Primena IT-a u muzici

JU Srednja Medicinska Škola Tuzla

Predmet: INFORMATIKA

PRIMJENA IT U MUZICI

SEMINARSKI RAD

Učenik:

            Mentor:

xxxxxxxxx

             xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

Tuzla, novembar, 2017.

SADRŽAJ

PRIMJENA IT U MUZICI......................................................................................................... 1

UVOD......................................................................................................................................... 1

1. KRATAK HISTORIJAT.....................................................................................................2

1.1.

Razvoj električnih i elektronskih uređaja za proizvodnju muzike...............................2

1.2.

Razvoj IT-a u oblasti proizvodnje muzike...................................................................3

1.3.

Historijski pregled uticaja IT-a na komercijalnu stranu muzike..................................4

2. PRIMJENA IT U PROIZVODNJI I UREĐIVANJU MUZIKE.........................................6

2.1.

Primjena IT-a u proizvodnji muzike.............................................................................6

2.2.

Upotreba IT-a u uređivanju muzike.............................................................................7

3. PRIMJENA IT U DISTRIBUCIJI MUZIKE......................................................................9

3.1.

Kupovina muzike..........................................................................................................9

3.2.

Krađa muzike-Piratstvo.............................................................................................. 10

4. PRIMJENA IT U SLUŠANJU I IZVOĐENJU MUZIKE................................................11

4.1.

Upotreba IT u slušanju muzike...................................................................................11

4.2.

Upotreba IT u izvođenju muzike................................................................................12

ZAKLJUČAK........................................................................................................................... 13

LITERATURA......................................................................................................................... 14

2

1. KRATAK HISTORIJAT

Da bi se razumjela uloga tehnologije u muzici i njenom izvođenju potreban je 

pregled tehnološkog razvoja samih instrumenata. Promjene i tehnološki razvoj konstantno 

su oblikovali muzičke pravce i načine izvodjenja. Montagu (2004) dokumentovao je i 

objasnio ulogu tehnologije u kreiranju novih instrumenata, bilo kroz konstruisanje novih ili 

poboljšavanje i unapređivanje postojećih. Digitalna i “online” tehnologija dovela je do 

revolucionarnih promjena kako u proizvodnji tako i u individualnoj upotrebi muzike i 

muzičkih uređaja. Pojava MP3 i skidanja muzike sa interneta su revolucionarne promjene 

kako su svojevremeno bile i pojava prvih nosača zvuka krajem 19-og i početkom 20-og 

vijeka.

1.1. Razvoj električnih i elektronskih uređaja za proizvodnju muzike

Prvi uređaj namjenjen za proizvodnju zvuka koji je imao elektronsku strukturu bio 

je   sintisajzer.   Jednostavnim   riječima   objašnjeno,   sintisajzer   predstavlja   uređaj   za 

proizvodnju elektroničkih signala koji se pretvaraju u zvuk preko zvučnika ili slušalica. 

Najčesće se radi o muzičkim tastaturama

1

 iako sintisajzeri mogu biti upotrebljavani i kao 

elektronički   bubnjevi,   gitarski   sintisajzeri   itd.   Razvoj   modernog   sintisajzera   počeo   je 

otkrivanjem tranzistora 1947. Tranzistor je omogućio proizvodnju sintisajzera koji su bili 

dosta kompaktniji i složeniji. Proizvodnja ovakvih sintisajzera počela u SAD-u. 1960-ih, 

zahvaljujući   dizajnima   Roberta   Mooga,   sintisajzer   je   postao   dosta   jeftiniji   i   dostpuan 

cijelom svijetu. Na ovom tržištu će, u 1970-im godinama, prevlast preuzeti Japan i njegove 

mnogobrojne kompanije kao što su Yamaha, Roland, Korg itd. Ovaj uređaj mogao je 

generisati   već   poznate   zvukove,   kao   što   su   zvukovi   instrumenata,   vokali,   zvukova   iz 

prirode itd.  ili je mogao proizvoditi u potpunosti nove, vještačke zvukove. Najčesći ulazni 

uređaj kod sintisajzera bile su muzičke “tastature”, koje su predstavljale niz tipki poredanih 

jedna   do   druge,   koje   bi   pritiskanjem   proizvodile   zvuk   preodređen   za   tu   tipku. 

Komercijalno najuspješniji sintisajzer je Yamaha DX7 koji sa više od 200 000 prodanih 

1

Muzicke tastature izgledaju kao klavirske tipke.

3

primjeraka   predstavlja   najbolje   prodavani   model   svih   vremena.   Električni   bubnjevi 

predstavljaju elektronički muzički uređaj koji je namijenjen za sintezu ili bolje rečeno 

imitiranje   zvuka   udaraljki,   najčesće   bubnjeva.   Moderan   muzički   pravac   nazvan   house 

music baziran je na zvuku tzv. drum machine. Sintetički zvuk i unikatni ritmovi koje je 

moguće proizvesti  na ovim  uređajima ostavljaju  mnogo  mogućnosti  za  stvaranje djela 

moderne muzike. Digitalna tehnologija je u svom razvoju proizvela i uređaj koji pravi 

uzorke zvuka, memoriše ih i reprodukuje ih kada se određena tipka na kontrolnom uređaju 

(elektronička   tastatkura,   elektronički   bubanj,   utd.)   pritisne.   Nazvan   je   digitalni   snimač 

uzoraka ili “digital sampler”. Najnoviji žanrovi muzike koji su ustanovljeni nakon 2010. 

godine bili bi nemogući bez upotrebe efekata koji se proizvode na ovim uređajima.

1.2. Razvoj IT-a u oblasti proizvodnje muzike

Spojem  računarske i  sintisajzerske  tehnologije  došlo  je  do  potpune promjene u 

načinu stvaranja muzike i do vrlo čestih promjena, dograđivanja i mijenjanja stilova unutar 

same elektronske muzike kao najbrže rastućeg aspekta kompletne muzičke scene, odnosno 

cjelokupne muzičke umjetnosti. Prva generacija profesionalnih, komercijalno dostupnih, 

kompjuterizovanih muzičkih instrumenata ili kako su ih neke kompanije kasnije nazvale 

“radnih stanica”, bili su sofisticirani sistemi koji su koštali monog novca. Tek nakon izuma 

MIDI-a

2

 računari opšte namjene počeli su da igraju značajnu ulogu u muzičkoj produkciji. 

Pad cijena računara ubrzao je masovno odustajanje od korisćenja skupocjenih muzičkih 

radnih   stanica.   Napredak   u   razvoju   tehnologije   povećao   je   brzine   procesovanja   i 

memorijske   kapacitete.   Programska   rješenja   postaju   sve   moćnija   u   svim   aspektima 

proizvodnje digitalnog zvuka. Razvoj hardware-a i software-a za proizvodnju MP3 plejera 

i   online   skidanja   muzike   najviše   su   uticale   na   komercijalnu   stranu   kad   je   u   pitanju 

distribucija   i   slušanje   muzičkih   djela.   Digitalizovani   zvuk   je   moguće   kopirati   i 

razmjenjivati   za   razliku   od   tehnologije   za   prenos   zvuka   u   prošlosti.   Zakoni   o   zaštiti 

autorskih   prava   u   ovom   slučaju   bivaju   prekrseni.   Razvoj   hardverskih   i   softverskih 

tehnologija koji  su  proizveli  MP3  plejere  i usluge skidanja  putem  interneta su  možda 

najuticajniji u toku muzike u komercijalnom kontekstu. Faria (2011) dokumentuje porast 

ovih tehnologija kako bi pojedincima omogućili dijeljenje muzike na način koji je drugačiji 

2

MIDI – Musical Instrumen Digital Interface