Privredno pravo

1. Pojam privrednog prava
U privrednom pravu (poslovnom pravu) razlikujemo:

•  pozitivno pravni aspekt – uređuje pravni položaj privrednih subjekata i njihovih međusobnih pravnih poslova;
•  nastavno-naučni aspekt – izučava, objašnjava pravne norme kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata i njihovi međusobni pravni poslovi;

Privredno pravo pripada grani privatnog prava. Međutim, privredno pravo je pod velikim uticajem javnog prava, jer su interesi države u njemu vrlo intenzivni. U pravnoj teoriji različita su shvatanja šta sve čini instrumente, postupke, tehniku izučavanja pojedinih fenomena koji čine predmet ove nauke. U privrednom pravu se primenjuju metodi:

•  analitičko-deduktivni;
•  istorijsko-razvojni;
•  deskripcioni metod.

 
2. Sistematizacija – delovi privrednog prava
Delovi privrednog prava su:

•  kompanijskopravo;
•  ugovorno pravo;
•  bankarsko pravo;
•  pravo hartija od vrednosti.

 
3. Izvori privrednog prava
Izvori privrednog prava dele se na:

•  materijalne izvore – ekonomski, društveni i politički uslovi koji određuju formulisanje pravila privrednog prava;
•  formalne izvore – izvori privrednog prava koje donosi zakonodavac;
•  autonomni izvori – temelje se na tri osnovna principa:
  •       načelu autonomije volje – ugovorne strane slobodni su da zaključe bilo koji ugovor u okviru domaćeg prava;
  •       načelu pacta sunt servanda – zaključeni ugovori se moraju ispuniti, jer su za strane „zakon“;
  •       načelu alternativnih metoda rešavanja sporova – ugovorne strane su slobodni u pogledu rešavanja svojih sporova, mirenje ili arbitraža

U formalne izvore spadaju;

•  Ustav – nalazi se na vrhu piramide pisanih izvora prava i svi ostali izvori moraju biti u skladu sa ustavom;
•  zakoni – najvažniji izvori prava u zemljama kontinentalnog sistema koje pripadaju civil law sistemu. U njima je pravo izgrađeno na osnovama rimskog prava, a među njima je i naša zemlja;

•  podzakonski akti – značajan izvor privrednog prava izvršnih i upravnih državnih organa: uredbe, pravilnici, odluke, uputstva, naredbe itd. Podzakonski akti imaju manji značaj od zakona. Široka primena podzakonskih akata je izraz nestabilnosti društva, a često i naglih i brzih promena u njegovom razvoju. Među pravilima zakona razlikujemo:
  •      imperativna (kogentna) pravila – koja su obavezna za stranke i ne mogu se promeniti njihovom voljom;
  •     dispozitivna (potporna) pravila koja se uvek primenjuju ali ih stranke svojom voljom mogu isključiti ili zameniti;
•  sudska praksa – najvažniji izvor prava u zemljama anglo-američkog pravnog sistema, tj. common law sistema, koje su svoj pravni poredak izgradile na autentičnim osnovama. Jednoobrazno postupanje sudova u slučajevima kada postoje praznine u propisima, obezbeđeno poštovanjem stanovišta viših sudova od strane nižih predstavlja kreiranje dodatnih pravila koja takve praznine popunjavaju.