Reforma poreskog sistema kao elemenat stabilizacione makroekonomske politike

PRE UVODA

Nizak kvalitet usluga, ujedno i visoki troškovi su ono što karakteriše javni sektor u Srbiji, relativno dugi niz godina.. Takođe, tokom poslednje tri godine, u  javom sektoru zabeležen je relativno visok fiskalni deficit. Treba napomenuti da se taj deficit, nakon okončanja privatizacije, finansira zaduživanjem, što nas dovodi do relativno brzog rasta   javnog duga u odnosu na GDP. Osim toga, strukturu javnih  rashoda odlikuju  visoki   tekući rashodi i niske javne investicije. Stoga se reforma javnog sektora i njegova   fiskalna konsolidacija nameću kao nužno i jedino rešenje za  sprečavanje dužnicke krize.

1. Uvod
   
Reforma javnog sektora u Srbiji je nužna, a zašto je to tako, govore nam dva nesumnjiva razloga. Prvi razlog jeste niska efikasnost javnog sektora, odnosno visok nivo troškova u odnosu na kvalitet i obim usluga koje taj sektor pruža. Stoga je i prioritetan
cilj smanjenje troškova javnog sektora, ujedno unapređenje kvaliteta javnih usluga ili bar očuvanje sadašnjeg nivoa istih. Drugi, ali ne i manje bitan, razlog, tesno povezan sa prvim, jeste da se obezbedi dugoročna održivost javnih finansija.
Kada bi bio zadržan postojeći poreski sistem i postojeći nivo javne potrošnje, za posledicu bismo imali visok nivo fiskalnog deficita i ubrzani rast javnog duga. Upravo sve ovo nas dovodi do neophodnosti fiskalne (finansijske) konsolidacije javnog sektora.

 
    2. Fiskalni kapacitet

Javni prihodi Srbije, tokom 2005–2006. godine, iznosili su oko 43,5% GDP-a. Pitanje je bilo – da li se i u narednim godinama može očekivati sličan nivo javnih prihoda? Sada znamo da je odgovor negativan, a do njega nas je dovela činjenica da su u proteklom periodu smanjene neke važne poreske stope, dok se na smanjenje carinskih stopa prema EU mnogo radilo tokom 2008-2009. godine. Dodatno, smanjenje potrošnje u odnosu na GDP, imaće za posledicu trajan pad prihoda od PDV. U nastavku teksta daje se pregled najvažnijih promena u poreskoj politici, kao i promene u privredi Srbije, koje su uticale na smanjenje fiskalnog kapaciteta :

> smanjenjem stope poreza na zarade, i uvođenjem neoporezivog dela zarada,      pocetkom 2007. godine, trajno su smanjeni javni prihodi u iznosu od oko 1% BDP-a;

> smanjenjem  ostalih  poreza  (smanjenje  poreza  na  prenos  apsolutnih  prava  sa  5%  na  2,5%,  prebacivanje  nekih proizvoda sa više na nižu stopu PDV, oslobadanja od PDV pri kupovini prvog stana i dr.) sredinom 2007. godine –
trajni gubici su povećani za dodatnih 0,7% BDP-a;

> smanjenjem carina na uvoz iz EU – prihodi od carina su u 2009. godini opali
za oko 0,4% GDP-a, a potpuno ukidanje carina na uvoz proizvoda iz EU        imaće za posledicu kumulativno smanjenje carinskih prihoda za najmanje
1,5% GDP-a. Zbog ukidanja carina na proizvode iz EU – prihodi od PDV će
dodatno opasti za oko 0,3% GDP-a;

> smanjenje domaće tražnje u odnosu na GDP, neposredno će uticati na
smanjenje prihoda od PDV za oko 1% GDP-a. Ocenjuje se da ce domaća
tražnja u narednim godinama biti veća od GDP-a za 10 do 15%, umesto za 20
do 25%;

> postoji rizik da se, zbog smanjenja zaposlenosti, prihodi od poreza na zarade i doprinosa za socijalno osiguranje u nekoliko narednih godina smanje za oko 0,5% GDP-a;

> povećanje akciza na cigarete moglo bi da donese dodatne prihode od oko 0,5% GDP-a.