6. Nauĉni skup sa meĊunarodnim uĉešćem
Sinergija 2010
.
1
Raje Baniĉića bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31
33 Е-mail: [email protected]
www.sinergija.edu.ba.
ПРАВНИ ОСНОВ КОД УГОВОРА О КРЕДИТУ
ИВАН НИКЧЕВИЋ
Универзитет ''Сингидунум''
Данијелова 29, Београд, Србија
Тел.+38163411544
E-mail: [email protected]
ПРЕДРАГ ТОШИЋ
Универзитет ''Синергија'' Бијељина
Босна и Херцеговина
Тел. +38765144734
E-mail: [email protected]
Сажетак
:
Кредитни послови представљају основни извор финансирања у
светској економији. Правно регулисање односа у уговорима о кредитима даје посебну
сигурност његовим уговорачима. Циљ рада је да се истакне значај правноваљаног
уговарања кредита, као и ближе упознавање са модерним средствима његовог
обезбеђења.
Кључне речи
: кредит, уговор, правни основ, извор, обезбеђење...
Summary
: Credit affairs represent basic source of financing in the world of economy.
Legal regulation of relations in contracts of credits gives special confidence to its contractors.
The aim of the paper is to emphasize the importance of legal agreements of credits, as well as
the closer introduction into modern means of credit protection.
Key words
: credit, contract, legal element, source, protection…
УВОД
Правно регулисање односа у уговорима о кредитима даје посебну
сигурност његовим уговорачима. То се односи на све врсте кредита, и на новчане и на
кредите одговорности. Уговори о кредиту морају имати ваљан правни основ. Разлог
зашто је кредитор или корисник кредита приступио закључењу уговора, то јест преузео
на себе неку обавезу, односно, зашто је неку обавезу створио, назива се кауза. Иза
непосредног правног разлога обавезивања налази се посредни мотив закључења
уговора о кредиту. Кауза и мотив су недопуштени ако су противни уставом утврђеним
начелима друштвеног уређења, принудним прописима и добрим обичајима
1
. Управо
преко ваљаности каузе се жели заштитити друштвени интерес.
Кредит је настао из уговора о зајму и данас је један од најзначајнијих
уговора у привреди, а у области банкарства свакако најважнији. Настанак, развој и
значај кредита условљен је развојем друштвено економских односа. Кредит се данас
јавља у различитим модалитетима, а самим тим и правни односи међу странкама имају
различите облике. Ове односе, а и сам уговор о кредиту, није лако дефинисати. Поред
мноштва различитих форми кредитирања постоје две велике групе кредита. Први су
новчани, а други кредити одговорности.
1
Члан 51. Закон о облигационим односима― Сл. лист СФРЈ, бр.29/78
6. Nauĉni skup sa meĊunarodnim uĉešćem
Sinergija 2010
.
2
Raje Baniĉića bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31
33 Е-mail: [email protected]
www.sinergija.edu.ba.
1.
ИЗВОРИ ПРАВА КОД УГОВОРА О КРЕДИТУ
За све правне односе из уговора о кредиту заједничко је то што се ради о
двостраном правном односу, где су права кредитора истовремено и обавезе кориснике
кредита и обрнуто. Код кредитно-правног односа писмена форма је обавезна.
Кредитори са корисницима закључују уговоре по приступу који су већ унапред
припремљени на формуларима.
Основни правни извори код уговора о кредиту су Закон о облигационим
односима
1
( у даљем тексту: ЗОО), Закон о извршном поступку
2
( у даљем тексту: ЗИП),
Закон о основама својинскоправних односа
3
, Закон о хипотеци
4
( у даљем тексту: ЗОХ),
Закон о меници
5
, као и међународни извори права.
Најважнији извор новчаних кредита јесте ЗОО-а, а за кредите
одговорности важе правила меничног права. ЗОО регулише уговор о кредиту у
члановима 1065 до 1071. Чланом 1065
6
ЗОО-а је посебно регулисан уговор о кредиту
чиме се наше право издвојило из правних система у којима се уговор о кредиту изводи
из уговора о зајму из грађанског права. Законодавац је желео да заштити интересе
банке члановима1069 и 1070 ЗОО-а, те је предвидео да банка и корисник кредита могу
закључити уговор о кредиту на основу залога хартија од вредности, на основу којих
банка одобрава кредит у одређеном износу уз обезбеђење залогом хартија од вредности
које припадају кориснику кредита или трећем лицу ако на то пристане.
Уговор о кредиту на основу залога хартија од вредности мора бити у
писаној форми и садржавати назначење хартије од вредности које се залажу, назив
фирме и седиште имаоца хартије, износ и услове одобреног кредита, као и износ
вредности хартије која је узета у обзир за одобрење кредита. То је само један вид
правне заштите банке, иако постоје многобројна средства обезбеђења о чему ће касније
бити више речи.
Из наведених законских одредби видљиво је да је кредитно-правни однос
непотпуно дефинисан и да се не може применити на друге врсте уговора о кредиту.
Овим уговором су дефинисани само новчани кредити који чине велику групу кредита и
у пракси се најчешће сусрећу све док није дефинисан акцептни кредит, односно кредит
одговорности. Карактеристичан представник ове групе кредитно – правних односа је
уговор о вођењу послова
7
.
У основи уговора о акцептном кредиту основна обавеза банке је да
изврши акцептирање менице коју је корисник кредита издао и на њу вукао, а обавеза
корисника кредита је да осигура покриће из менице и плати банци провизију. Сматрамо
да је правна природа овог уговора идентична уговору о посебним привредним
услугама. Како у нашем ЗОО-а нема посебног уговора о вођењу услуга, као нпр. у
1
Сл. лист СФРЈ бр. 29/78...
2
Сл. гласник Р.Србије бр. 124/04
3
Сл. лист СФРЈ бр. 6/80...
4
Сл. гласник Р.Србије бр. 115/05
5
Сл. лист ФНРЈ бр. 104/46 ...
6
Члан 1065 ЗОО-а гласи:''Уговором о кредиту банка се обавезује да кориснику кредита стави на
располагање одређени износ новчаних средстава на одређено или неодређено време, за неку намену или
без утврђене намене, а корисник се обавезује да банци плаћа уговорену камату и добијени износ новца
врати у време и на начин како је утврђено уговором''.
7
У неким правима овакав тип уговора посебно је законски уређен, као нпр. у немачком праву (
Немачки
грађански законик
, праграф 675, 631 и др.) где егзистира као посебни именовани уговор о вођењу
послова.
