Procena rizika u organizaciji

1. PROCES RIZIKА U ORGANIZACIJI

Predviđanje je uvek stvar procene budućih događaja. Ne postoji parametrika za sigurno predviđanje budućnosti. Nepredviđene promene i nepredviđeni događaji prouzrukuju neizvesnost. Neizvesnost je sinonim rizika. Uvek se kod rizika mora računati kako na očekivane promene koje se mogu predvideti, tako i na one promene i kretanja koja su nepredvidiva. Upravljati rizikom, znači upravljati rizikom izvesnosti događaja i rizikom neizvesnosti. Rizik nosi sa sobom faktor predviđenih promena i faktor nepredviđenih promena. Neizvesnost je glavni factor rizika. Uspešno upravljati preduzećem, znači pre svega uspešno upravljati rizikom.
Fenomen rizika mora se objasniti sa više aspekata, kako bi se moglo njime što uspešnije upravljati.
Da bismo bolje razumeli pojam rizika, moramo se osvrnuti na ulogu informacija. Na tržištu često jedna strana ne zna dovoljno o drugoj strani, kako bi mogla ispravno da donese poslovne odluke.
Takva nejednakost predstavlja vrstu rizika poznatu pod nazivom asimetrične informacije. Asimetrične informacije predstavljaju nedovoljno znanje jedne strane u odnosu na drugu prilikom donošenja poslovnih odluka
Globalizacija je proces uspostavljanja liberalnijeg kretanja ljudi, kapitala i informacija. Proizvodi i usluge obično su namenjeni nepoznatom kupcu. Takav način trgovine uvek je povezan sa rizikom. Rizik može biti manji ili veći, ali je uvek prisutan. Rizik se ne može eliminisati, ali se može kontrolisati. Rizik je nepoželjna neminovnost sa kojom preduzeća egzistiraju. Opstati na savremenom tržištu, znači upravljati rizikom.
Nepredvidive promene i nepredviđeni događaji prouzrokuju neizvesnost. Neizvesnost je glavni faktor rizika. Svi poremećaji u odnosu na redovno stanje u suštini čine rizik. Ako je rizik složen i nekontrolisan, on izaziva krizu. Kriza je crv koji nagriza preduzeće ,,u korenu’’.
Jedan način da se ispitaju mehanizmi za primenu procesa upravljanja rizika jeste da se proces razloži na sastavne delove i utvrdi kako svaki deo treba da doprinese ukupnom procesu proceni rizikom. U osnovi se predlaže da proces rizikom razloži na sledeće faze: organizacija, metodologija, utvrđivanje izvora rizika, ažuriranje procesa. Aktivnosti obično teku uobičajenim redosledom, ali ovaj proces može da se ponavlja više puta tokom vremena. Na primer, kad se identifikuje novi rizik, vraćamo se ranijim procesima identifikacije i analize i onda se ponavljaju naredni procesi sve dok se ne dođe do primene aktivnosti odgovora na rizik. Predložene faze detaljno su opisane u seminarskom radu.
1.1. Proces organizacije
Proces upravljanja rizikom predstavlja strateški značajan proces koji u određenim situacijama može da posluži kao okvir za promene u poslovnom odlučivanju. Upravo stoga je funkcionisanje ovog procesa neposredno povezano sa top menadžmentom (obično je to odgovornost finansijskog direktora) i, šta više, tok informacija doseže do najviših nivoa organizacije.
S druge strane, značajno je da se identifikovanjem operativnih rizika upravlja na odgovarajući način i da se uspostave i budu dostupne adekvatne kontrolne mere za regulisanje procesa upravljanja rizikom. Na ovaj način bi se novo-otkrivenim ili izmenjenim rizicima upravljalo u što kraćem roku. Da bi se ovo postiglo, mo- raju se jasno definisati uloge i odgovornosti u procesu upravljanja rizikom. Odbor direktora (top menadžment) koji je na vrhu ovlašćen je da potvrdi i neposredno kontroliše proces upravljanja rizikom, dok podređeno telo u čiji sastav ulaze glavni učesnici procesa ima ovlašćenje da obezbedi efektivnost i efikasnost funkcionisanja procesa. Na operativnom nivou neprekidno teče proces upravljanja rizikom kao sastavni deo tekućih procesa i predstavlja stav svakog zaposlenog posebno.
Operaciona identifikacija, procena i upravljanje primenjuju se sistemski, što je od suštinskog značaja za trend analizu konstantnog usavršavanja procesa upravljanja rizikom tokom vremena.