело за које се осумњичени, односно оптужени терети.
- право осумњиченог, односно оптуженог да се одрекне права на жалбу, или да одустане од већ
изјављене жалбе на пресуду.
Само у случајевима када је оптуженом изречена казна дуготрајног затвора, против његове воље
у његову корист могу изјавити жалбу лица која иначе против пресуде могу изјавити жалбу, а то
су законски заступник, брачни односно ванбрачни друг оптуженог, родитељ или дијете,
усвојилац, односно усвојеник. Осумњичени, односно оптужени у кривичном поступку има
сљедеће дужности, и то:
.дужност да ступи у поступак и омогући поступак против себе, односно да буде пасивно
доказно средство. Мора поштовати захтјеве тужиоца да се његов случај расвијетли у складу са
законом, те извршити наређења тужиоца и суда која се тичу руковођења поступком. Мора
дозволити тјелесни преглед, лични претрес, вјештачење или анализу дезоксирибонуклеинске
киселине (ДНК). Тјелесни преглед осумњиченог, односно оптуженог може се предузети и без
његовог пристанка ако је потребно утврдити чињенице важне за кривични поступак. Поред
тога, узимање крви и друге љекарске радње, које се по правилима медицинске науке
предузимају ради анализе и утврђивања других важних чињеница за кривични поступак, могу
се предузети и без пристанка осумњиченог, односно оптуженог ако због тога не би наступила
каква штета по његово здравље;
-да се на уредно достављен позив одазове суду. У случају да уредно позвани оптужени не дође,
а свој изостанак не оправда, или ако се није могло извршити уредно достављање позива, а из
околности очигледно произлази да оптужени избјегава пријем позива, наредбу за довођење
може издати суд. Осумњичени, односно оптужени мора да поштује суд, ред и процесну
дисциплину, док у случају непоштовања суда, судија, односно предсједник вијећа може
наредити да се оптужени удаљи из суднице. Законом је забрањено да се према осумњиченом,
односно оптуженом примијене медицинске интервенције или да му се дају таква средства
којима би се утицало на његову вољу приликом давања исказа.

3. ПРАВО НА ОДБРАНУ

Основно право осумњиченог, односно оптуженог у савременом кривичном поступку јесте
његово право на одбрану. У модерним европским и другим државма одбрана има значај
природног права човјека, што је прихваћено и у Босни и Херцеговини. Право на одбрану је
најзначајније право осумњиченог, односно оптуженог и из тога права изводе се и друга права.
Права која се гарантују осумњиченом, односно оптуженом за остваривање функције одбране,