Rodna Ravnopravnost
Seminarski rad
Rod je prema definiciji Saveta: Društveno konstruisana definicija muškarca i žene.
To je društveno oblikovanje biološkog pola, određeno shvatanjem zadataka, delovanja i
uloga pripisanih muškarcima i ženama, u društvu u javnom i privatnom životu. To je
kulturološki specifična definicija femininosti i maskulinosti i prema tome promenljiva u
vremenu i prostoru. Konstrukcija i reprodukcija roda zauzima mesto i na individualnom i
na društvenom nivou. Obe su jednako važne. Individualno ljudska bića oblikuju rodne
uloge i norme kroz svoje aktivnosti i reprodukuju ih konformišući se sa očekivanjima.
Postoji rastuća svest da rod treba uzeti u obzir na politič kom i institucionalnom nivou. Rod
nije samo društveno konstruisana definicija muškarca i žene, to je i društveno konstruisana
definicija odnosa između polova, Konstrukcija sadrži nejednak odnos moći s muškom
dominacijom i ženskom subordinacijom u većini životnih područja. Muškarci i njihovi
zadaci, uloge, ponašanje i vrednosti koje im se pripisuju su u mnogim aspektima vrednosti
više nego žene i ono što se uz njih veže. Sve se više prepoznaje ta karakteristika društva da
je pristrasno, pod uticajem muškog: muška uloga je preuzeta kao norma za društvo kao
celinu, što se reflektuje u politici i strukturama. Politika i strukture često nenamerno
reprodukuju rodnu nejednakost.
4
Rodna Ravnopravnost
Seminarski rad
2.1 Rodne uloge
Biološke razlike između žena i muškaraca se uglavnom ne menjaju; ljudi su ili žene
ili muškarci. Ipak, karakteristike koje im se pripisuju i uloge i odgovornosti koje im se
dodeljuju, razlikuju se među kulturama, društvima i istorijskim periodima.
Rodne uloge su aktivnosti koje se dodeljuju muškarcima i ženama na osnovu
pretpostavljenih razlika. „Podela rada“ je termin koji se koristi u literaturi koja se bavi
rodom. Koristi se radi označavanja uloga i zadataka pripisanih ženama i muškarcima na
osnovu pretpostavljenih karakteristika i atributa, umesto sposobnosti i veština.
2.1.1 Uloge muškarca
U najrazvijenijim zemljama sveta sve je manji broj poslova koji se prepoznaju kao
tipično muški ili ženski. Ipak, u svim manje razvijenim društvima muškarci imaju daleko
vidljivije i priznatije uloge od žena. One su, po pravilu, daleko više vrednovane, uglavnom
zato što su muškarci plaćeni za svoj produktivni rad, a žene ne. U tim društvima, uloge
muškaraca uglavnom uključuju poslove koji se kvalifikuju kao društveno značajniji i
ekonomski produktivniji. Muškarci obično ne rade domaće i kućne poslove. Ako su
angažovani u javnim poslovima, onda je to najčešće rad u okviru političkih organizacija i
menadžmentu.
2.1.2 Trostruka uloga žene
Ženske uloge danas u mnogim društvima spadaju u tri kategorije:
produktivne (koje se odnose na proizvodnju dobara za potrošnju i zarade kroz
posao van kuće);
reproduktivne (odnose se na domaće i poslove u kući povezane sa stvaranjem i
negovanjem dece i porodice);
5
