Prilagodjavanje organizacione strukture preduzeca

1. UVOD

Ljudi vekovima stvaraju i oblikuju organizacije i pišu kako treba da funkcionišu da bi opstale i ostvarile svoje ciljeve. Egipatske piramide (25.vek pre nove ere) i Kineski zid (3.vek pre nove ere) predstavljaju grandiozna dela koja svedoče o rezultatima zajedničkog rada ljudi kada je stepen razvijenosti oruđa za rad bio na niskom nivou. Grčki filozov Platon (3.vek pre nove ere) na temu podele rada ističe podelu na : 1. Proizvođače (zemljoradnike i zanatlije), vojnike (branioce) i ljude od uma, naglašavajući da svaki treba da radi svoj posao za koji je najsposobniji i da se ne meša u posao drugih.
Reč organizacija vodi poreklo od grčke reči koja u prevodu znači- oruđe, sredstvo, cilj. Posmatrano u tom kontekstu možemo izvesti sledeću definiciju: Organizacija je sredstvo za postizanje cilja. Ključni faktor svake organizacije je čovek.
1.1. PREDMET ISTRAŽIVANJA

Tržište, konkurencija, međunarodni odnosi, i slično, stvaraju stalne promene koje zahtevaju od preduzeća da se prilagođavaju izmenjenim uslovima i novim izazovima, da menjaju svoju poslovnu i razvojnu strategiju, organizacionu strukturu, osoblje, veštine i znanja, kako bi opstala u stalno promenljivom okruženju. Promene u okolini, značajno utiču na preduzeće i uslovljavaju njegovo prilagođavanje okolini, dok promene u preduzeću mogu u manjoj meri uticati na promene u okolini. Bez promena, preduzeće ne može da opstane, ne može efikasno da funkcioniše u sadašnjem i budućem vremenu. Znači, promene u okolini izazivaju poremećaje i nesklad između preduzeća i okoline, te preduzeće mora da izvrši promene da bi povratilo ravnotežu, da bi dovelo svoje poslovanje u sklad sa okolinom.
Bez upravljanja promenama, ne može se ostvariti prilagođavanje promenama i efikasno funkcionisanje i razvoj svake organizacije i svakog preduzeća, svakog pojedinog društvenog sistema i društva u celini. Smisao upravljanja promenama, jeste da se preduzeće osposobi da u novim okolnostima zadrži i poboljša svoju poziciju. To je svojevrstan proces obnavljanja i kapitalizacije učenja preduzeća, odnosno njegovog menadžmenta. Promenama se obezbeđuje opstanak i kreira rast i razvoj preduzeća.
Predmet istraživanja je organizaciona struktura preduzeća kao izvora zadovoljstva zaposlenih, transparentnost i stabilnost, ali takođe i istraživanje uticaja okruženja na promene u upravljanju ljudskih resursa. Osnov kvalitetnog preduzeća su pouzdani zaposleni koji su zadovoljni svojim poslom, spremni da napreduju i uče i time i sebi i organizaciji donose profit.
Pored okruženja na promene u upravljanju ljudskih resursa utiče i niz internih činilaca. Uspešnost u otklanjanju pretnji iz okruženja i usklađivanje i pobolšanje performansi internih činilaca u najvećoj meri zavisi od potencijala zaposlenih, prvenstveno menadžera i stručnjaka za istraživanje i razvoj. Od menadžmenta ljudskih resursa se očekuje da proaktivnim aktivnostima otkloni ili ublaži pretnje i opasnosti, otkloni slabosti, iskoristi snage i stvori šanse, što direktno utiče na rezultate poslovanja i razvoj preduzeća. Iz tog razloga sva uspešna preduzeća posebnu pažnju posvećuju menadžmentu ljudskih resursa od koga se očekuje da obezbedi odgovarajuće inpute ljudskih resursa, njihovo radno angažovanje i efekte tog angažovanja.
Promene u upravljanju ljudskih resursa imaju veoma širok okvir i domašaj. One, po pravilu, izlaze iz koncepta kadrovskog menadžmenta, kao klasičnog pristupa upravljanju radom i razvojem zaposlenih. Odnose se i na segmente organizacije koji pripadaju drugim podsistemima, jer obuhvataju i poslovnu filozofiju, strategiju i niz politika organizacije, koje su u funkciji ostvarivanja definisane ili redefinisane misije, vizije i strategije organizacije. U oblasti upravljanja ljudskih resursa one se odnose na: liderstvo, – upravljanje i odlučivanje, organizaciju, – korporativnu kulturu, – procese (tehnologije) vezane za ljudske resurse, – stavove prema promenama, – racionalizaciju rada, – modernizaciju i dr.
2. ORGANIZACIONE STRUKTURE

Organizacija predstavlja raspodelu, usklađivanje i vođenje sveukupnih procesa rada radi efikasnog dostizanja ciljeva. Ona je determinisana kroz organizacionu strukturu i kroz organizaciju procesa rada.
Struktura predstavlja sastavni deo svakog organizma, svake organizacije. Ona je ujedno i najvažniji deo svake organizacije. Svaka organizacija, pa tako i preduzeće ima svoju određenu strukturu, odnosno neki svoj sistem unutarnjih veza i odnosa. Važnost strukture za preduzeće jednaka je važnosti anatomije za ljudski ili neki drugi živi organizam, pa se ona često naziva anatomijom preduzeća. Bez prave organizacione strukture će i najbolji učinak u svim područjima rukovođenja ostati neefikasan i jalov. Upravo iz tih razloga pred svako se preduzeće kao prioritetan zadatak postavlja izbor adekvatne organizacione strukture.
Postoji veliki broj definicija organizacione strukture, kao što su:

– Organizaciona struktura, koja je rezultat procesa organizovanja treba da odgovara ciljevima i sredini u kojoj preduzeće obavlja svoju poslovnu aktivnost.
– Organizaciona struktura kao rezultat procesa organizovanja nije cilj za sebe već sredstvo da se ostvare ciljevi poslovanja.
– Organizaciona struktura se prilagođava donetim odlukama, ali se istovremeno pri donošenju strategijskih odluka vodi računa o postojećoj organizacionoj strukturi.
Sa razvojem preduzeća dolazi do promena u organizacionoj strukturi. U prvoj etapi, preduzeće je tzv. preduzetnička organizacija. Naime, jedno lice – preduzetnik, dominira organizacijom u smislu da mu ona služi da ostvari neke svoje ciljeve. Sve dok je zaposlen manji broj ljudi se ne ispoljava kao problem da izvesnu podelu rada prati formalna organizaciona struktura. Neki preduzetnici su više, a drugi manje skloni prihvatanju rizika. Od stava prema riziku zavisi i izbor strategije, kao načina 18 M. Babić, B. Stavrić (2003), Organizacija preduzeća – upravljanje organizacionom strukturom, KIZ „Centar“, Beograd, str. 113. 19 ostvarivanja ciljeva u sredini. Ukoliko preduzeće raste suočava se sa problemima koji prevazilaze sposobnosti jednog čoveka da efikasno upravlja poslovnim aktivnostima. Od odgovarajuće veličine (u drugoj etapi) preduzeća mora da ima u određenom stepenu razvijene poslovne funkcije. To ga primorava da ide i na funkcionalnu organizacionu strukturu. Od pojedinaca se ide na tim menadžera, jer svaka poslovna funkcija zahteva da se njenom aktivnošću upravlja. Generalni direktor koordinira rad menadžera pojedinih poslovnih funkcija. Kada preduzeće prevaziđe fazu u svome razvoju u kojoj je bilo orijentisano na jedan proizvod i jedno tržište javljaju se problemi u efikasnosti funkcionisanja organizacione strukture stvorene na funkcionalnom principu. Veliko preduzeće sa većim brojem proizvoda i tržišta prinuđeno je da ide (u trećoj etapi) na divizionu organizaciju, po tržištima ili proizvodima, u najvećem broju slučajeva. Tada se stvara određeni broj relativno osamostaljenih strategijskih poslovnih jedinica, koje su organizovane kao samostalna preduzeća u drugoj etapi razvoja (prema funkcionalnom principu) jer su im potrebne sve poslovne funkcije kao i samostalnom preduzeću.