Увод

Економски систем је систем производње, дистрибуције и потрошње робе и

услуга у једној привреди. Такође, то је скуп приципа и техника којима су упућени
принципи   економије   као   што   су   економски   проблем   оскудице   кроз   доделу
производних   ресурса.   Економски   (привредни)   систем   се   састоји   од   људи   и
институција,   укључујући   и   њихове   односе   са   производним   ресурсима,   нпр.   кроз
конвенције   имовине.   Примери   савремених   економских   система   укључују
капиталистички   систем,   социјалистички   систем,   као   и   мешовите   економије.
Економски систем је економска категорија која укључује проучавање одговарајућих
система.

Економски систем се може дефинисати као скуп метода и стандарда које

доноси   друштво   како   би   могло   да   одлучи   и   организује   расподелу   ограничених
економских ресурса да би задовољило неограничене људске потребе. Алтернативно,
„економски   систем“   односи   се   на   организационе   аранжмане   и   процес   кроз   који
друштво   чини   своје   производне   и   потрошне   одлуке.   Креирање   и   мењање   свог
привредног   система,   свако   друштво   бира   између   алтернативних   циљева   и
алтернативних одлука. Много циљеви се могу сматрати као пожељни, као што су,
ефикасност, раст, повећање слободе и једнакости.

Економски сисмет се може сматрати делом друштвеног система и

хијерархијски је једнак правном, политичком или културном систему. Често постоји
јака корелација између одређених идеологија, политичких система и појединих
привредних ресурса. Многи економски системи преклапају се једни с другима у
различитим областима(нпр., мешовита економија може да садржи елементе
различитих превредних система).

1.Дефинисање привредног система

Основу сваког друштва чине друштвено-економски односи. У суштини,

полазни и одређујући облик тих односа огледа се у међусобном положају људи и
процесу произвоње и расподеле друштвеног производа. Разуме се, друштвено
економски односи нису никад потпуно чисти. Они се никад не остварују сами од
себе. Увек су приземљени у одређеној историјској реалности.

Целокупност друштвено економских односа, изражених кроз резличите

друштвено-економске категорије назива се друштвено-економски систем. Управо
тим категојама дефинишемо и образлажемо неку друштвено-економску формацију,
као посебан, испоријски одређен облик друштва који је утемељен на достигнутом
начину производње.

Друштвено економске формације појављују се у различитим историјским

варијантама,  чак  и у  посебним  облицима.  Њихове  институционале  и нормативне
одлике чине њихово друштвено-политичко или друштвено економско уређење. А то
уређење   било   друштвено-политичко   или   друштвено   економско   је   различито   у
различитим   друштвима.   Оно   се   даље,   операционализује   у   различите   привредне
системе, као целокупност механизма, инструмената, и средстава кроз које или путем
којих привреда практично решава своје друштвено-економске задатке.

Према томе, друштвено-економско уређење је појам, који је шири од појва

привредни   систем.   У   суштини,   под   друштвено-економским   уређењем   се
подразумева   друштвено-економска   основа,   те   одређени   економски   облици     и
функције одређеног друштва. Истовремено, њима се изражава и конкретан облик
друштва   једне   земље.   Значајно   је   приметити,   да   иако   у   низу   земаља   постоји
истоветан   друштвено   економски   систем,   готово   да   не   постоји   земља   која   има
стоветно друштвено-економско уређење с неком другом земљом.

Привредни систем треба схватити као компоненту, или подсистем

друштвено-економског   система.   Његом   основни   задатак   је   да   створи   такве
институционалне   предпоставке   за   такав   привредни   амбијент   у   коме   ће   се
најоптималније,   економски   рационално   и   ефикасно,   испољавати,   користити   и
развијати темељне вредности друштвено-економског система.

Сагледавање у најширем смислу, и у свом универзалном значењу сваки

привредни систем је организациони систем, нужно потребна конзистентна целина
делова који се налазе у међусобној интеракцији, детерминисана циљевима у свери
друштвеног живота, који циљ, опет генерално посматрано, подразумева прво
економску стабилност, па онда темпо и стопу привредног развоја неке земље.

Као организациона целокупност привредних активности у одређеном

амбијенту одвијања друштвене репродукције, привредни систем је увек просторно и
временски везан за тај амбијент, чинећи тако институционално нормативни облик.

1. дијалектичка метода,
2. синтетичка метода,
3. верификациона метода,
4. компаративна метода,
5. историјска метода.

Како је основни чинилац сваког система човек, те како сви ефекти

организације привређивања и њеног функционисања искључиво служе човеку и
његовом друштву, методе теорије привредног система најчешће се примењују уз
коришћење општих сазнања стечених у другим, друштвеним, економским па и
природним наукама. То просто из разлога што се организација друштвене природе у
великој мери испреплиће са осталим облицима друштвеног и економског система.

Бараћ С., Стакић Б., Основи економије, Универзитет Сингидунум, Београд, 2007. год. стр. 31.

3. Битне карактеристике привредног система

Основе привредног система представљају његове најбитније

карактеристике.Оне одређују конституцију привредног система и опредељују начин
његовог функционисања. Међутим, постоје и такве институције привредног система
које такође обележавају његов карактер и зато уз своје име носе атрибут битне. То се
пре свега мисли на:

1. привредни систем је организациони систем,
2. као такав привредни систем је теолошки систем тј. систем циља,

систем који најчешће мора имати људски, одности заједнички циљ,

3. као историјска категорија, привредни систем спада у групу

најсложенијих подсистема друштвеног система,

4. у композицији друштвеног система привредни систем има водећу

улогу,

5. привредни систем је хијерархијски уређен систем,
6. привредни систем спара у релативно отворене системе.

Привредни систем се не може посматрати ван оквира друштвеног система,

зато што је његов саставни део. Промене у друштвеном систему изазивају и промене
у привредном(економском) систему. Међутим, наглашено је већ да је привредни
систем саставни део друштвеног система. Не умањујићи повратни утицај других
делова друштвеног система на привредни систем, два су битна разлога која посебно
истичу   приоритетан   значај   привредног   система   у   односу   на   друге   делове
друштвеног система. Прво, привредни систем својим механизмима и инструментима
регулише привредни живот једне земље у одређеном времену. На тај начин и други
делови друштвеног система, као што су: наука, култура, здраство, просвета, одбрана
земље и слично. директно материјално зависе од ефикасности или неефикасности
функционисања   привредног   система.   И,   друго,   с   обзиром   на   своју   приоритетну
улогу у друштвеном систему, привредни систем је најподложнији променама. Дакле,
реч је о најдинамичнијем подстистему од свих других делова друштвеног система,
који својим стањем, променама и развојем детерминира општи друштвени развој
неке земље. Ради тога, привредни систем у хијерархији друштвеног система заузима
водеће место. Развој и успешно функционисање привредног система, у највећој мери
значи   и   развој   осталих   делова   друштвеног   система   понаособ,   као   и   друштвеног
система   као   целине.   У   зависности   од   својих   резултата,   привредни   систем   током
времена   доживљава   веће   или   мање   промене.   Суштинске   промене   привредног
система   дирају   у   основе   привредног   система,   мењајући   нпр.   облик   власништва,
систем мотивације привредних субјекта, њихове основне карактеристике, место и
улогу државе у систему привређивања, чиме се у суштини мења и сам карактер и
начин функционисања привредног система. Те промене се најчешће одвијају под
јаким   утицајем   политичког   система.   Наиме,   познато   је   правило   да   ко   управља
проширеном репродукцијом друштва, влада и самим друштвом.