Računari u vaspitno-obrazovnom radu

1.    U V O D

Podsticanje kreativnosti predstavlja složen socijalno-vaspitni postupak koji obuhvata podsticanje, pojave pokretanja, uvežbavanja, negovanja i razvijanja stvaralačkog potencijala.
Pre svega postavlja se pitanje : šta je to kreatvnost? Jedna konkretna definicija ne postoji. Etimološka analiza termina kreativnosti vodi latinskoj reči creare = rađati, izvojevati. Termin je tokom vremena trebalo da dokaže svoju legitimnost nizom drugih termina kao : kreativna mašta, nasledno imaginativno iskustvo, fluidna inteligencija, divergentno mišljenje,itd. To je razlog zbog kojeg je tokom istorije formulisan niz definicija kreativnosti. Navešću samo neke:
– “Kreativnost je sposobnost da se u svet uvede neka izvesna novina”- J.L.Moreno
– “Kreativnost specijalna sposobnost duha da organizuje elemente spoljnog sveta (kulturne ili tehničke elemente), kako bi oni bili predstavljeni u novom vidu, čime se ostvaruje kreativna radnja.”-  Enciklopedija Hachette
– “Kreativnost je prilagodljivost sa prevazilaženjem.”-  Ž. Pijaže …

U školskoj pedagogiji formulisana je sledeća definicija kreativnosti: “kreativnost je proces kojim se čitava ličnost jedinke fokusira u nizu faktora (bioloških, psiholoških, socijalnih), što ima kao rezultate ideju ili nov, originalan proces, od praktične ili društvene koristi ili bez nje.” (P.P.Neveanu, M. Zlate, T. Cretu, “Psihologie”). U tom smislu, potrebno je imati u vidu čitav sistem uslova ili činilaca koji su povoljni za unapređivanje i razvoj kreativnosti:
1. strukturni činioci, bitni za kreativnost;
2. opšti činioci za razvijane i isticanje ličnosti dece;
3. činioci psihološko-socijalne sredine i psihološko-vaspitnog okruženja, koja stimulišu stvaralačko unapređivanje i razvoj.

Kod predškolske dece  kreativnost je vrlo dobro izražena. U aktivnostima kao: igre po ulogama, igre stvaralaštva, priče iz mašte ili sa zadatim početkom, crteži iz mašte, itd., deca se razlikuju po stepenu iskazivanja kreativne mašte. Naravno, osim samog nasleđa da je i podsticajna sredina u kojoj se dete razvija neraskidivi faktor za razvoj kreativnosti jer kreativnost koja se ne razvije radom ostaje samo neiskorišćena mogućnost da se ispolji neki talenat, dok u uslovima sistematskog rada i obrazovanja ona može da se ispolji i iskaže u svom pravom obliku.
U narednim poglavljima osvrnućemo se na najbitnije od njih.

   2.  RAZVOJ  DEČJEG  MIŠLJENJA

Kao što je psihološkim istraživanjima utvrđeno, svaki uzrast karakterišu za njega specifične forme mišljenja i saznavanja koje se, kada je u pitanju predškolsko dete, razlikuju od mišljenja i saznavanja odraslog čoveka. Otuda i vaspitno-obrazovni rad, koji se sa njima obavlja, ima osobenosti koje se, sa jedne strane, ogledaju u uvažavanju pomenutih specifičnosti, ali i postupcima, koje treba da umanje ostajanje na njima i, eventualno, negativne uticaje ovih specifičnosti na naredni razvojni stupanj.
Najelementarniji oblik mišljenja, koji se prvi javlja kod dece ranih uzrasta, je praktično-opažajno mišljenje. Njegovo osnovno obeležje je tesna povezanost misaonih procesa sa praktičnim radnjama. U prve četiri godine  života, deca mogu kao predmet svojih misli da imaju samo ono što vide, čuju ili mogu uhvatiti rukama, a tako rešavaju i zadatke kojih se prihvate. Pri kraju prve ili na početku druge godine, dete rešava praktične zadatke koji uključuju mišljenje. Tako npr., kada na pokrivaču primeti igračku, dete povuče pokrivač sebi i na taj način dođe do igračke. Da bi došlo do cilja ono koristi pomoćno sredstvo. U raznim situacijama dete se snalazi tako što što neka svoja praktična iskustva koristi u novim uslovima.