Универзитет одбране
Војна академија
Семинарски рад
Саобраћај као привредна делатност
Ментор:
Кадет:
пк др Бранко Тешановић
Александар Божић
Београд, мај, 2014.
Саобраћај као привредна делатност
3
Појам саобраћаја и његове функције
Саобраћај је сектор привреде који се бави преносом материјалних добара, људи и
вести са једног места на друго. Омогућава промет робе, односно задовољење осталих
потреба за превозом и тако чини део инфраструктуре који је битан за развој свих других
сектора.
Економска теорија полази од становишта, да је саобраћај једна од основних области
материјалне производње, јер: „Осим екстрактивне индустрије, пољопривреде и
прерађивачке индустрије постоји још и четврта област материјалне производње, која
такође пролази кроз различите ступњеве, занатског, мануфактурног и механичког рада; -
то је транспортна индустрија (Lokomotions industrie) било да транспортује људе или
робу“.
1
Дефинишући саобраћај као четврту облас материјалне производње, Маркс је указао
на његове специфичности у поређењу са осталим областима производње и улогу коју
остварује у односу на њих, као и на друштво у целини.
„Основни предмет рада транспортне индустрије, као четврте области производње, јесте
производња транспортних услуга, а то значи транспортовање људи и робе са једног места
на друго. То у основи представља рад и производњу у кретању транспортних средстава и
радника у њима. Крајњи резултат тог процеса производње јесте услуга као нематеријални
производ. У овом случају, услуга као производ представља промену места нахођења
транспортоване робе или путника, а без те промене места не постоји ни сврха производње
у прве три области производње.“
2
Томпсон дефинише следећих седам функција саобраћаја:
Саобраћај омогућава коришћење природних богатстава, развоја привреде, а посебно
рударства, у различитим географским условима;
Саобраћај омогућава поделу рада и специјализацију, на којој почивају развијене
земље и која је могућа првенствено због тога што саобраћај омогућава приступ
1
К. Маркс, Теорија о вишку вредности, Књига I, стр. 387.
2
Н. В. Коларић, Менаџмент у саобраћају, стр. 20.
Саобраћај као привредна делатност
4
тржиштима. Захваљујући саобраћају могуће је у савременом друштву развијати
високу продуктивност и висок животни стандард, високом специјализацијом и
снижењем трошкова у појединим специјализованим производним јединицама;
Специјализација је само једна од предности која је повезана са масовном
производњом. Коришћење осталих предности велике масовне производње, као што
су: аутоматизација, специјална опрема, масовни промет робе, велика концентрација
производње, индустријска истраживања, широка тржишта... могуће је остварити
само развијеним саобраћајем, нивоом примењене технике у саобраћају и снижењем
саобраћајних трошкова;
Политички и војни циљеви друштва
. У индустријским земљама, поред
економских разлога, постоје и политички разлози за развој и формирање
одговарајућег саобраћајног система који нормалним везама омогућава политичку
интеграцију територије и остваривање војне способности и мобилности земље;
Развијен саобраћајни систем омогућава социјалне контакте између људи на
великим раздаљинама, као и решавање низа социјалних проблема друштва;
Саобраћај омогућава развој културе и уметности путем културних веза
становништва у оквиру земље и у међународним оквирима;
Саобраћај омогућава и функционисање свакодневног живота становништва,
кретање људи од места становања до радног места, културнох центара и тржишта
( у путничком саобраћају), итд.
„Претходно наведене дефиниције представљају типичне теоријске приступе
систематизацији функција саобраћаја. У њима се може сагледати и дефинисати значај
саобраћаја, циљеви, садржај и битне функције управљања саобраћајним системом, као и
усклађивања развоја структуре саобраћајног система са променама у развоју структуре
привреде, будући да су функције саобраћаја комплементарне функцијама привреде и
друштва.“
3
3
Н. В. Коларић, Менаџмент у саобраћају, стр. 10
