PROIZVODNI PROCESI U PREDUZEĆU D.O.O.“TELENOR”

Platni deficit Srbije sa inostranstvom raste. Zaduženost je sve veća. Javni dug prešao je normalne granice i Srbiji preti bankrot. U takvoj situaciji se reinženjeringom i zaokretom u pravcu ponovne industrijalizacije, zasnovane na marketinskom pristupu i na novim tzv. visokim tehnologijama može napraviti razvojni iskorak. Taj poduhvat treba da proprate i usluge zasnovane na većem korišćenju domaćeg intelektualnog kapitala i menadžmenta znanjem. Treba biti svestan da je ljudski faktor jedini kreativan i sa reproduktivnim potencijalima.
Evidentno je da će industrija i dalje biti odlučujući faktor povećanja bruto nacionalnog dohodka, ali i kvaliteta življenja društva kao celine. Od nje će vrlo zavisiti zadovoljenje egzistencijalnih životnih potreba ljudi, bilo kroz proizvode koji će čovjeku život učiniti boljim, bilo kroz zaposlenost. Izvući optimum u takvim uslovima predstavlja zadatak za čoveka, ali sada u ulozi industrijskog menadžera, koji će kao profesija morati da doživi renesansu i na ovim prostorima.
Na ovim prostorima dugi niz godina ljudi su nekritički koristili i termin menadžment, kao i termin marketing.
Razvoj poslovno- proizvodnog sistema treba da obezbedi dobar život u sadašnjosti ali i da se budućim generacijama obezbede uslovi za zdrav i kvalitetan život. Proizvod, kao generator svih događanja u poslovno proizvodnom sistemu, mora biti u stalnoj žiži menadžerskog posmatranja, ali i djelovanja, kao odgovor na nove tržišne uslove i na obezbeđenje sinergičkog efekta po kome cjelina mora biti veća vrijednost nego što je prost zbir dijelova. Posebno treba uvažavati životni ciklus proizvoda. Naročitu pažnju menadžment mora posvetiti rešavanju problema zaštite životne okoline. Sa tog razloga savremena organizacija uvodi termin Kompleksni poslovno-proizvodni sistem u interakciji sa okolinom (KOPPSIO), koji podrazumeva da su svi procesi, od ideje o proizvodu do njegovog izlaska iz upotrebe, međusobno povezani sa značajnim direktnim i povratnim uticajima. Pri kreiranju proizvodnog programa o svemu tome treba povesti računa jer optimalni proizvodni program obezbeđuje i najbolje poslovanje. Fleksibilnom timskom organizacijom, na najbolji način, se može ostvariti uspešno poslovanje u savremenim tržišnim uslovima.

2. RAZVOJ POSLOVNO-PROIZVODNOG SISTEMA

Poznata je činjenica da uspešnu privredu jedne zemlje čine njeni uspešni
proizvodno poslovni sistemi (PPS). Pri tome, svaki PPS je dio ukupnog privrednog sistema jedne zemlje i bez njegovog potrebnog doprinosa nema uspešne industrije. PPS opstaje jedino ako ima proizvod koga tržište prihvata i kupuje, a u isto vreme ne ugrožava životnu sredinu. Zato je proizvod generator svih događanja u PPS-u. On se nalazi u žiži interesovanja menadžmenta, ali i svih zaposlenih u PPS-u.
Posao industrijskog menadžera je da obezbedi i uskladi sve podsisteme kao delove celokupnog PS-a. Menadžeri su nosioci odlučivanja, a PPS koji se održivo razvija je u žiži njihovog interesovanja. Idealan PPS ne postoji, ali isto tako ne postoji PPS koji se ne može doraditi.
Neophodno je usredsrediti sve poslovne snage nekog PPS-a u dva pravca:
-unutrašnje usklađivanje svih snaga kroz optimalan rad i
-spoljašnje uskladjivanje kroz stvaranje privredno sistemskih i drugih
uslova.
Sinhronizovano djelovanje na spoljašnjem i unutrašnjem polju omogućava ostvarivanje misije PPS-a, tj. da se u PPS-u proizvode i zatim na tržištu prodaju proizvodi koji potpuno zadovoljavaju kupca i po kvalitetu i po ceni.
Savremeni koncept tržišnog poslovanja podrazumeva da je kupac taj koji određuje potrebni kvalitet proizvoda. To za PPS može značiti potrebu zadovoljenja veoma izdiferenciranih zahteva za proizvodima koji će se više ili manje među sobom razlikovati.
To snižava masovnost proizvodnje, ali zahteva da se obezbedi zahtevani kvalitet i cena proizvoda. To je uzrok pojave organizaciono-tehnološkog preobražaja proizvodnje, koji je rezultirao u primjeni tzv. Fleksibilnih proizvodnih sistema-FPS (proizvodnih ćelija sa integrisanim kompjuterski upravljanim mašinama).
Tržiãno orijentisana privreda zahteva savremenu organizaciju i pripremu proizvodnje zasnovanu na:
1.omasovljenju proizvodnje, u slučaju da ima obezbeđeno tržište prodaje, zahtevani kvalitet proizvoda i minimalne troškove poslovanja,
2.primeni, u uslovima ograničene masovnosti, adaptivnih tehničko-tehnoloških i organizacionih rješenja (FPS, CNC, i sl.), kao i grupne tehnologije, tzv. sfraktalne proizvodnje, holonskog sistema proizvodnje uz kompjutersku podršku i sl., i
3.primeni naučno-tehnoloških dostignuća u projektovanje i proizvodnju sa ciljem da se unapredi kvalitet proizvoda i sniže troškovi poslovanja.
Prof. Bulat smatra da bi menadžment proizvodom bio najbolji odgovor. Pri tome smatra da treba prevazići fokusiranje na samu proizvodnju i da uključivanjem razvoja proizvoda treba prevazići nesvrsishodnu parcijalizaciju.
Orijentacija PPS na kupca-korisnika ili potrošača zahteva da se posebna pažnja posveti i rešavanju problema zaštite životne okoline. Sa tog razloga savremena organizacija uvodi termin Kompleksni poslovno-proizvodni sistem u interakciji sa okolinom (KOPPSIO)
(sl.2).

Sl.1.Klasična org.struktura PPS-a

Sl.2. Blok shema Kompleksnog PPS-a u interakciji (KOPPSIO)
(U- ulaz, P -planiranje sa razvojem, marketing, K – projektovanje i konstrukcija, T- tehnološka priprema, O – neposredno obezbjeđenje svih uslova za proizvodnju-operativna priprema proizvodnje, R- realizacija procesa proizvodnje, E- eksploatacija-korišćenje proizvoda sa servisiranjem, I – izlaz)

Posebno treba naglasiti da je definisanje proizvodnog programa podloga za sve dalje aktivnosti. Nova paradigma menadžmenta proizvoda podrazumeva optimalan marketinški pristup. Marketing i tržišni pristup PPS-a su nosioci svih aktivnosti. Razvoj ideje o novom proizvodu je plod zajedničkog delovanja svih zaposlenoh iz oblasti marketinga, ekonomije, razvoja, proizvodnje, organizacije, i drugih oblasti u zavisnosti od specifičnosti organizacije. Značaj KOPPSIO modela je stvaranju interakcije svih učesnika od nastanka do eksploatacije proizvoda i servisiranja uz permanentnu i kontinuiranu proveru svih usvojenih rešenja tokom vremena.