РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ И ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ
САОБРАЋАЈНО ИНЖЕЊЕРСТВО
НОВИ САД
ЗАВРШНИ РАД
Ана Ранчић Потић
Нови Сад, 2022.година
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ И ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ
САОБРАЋАЈНО ИНЖЕЊЕРСТВО
НОВИ САД
ЗАВРШНИ РАД
Организација транспортног ланца извоза цемента
Ментор:
Студент:
Проф. др Драгутин Јовановић Ана Ранчић Потић
Број индекса: СА 116/21
Основне академске студије/мастер академске студије
Студијски програм: Саобраћајно инжењерство
Нови Сад, 2022.година
2
САЖЕТАК
У комерцијалном смислу, транспорт (синоним превоз) је процес вршења трансакција у
смислу отпреме, манипулисања, продаје и набавке робе, материјала и услуга према
постављеним циљевима неког друштва, активност у промоцији робе и услуга укључујући
финансијски и комерцијални аспект. У страној литератури, користе се термини: freight,
freightage (транспорт робе у комерцијалном смислу са ценом нижом од експресног
транспорта), transshipment (трансфер робе са једног места на друго у смислу даље отпреме
бродом) и др. У пракси инжењери транспорта врше надзор над свим транспортним
услугама у некој организацији, укључујући транспорт робе камионом, авионом,
железницом од складишта до крајњег корисника, координацију свих видова транспорта,
планирање рута, отпрему возача, управљање средствима у сектору транспорта, обучавају
своје извршне раднике и др. Појам транспорт, се користи и у другим процесима нпр. код
депортовања осуђених лица, колона возила код конвоја војних снага и опреме, транспорта
дечијим колицима, и др.
Кључне речи:
транспорт, превоз, товар, логистика.
ABSTRACT
In the commercial sense, transport (synonymous with transport) is the process of carrying out
transactions in the sense of shipping, handling, selling and purchasing goods, materials and
services according to the set goals of a company, activity in the promotion of goods and services
including financial and commercial aspects. In foreign literature, the following terms are used:
freight, freightage (transportation of goods in a commercial sense with a price lower than express
transport), transshipment (transfer of goods from one place to another in terms of onward
shipment by ship) and others. In practice, transportation engineers supervise all transportation
services in an organization, including transportation of goods by truck, plane, rail from
warehouse to end user, coordination of all modes of transportation, route planning, dispatch of
drivers, management of assets in the transportation sector, train their executives and Ph.D. The
term transport is also used in other processes, e.g. in case of deportation of convicted persons,
column of vehicles in convoys of military forces and equipment, transportation in baby carriages,
etc.
Key words: transport, transport, cargo, logistics.
4
1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РОБЕ
Цемент је један од најстаријих грађевинских материјала. Он је хидраулично везиво које
функционише као лепак који спаја песак и шљунак, а користили су га још стари египћани
и римљани. Енглески инжењер
Joseph Aspdin
патентирао је Портланд цемент 1824, а
назван је по кречњачкој стени Острва Портланд у Енглеској због сличности боје. Поред
портланд цементног клинкера, за чије се добијање користи мешавина кречњака и глине у
односу 3:1 (однос маса), у цементу је редовно присутна и мања количина гипса (до 5%)
који се додаје ради регулисања времена везивања цемента.
Портланд цемент карактерише сразмерно константан хемијски састав и то: CaO (везан) 62-
67%, SiO
2
19-25%, Al
2
O
3
2-8%, Fe
2
O
3
1-5%, SO
3
највише 3-4.5%, CaO (невезан) највише 2%,
MgO највише 5%, алкалије (На
2
О и К
2
О) 0.5-1.3%
1
.
Цементи се у општем случају могу поделити на врсте и класе. Врсте представљају
категорије цемената с обзиром на састав и технологију производње, док класе цемената
означавају њихове механичке карактеристике. Деле се у две основне групе: на цементе на
бази портланд цементног клинкера и на остале - специјалне врсте цемената.
Врсте цемента су
2
:
а) Цемент за општу употребу,
б) Цемент са фарбом, нижим почетним солидитетом,
ц) Цемент за општу употребу са нижом хидратантном температуром,
д) Посебни Цемент са нижом хидратантном температуром,
е) Бели Цемент,
ф) Отпорни сумпорни цемент,
г) Цемент алумина.
Постоји и Портланд цемент са и без додатака као и Портланд композитни цемент:
Портланд цемент без додатака. Одликује се изузетно високим раним и крајним
чврстоћама. Погодан је за справљање бетона високих перформанси,
префабрикованих бетонских елемената, као и за производњу материјала за завршне
радове у грађевинарству са високим перформансама (лепкови за керамичке плочице
са додатном отпорношћу на клизање и сл).
Портланд цемент без додатака:
- Одликује се веома високим раним и крајним чврстоћама
Погодан је за производњу префабрикованих бетонских елемената као и за
производњу материјала за завршне радове у грађевинарству (суви малтери и
лепкови за керамичке плочице и стиропор).
Портланд-композитни цемент са мешаним додатком гранулисане згуре и кречњака.
Одликује се високим раним и крајњим чврстоћама. Погодан је за производњу
транспортованих и пумпаних бетона као и за носиве бетонске конструкције.
1
Ballou, R., Basic business logistics, second edition, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1987, стр.33.
2
Bowersox, D., Closs, D., Bixby Cooper, M., Supply Chain Logistics Management, second edition, McGraw-Hill, New York,
2007, стр.89.
7
1.1. Специјалне врсте цемента
Постоје три специјалне врсте цемента и то су
3
:
-
Алуминатни цемент,
-
Суперсулфатни цемент,
-
Експанзивни цемент.
Алуминатни цемент.
То је цемент који се добија жарењем
мешавине кречњака и боксита уз додатак силицијумдиоксида и оксида гвожђа. Жарење се
врши у специјалним електропећима на температури 1500-1550 °C. После фине мељиве
овако добијеног алуминатног клинкера добијени цемент се може одмах употребити.
Осовни минерали који улазе у састав алуминатног цемента су:
монокалцијумалуминат CA(CaO Al
2
O
3
) i C
2
S. Садржај Al
2
O
3
не сме да буде мањи од
35%, при чему однос Al
2
O
3
према CaO мора да се креће у границама 0.90 до 1.15.
Алуминатни цемент има црнкасту боју, има врло брз прираст чврстоће у току
времена, тако да се после једног дана остварује око 80% чврстоће која одговара
старости од 28 дана. То значи да има врло брзу хидратацију. Међутим, продукти
хидратације овог цемента нису стабилни, већ током времена долази до њихове
постепене прекристализације која има за последицу пад чврстоће. Алуминатни
цемент је отпоран у морској води, у "мекој" води, као и у сулфатним водама.
Међутим он је неотпоран у водама које садрже алкалије. Не сме се мешати
са кречом, као ни са портланд цементом, јер у таквој мешавини долази до убрзаног
везивања и до значајног пада чврстоће у односу на чврстоћу чистог алуминатног
цемента.
Суперсулфатни цемент.
Овај цемент се добија финим млевењем гранулисане згуре (80-
85%), анхидрата (10-15%) и извесне количине портланд цементног клинкера (до 5%).
Одликује се великом финоћом млива (специфична површина је преко 4000 cm²/g) и врло
ниском топлотом хидратације. И овај цемент тражи знатно већу количину воде за
хидратацију. Отпоран је према деловању сулфата, као и према деловању морске воде, соне
киселине, ланеног уља, фенола, разблажених раствора органских киселина идр. Овај
цемент у Србији није стандардизован и производи се према поруџбини.
Експанзивни цемент.
Ово је цемент у чијем саставу су садржане супстанце које током
хидратације доводе до стварања одређених експанзија, па се у првих 10-15 дана, испољава
значајно ширење цементног камена. Ова експанзија може да износи и до 25mm/m.
Цементи овога типа се не производе у Србији
4
.
3
Пантелић, В., Снабдевање техничким материјалним средствима, ЦВТШ КоВ ЈНА, Загреб,1986, стр.12.
4
Исто.
8
Цемент је незаобилазна сировина у свим видовима грађевинарства, од изградње
стамбених, пословних и индустријских објеката, преко мостова, тунела и путева до
подземних радова и подлога. Са сајта Националног тржишта Роба и Услуга Србије су
преузети графици који показују која количина и врста цемента је извезена из Србије у
протеклој години. Основни извор података биле су Царинска декларација или Јединствена
царинска исправа (ЈЦИ), добијени резултати су приказани на следећим графицима
5
:
Слика 2: Количина извезеног клинкера у 2013. години
Извор: https://cis.org.rs/sr/o-cementu/trendovi-proizvodnje-i-upotrebe
Слика 3: Количина извезеног Портланд цемента у 2013. години
Извор: https://cis.org.rs/sr/o-cementu/trendovi-proizvodnje-i-upotreb
5
Jacobs, R., Chase, R., Opeations and Supply Management: The Core, McGraw-Hill, New York, 2008, стр. 44.
10
На сликама изнад приказана је количина извезеног и увезеног цемента у 2013. години. На
слици 2. јасно се види да је мања количина клинкер цемента извезена из Србије у зимском
периоду и да са поцетком године, тачније у марту, почињу да се извозе веће количине
цемента, док је највећи извоз забележен у мају и јуну. На слици број 3. се види да се
почетком године Портланд цемент врло мало извози, што значи да је врло мала потражња
за њим, док у априлу и мају почињу веће количине да се извозе и у јуну достиже свој
маxимум, затим опада и задржава отприлике исти ниво извоза до краја године.
Слика 4: Количина осталих врста цемента која је извезена у 2013. години
Извор: https://cis.org.rs/sr/o-cementu/trendovi-proizvodnje-i-upotrebe
Са слике 4. видимо да је највећи извоз осталих врста цемента био у априлу и мају, дупло
мањи извоз у септембру, док у осталим месецима није ни било извоза. Што се тиче
топљеног цемента он се код нас не производи тако да не може ни да се извози, па је на
слици 5. приказана количина топљеног цемента која је увезена у Србију.
11
Укупна новчана вредност робе која се из Србије извози је 206.600.000 долара или
17.389.765.788 динара, док се само из Београда извози роба вредности од 14.782.388
долара или 1.244.251.041 динара. Вредност робе која се увози у Србију је 661000000
долара или 55.637.149.980 динара док је вредност робе која се увезе у Београд је
104.708.559 долара или 8.813.442.967,13 динара.
2.1. Варијанта решења паковања и укрупњавања робе
У пракси манипулисања теретом претежно се примењују јединице терета које нису
формиране на палети и које нису правилног облика, па је због тога потребно слагање
терета на палате како би се олаксало даље руковање теретом. Са гледишта транспортних
манипулација било каквим јединицама терета, битно је да се оне формирају тако да
омогуће лако захватање, на пример, виљушкама на виљушкарима или другим уређајем.
Избор врсте и типа палате зависи од врсте робе, њеног облика и димензије, начина
паковања, отпорности на притисак и друго. Савремена средства механизације захтевају
укрупљене јединице терета, а то у пракси значи од мањих комада формирати крупније
манипулативне јединице за механизоване операције. Укрупљена робна јединица омогућује
мање задржавање транспортних средстава на местима утовара и истовара, оптимално
искоришћење претоварне опреме транспортног средства, складишта и дистрибуције
производа.
Циљ ове тачке јесте да се утврде варијанте паковања и укрупњавања цемента ради
транспортовања за Украјину. Цемент због својих карактеристика, које су описане у уводу,
може бити транспортован на два начина, и то су
6
:
-
Транспорт цемента у врећама од 25 кг и 50 кг,
-
Коришћењем ринфуза, специјалних друмских возила или железничких кола
намењених за транспорт расутог терета.
a)
б)
Слика 6: Џакови цемента у паковањима од 25кг (а) и од 50кг (б)
Извор: https://cis.org.rs/sr/o-cementu/trendovi-proizvodnje-i-upotrebe
6
Пантелић, В., Снабдевање техничким материјалним средствима, ЦВТШ КоВ ЈНА, Загреб,1986, стр.22.
13
Код ове врсте робе, због појавног облика јединица производа је једнака јединици паковања
која је једнака јединици руковања.
На сликама 7. и 8. су приказане Еуро и Исо палате.
Слика 7: Приказ еуро палете 800x1200mm
Извор: https://cis.org.rs/sr/o-cementu/trendovi-proizvodnje-i-upotrebe
Слика 8: Приказ ISO палете 1000x1200mm
Извор: https://cis.org.rs/sr/o-cementu/trendovi-proizvodnje-i-upotrebe
14
Асортиман
Количина
(т)
Број јединица
производа
Број
јединица
паковања
Број
јединица
руковања
1000x1200
800x1200
50 кг
1420
28400
28400
28400
1893
1893
Извор: аутор
Из приложене табеле 2. под (а) и (б) можемо да видимо да је боље искоришћење Еуро
палете таћније 100% али и тежина палете је мања од Iso палете, иако такође видимо из
табела да исти број дзакова стаје и на Iso и Еуро палету, тачније 15 врећа, дзака.
Искоришћење запремине код еуро палетеје 95,42% а код исо је 76,33% тако да је и у овом
погледу боља еуро палета. Укупан број дзака од 50 кг који треба да се превезе је 28400
дзака, а како иду 15 дзака од 50 кг по палети добијен је број од 1893 палете које је
потребно превести до Украјине.
Слика 11: Еуро палета са дзаковима од 25 кг; Слика 12: Iso палета са дзаковима од 25
кг
Извор: https://cis.org.rs/sr/o-cementu/trendovi-proizvodnje-i-upotrebe
16
Табела 3.: Приказ искоришћења Еуро и Iso палета врећама од 25 кг (а) и (б)
(a)
Асортиман
Количина
(т)
Број јединица
производа
Број
јединица
паковања
Број
јединица
руковања
1000x1200
800x1200
25 кг
1700
68000
68000
68000
91
91
Извор: аутор
(b)
Палета 1200x1000 мм
Палета 800x1200 мм
Број јединица руковања по
дужини палете
3
3
Број јединица руковања по
ширини палете
2
2
Број слогова на палети
5
5
Број јединица руковања у
слогу
6
6
Укупан број јединица
руковања на палети
30
30
Тежина палетног слога
укључ. палету [кг]
790
780
Тежина палетног слога без
палете [кг]
750
750
Висина палетног слога са
палетом [мм]
1145
1145
Искоришћење површине
палете [%]
80
100
Искоришћење запремине
палете [%]
75,83
94,79
Искоришћење носивости
палете [%]
50
50
Извор: аутор
Из приложене табеле 3., под (а) и (б), закључујемо да је као и код слагања дзакова од 50
кг на еуро и исо палете и овде боље слагање на еуро палете. Искоришћење Еуро палете
таћније 100% и тежина палете са дзаковима је мања од Исо палете, иако такође видимо из
табела да исти број дзакова стаје и на Исо и Еуро палету, тачније 15 дзака али је исо палета
тежа од еуро палете. Искоришћење запремине код еуро палете је 94,79% а код исо је
75,83% тако да је и у овом погледу боља еуро палета.
17
2.1 Варијанта 1
Слика 13: Удаљеност Београда и Кијева друмским саобраћајем
Извор: аутор
У овој варијанти нема преломних тачака, под преломном тачком се мисли на промену вида
транспорта, ради се директан транспорт Београд – Кијев преко Будимпеште. Растојање је
1482 km. и време путовања је 16х и 38 минута. Сматрам да је ова варијанта и
најједноставнија, јер се већ припремљене палете пакују у товарни простор друмског
транспортног средства, тачније полуприколицу тегљача без даљег манипулисања и
претовара
8
.
Преко Будимпеште је краће а и брже него преко Румуније, преко Клужа.
Слика 14: Мапа растојања између Београда и Кијева преко Будимпеште друмом
Извор: претрага Интенета
8
Перишић, Р., Савремене технологије транспорта II – Интегрални системи транспорта, Саобраћајни факултет
Универзитета у Београду, Београд, 1995, стр.101.
19
2.2 Варијанта 2
Слика 15: Удаљеност Београда и Кијева железничким путем
Извор: аутор
У овој варијанти има преломних тачака у ЖИТ-Београ, где се роба претовара са са
друмских транспортних средстава на железничка. Ради се транспорт цемента Беочин –
Жит Београд – Кијев преко Вршца, Клужа(Румунија), Лавова(Украјина) и Ривне
(Украјина). Растојање је 990 km, и време путовања је 25 h и 30 минута. Ова варијанта је
мање погодна од друмског транспорта, из разлога што је сложеније маневрисање теретом
приликом постављања измењивог транспортног суда на железничка кола за шта је
потребно додатно манипулисање робом, као што је и потребна додатна радна снага која би
управљала. Даље, што се тиче времена путовања оно износи скоро 26h што је за непуних
10h дуже него друмским транспортом
9
.
9
Перишић, Р., Савремене технологије транспорта II – Интегрални системи транспорта, Саобраћајни факултет
Универзитета у Београду, Београд, 1995, стр.102.
20
Beograd
Kijev
drumski-železnički 990 km
Слика 18: Мапа растојања између Београда и Кијева, друмским транспортом до луке
Београд, даље речним транспортом реком Дунав до луке Измаил(Украјина), затим
друмским до Кијева
3. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАНСПОРТНИХ ЈЕДИНИЦА У
ВАРИЈАНТНИМ РЕШЕЊИМА ПРЕВОЗА РОБЕ
Након одређивања праваца кретања транспортних средстава којима ће се извозити цемент
из Србије за Украјину, неопходно је одредити крактеристике транспортних средстава које
ће тај цемент превозити. Оптимално транспортно средство дефинисано је појавним
обликом робе, али приликом избора превозних средстава потребно је претходно
размотрити
11
:
- Растојања која транспортна средства треба да пређу;
- Појавни облик и димензије товарних јединица;
- Расположиве капацитете по виду, врсти и типу превозних средстава;
- Квалитет саобраћајне инфраструктуре;
- Климатске услове, односно ограничења која намеће роба која се превози
( специјални захтеви робе у погледу транспорта)...
11
Bozarth, C., Handfeld, R., Introduction to Operations and Supply Chain Management, Prentice-Hall, New Jersey, 2006, стр.88.
22
Правилан избор транспортних средстава која учествују у реализацији транспортних
ланаца представља почетну фазу при избору оптималног варијантног решења
дистрибуције.
3.1. Оптималан начин слагања палета у измењиве транспортне судове типа А и Ц
У овом раду се обрађује извоз цемента за Украјину, уместо контејнера као транспортна
јединица користи се Европска интермодална јединица-
EITU-European Intermodal Transport
Unit
коју је дефинисао Европски комитет за стандардизацију –измењиви транспортни суд.
Најпростије речено то је товарни простор возила друмског саобраћаја који се може
скидати са шасије и складиштити или претоварити на друго превозно средство истог или
другог вида саобраћаја. Измењиви транспортни суд је суд правоугаоног пресека,
непромочив, који се примењује за транспорт и складиштење извесног броја товарних
јединица, денчаних пошиљки или робе у расутом стању, штити његову садржину од
кварења и губитака, може се одвојити од транспортног средства, којим се може
манипулисати као једном јединицом товарења и може се претоварити без истоименог
истовара робе. Измењиви транспортни судови су слични контејнерима, само што нису
опремљени ИСО науглицама на горњим угловима.
Табела 8: Димензије измењивих транспортних судова типа А и Ц
КЛАСА
ТИП
ДУЖИНА
(мм)
ШИРИНА
(мм)
ВИСИНА
(мм)
А
А 1360
13600
2550
2670
Ц
Ц 715
7150
2550
2670
Извор: аутор
Табела 9: Приказ искоришћења измењивог транспортног суда типа А и Ц
Количина
Величина
палете
Измењиви транспортни суд
Измењиви транспортни суд
Тип А
Тип Ц
Искоришћење (%)
Искоришћење (%)
Површина
Запремина
Носивост
Површина
Запремина
Носивост
25 кг
1200x800
96,5
50,8
99,4
93,1
48,3
97,3
1200x1000
97,9
63,6
99,4
95,8
60,9
97,3
50 кг
1200x800
96,5
50,8
99,4
93,1
48,3
97,3
1200x1000
97,9
63,6
99,4
95,8
60,9
97,3
Извор: аутор
Из табеле 9. видимо да је боље искоришћење површине код измењивог транспортног суда
типа А, као и искоришћење запремине и носивости, код слагања и еуро и исо палета.
23
Слика 19: Приказ слагања Еуро палета
са дзаковима од 25 кг у транспортни
суд типа Ц
Слика 20. Приказ слагања Исо палета
са дзаковима од 25 кг у транспортни
суд типа Ц
Слика 21. Приказ слагања Еуро палета
са дзаковима од 25 кг у транспортни
суд типа А
Слика 22. Приказ слагања Исо палета
са дзаковима од 25 кг у транспортни
суд типа А
Слика 23: Приказ слагања Еуро палета
са дзаковима од 50 кг у транспортни
суд типа Ц
25
Слика 24: Приказ слагања Исо палета
са дзаковима од 50 кг у транспортни
суд типа Ц
Слика 25: Приказ слагања Еуро палета
са дзаковима од 50 кг у транспортни
суд типа А
Слика 26: Приказ слагања Исо палета
са дзаковима од 50 кг у транспортни
суд типа А
26
Слика 28: Приказ полуприколице за превоз контејнера KRONE SDC 27 Box-Liner
Табела 11: Карактеристике полуприколице KRONE SDC 27 Box-Liner
Сопствена тежина (кг)
5700
Осовине
3
Корисна носивост (кг)
35300
Димензије
11,325 м x 2,45 м x 1,276 м.
За контејнере
1x20, 1x30, 1x40, 1x45, 2x20.
Извор: аутор
28
3.3 Избор транспортних средстава за железнички транспорт
У овој тачки рада ће детаљније бити описане карактеристике железничких кола које ће
бити коришћене за превоз цемента у Украјину.
Теретна железничка кола према својој ближој намени и конструкцији деле се на
13
:
затворена теретна кола обичног и специјалног типа,
отворена кола обичног и специјалног типа,
плато кола обичног и специјалног типа,
специјална кола,
остала кола.
У транспорту цемента за Украјину биће коришћена железничка кола серије С која служе
за превоз тешких предмета, контејнера, грађевинских машина и друго. Имају ојачан
подкоји може бити раван или спуштен , могу бити са страницама и ступцима или без њих,
и обавезно морају имати хидропнеуматске одбојнике. Ова серија кола подпада под
стратешке резерве државе, односно служи за превоз армијско-техничких средстава. Ова
серија кола може да транспортује на себи један измењиви транспортни суд типа А,
односно два измењива транспортна суда типа Ц. Дужина кола преко одбојника износи
19740 mm. Број кола који се повезује у композицију износи 12.
Слика 29: Приказ попречног профила железничких кола серије Sg
Ако немају подсерију’’а’’ или ’’аа’’ ова кола су четвороосовинска, носивости 50 т и више,
што је основни тип ових кола. Кола подсерије г и гг намењена су за превоз и такве су
конструкције да под кола омогућава лако осигурање контејнера приликом превоза.
13
Перишић, Р., Савремене технологије транспорта I – Интегрални системи транспорта, Саобраћајни факултет
Универзитета у Београду, Београд, 1985, стр.98.
29
Табела 11: Приказ димензија и основних карактеристика железничких кола серије Sg
Серија кола
Sg
Број осовина
4
Дужина кола (м)
19.740
Дужина кола (м)
18.500
Ширина кола (м)
2.259
Висина изнад ГИШ-а (м)
1.155
Максимално оптерећење (т)
70
Извор:
Извор: Перишић, Р., Савремене технологије транспорта I – Интегрални системи транспорта, Саобраћајни
факултет Универзитета у Београду, Београд, 1985, стр.99.
Овом серијом железничких кола могу бити транспортовани по један контејнер типа А или
два типа Ц.
3.4 Избор транспортних средстава за речни транспорт
У варијанти три роба ће бити транспортована друмским траснпортом до луке Београд а
затим од луке Београд до Луке Измаил у Украјини, па затим друмским транспортом до
Кијева. Претходно је описано друмско транспортно средство а у овом делу ће бити
описана рећна пловила. Код избора речне барже се води рачуна о носивости и газу да би
могла да плови пловним путем из варијанте 3.
За речни транспорт контејнера се користи баржа МГСС Јоцхенстеин на слици 29. са
карактеристикама датим у табели 12.
Слика 32: Баржа MGSS Jochenstein
31
Извор: Перишић, Р., Савремене технологије транспорта I – Интегрални системи транспорта, Саобраћајни факултет
Универзитета у Београду, Београд, 1985, стр.98.
Табела 15: Карактеристике речног пловила - барже MGSS Jochenstein
Дужина (м)
95
Ширина (м)
11,4
Висина (м)
3,2
Дубина газа (м)
2,7
Носивост (т)
1960
Јачина мотора (кW)
2x800
Извор: аутор
У табели 15. су приказане карактеристике барже за превоз расутог терета, која је
приказана на слици 32.
Слика 33: Речна баржа
Извор: Перишић, Р., Савремене технологије транспорта I – Интегрални системи транспорта, Саобраћајни факултет
Универзитета у Београду, Београд, 1985, стр.102.
Терет који се превози биће палетизован па су због тога на слици 30. приказане барже за
преоз палетизованог терета. На слици 33. је приказана речна баржа капацитета 110 ТЕУ.
32
5. АКТИВНОСТИ И ПРОЦЕСИ ЛОГИСТИЧКОГ ЛАНЦА
Препоруке за транспорт се односе на правилан одабир товарно-манипулативне и
транспортне јединице. Приликом релизације логистичког ланца роба пролази кроз низ
логистичких процеса и над њом се врше разне активности. На путу од пошиљаоца до
примоца роба се пакује, транспортује, складишти, искладиштава, претовара, итд; све су то
логистички процеси, и они се могу сврстати у пет основних: поручивање, складиштење,
паковање, транспорт, залихе и друго. Активности и процеси логистичког ланца су
елементи без којих не би било могуће остварити било који логистички ланац. Ту спадају
све радње које се обављају од почетка до завршетка читавог ланца. Активности и процеси
који су заједнички за све варијанте и који ће бити објашњени једном су
15
:
-процес поручивања
-процес искладиштења
-пуњење контејнера
-утовар контејнера на брод
-отпрема брода
-пријем брода
-истовар контејнера
-чување контејнера
-пражњење контејнера
-ускладиштење.
5.1 Динамика отпреме
Под динамиком отпреме се подразумева да се одреде сви услови које је потребно
испутнити при транспорту, од почетка до краја, односно, од утовара па до истовара робе
купцу. У овој тачки рада ће за свако варијанту бити одређена динамика отпреме јер без
обзира о којој роби и ком логистичком ланцу је реч, битно је да се купцу испоручи роба.
15
Правило позадинско обезбеђење оружаних снага у миру, ССНО, Београд, 1990.
34
5.2 Динамика отпреме за Варијанту 1
У варијанти 1 отпрема робе, односно цемента, се врши од железничког интегралног
центра Београд па до дистрибутивног центра у Кијеву друмским возилима. Тип и модел
тегљача којим се врши транспорт је ДАФ XФ95 430, а тип одабране полуприколице је
КРОНЕ СДЦ24еЛУ корисне носивости 35 500 кг. На овом моделу полуприколице може се
превозити по један измењиви транспортни суд од 40 стопа или један од 20 стопа (у
зависности од тежине робе којом је напуњен транспортни суд) или чак два измењива
транспортна суда од 20 стопа. У тачки 3. приказана је табела број 11. у којој су дати
детаљни подаци о искоришћењу површине, запремине и носивости измењивог
транспортних суда типа А и типа Ц. У тој тачки смо дошли до закључка да зобг бољег
искоришћења запремине и носивости код измењивог суда типа А и да је укупан потребан
број измењивих транспортних суда на годишњем нивоу 45. Како у години има 365 дана и
како је укупан број транспортних суда који треба да се превезу 45, добија се број дана на
колико ће превоз бити организован за Украјину. Тако смо добили да ће се на сваких 8 дана
слати роба за Украјину друмским транспортним средством. Као што је и у горе наведено у
овој варијанти нема других зауставних, преломних тачака с’тога ће превоз бити
поједностављен и највероватније убраз јер неће бити додатних претовара са једног вида
транспорта на други.
Табела 16: Приказ динамике отпреме за варијанту 1
Варијанта
Вид транспорта
Транспортно средство
Захтеван број вожњи
1
Друмски (палетизован
терет(ИСО палете))
ДАФ 95 430 + КРОНЕ СДЦ
27 Боx-Линер
45
Извор: аутор
5.2.1 Логистички процеси и активности код варијанте 1
1. Процес поручивања.
Дистрибутивни центар у Кијеву треба да достави упит усменим или писменим путем
Беочину о потребној количини цемента која им је потребна. То може урадити путем
факса, е-маила, достављањем поруџбине поштом или усменим путем, лично или
телефоном. У упиту је потребно нагласити бруто масу пошиљке, адресу и време испоруке,
паритет испоруке (
INCOTERMS
2010), вредност пошиљке. За ову активност је потребан 1
радник и 1 рачунар а време реализације износи 5 мин/поруџбини.
2. Процес искладиштења,
По добијању комисионог листа, комисионери започињу свој посао, врши се искладиштење
робе. За комисионирање је потребно 2 радника и 2 чеона виљускара јер се ради о
палетизованој роби, при чему је време искладиштења 2 мин/палети.
3. Пуњење контејнера од 40 стопа,
35
Табела 17: Логистички процеси и активности за варијанту 1
Р.бр Процес
Место
реализације
Технолошки аспецт
Време
реализације
Потребна
средства,
радници.
1
Поручивање
Служба
набавке
Рачунар
5
мин/поруџбини
1 човек, 1
рачунар
2
Искладиштење
ДЦ Беочин
Вљушкар
2 мин/палети
2 човека, 2
виљушкара
3
Пуњење
измењивог
транспортног
суда
Претоварни
фронт
Виљушкар
1 мин/палети
2 човека, 2
виљушкара
4
Смештање
измењивог
транспортног
суда на
полуприколицу
Претоварни
фронт
Рамна дизалица
3 мин/суду
1 човек, 1
рамна
дизалица
5
Отпрема
возила
Отпремна
зона ДЦ
Беочин
Тегљач+полуприколица 2 мин/возилу
1 човек
6
Транспорт
друмом
ДЦ Беочин-
ДЦ Кијев
Тегљач+полуприколица 6х и 49 мин.
1 човек
7
Пријем возила
Пријемна
зона ДЦ
Београд
Рачунар
3 мин/возилу
1 човек, 1
рачунар
8
Скидање
измењивог
транспортног
суда са шасије
тегљача
Претоварни
фронт
Рамна дизалица
3 мин/ суду
1 човек, 1
рамна
дизалица
9
Истовар палета
из измењивог
транспортног
суда
Претоварни
фронт
Виљушкар
1мин/ палети
2 човека/2
виљушкара
10
Ускладиштење
Складиште
ДЦ Кијев
Виљушкар
2мин/палети
2 човека /
2виљушкара
11
Складиштење
Складиште
ДЦ Кијев
Селективни регали
4 дана/
реализацији
Палетна
места
регалског
система
12
Залихе
Складиште
ДЦ Кијев
Селективни регали
5
дана/реализацији
Палетна
места
37
регалског
система
Извор: аутор
38
Како се испорука од складишта ЖИТ-а железницом врше на сваких месец дана, средње
време складиштења робе износи 15 дана.
8) Залихе
Залихе подразумевају чување одређене количине робе у случају да се догоде неке
непредвиђене околности као што су повећана тражња или кашњење следеће испоруке и
задовољења корисника. Стога овај период износи 29 дана/реализацији.
Слика 37: Шема тока процеса за варијанту 2
40
Proces
poručivanja
Proces
iskladištenja
Punjenje
kontejnera
Otprema
transportnog
sredstva
Transport
drumom
Prijem vozila
Utovar
kontejnera na
železnička
Otprema
železničke
kompozicije
Transport
železnicom
Prijem
železničke
kompozicije
Istovar izmenjivog
transportnog suda
sa železničkih kola
Uskadištenje
Skladištenje
Zalihe
Табела 19: Логистички процеси и активности за варијанту 2
Извор: аутор
41
12
Транспорт
реком
лука
Београд-
лука Измаил
Баржа
22 х/реализацији
1 баржа, 10
људи
13
Пријем барже
Оперативна
обала луке
Служба пилотаже
30 мин/реализацији
1 реморкер,
4 човека
14
Истовар ЕИТУ
са барже
Претоварни
фронт луке
Дизалица
5 мин/ ИТС
2 човека, 1
рамна
дизалица
15
Складиштење
Складишна
зона
терминала
Блок сyстем
15дана/реализацији
Плато за
одлагање
ИТС-а
16
Утовар на
друмска
транспортна
средства
Претоварна
зона луке
Рамна дизалица
3мин/ЕИТУ
2 човека, 1
рамна
дизалица
17
Отпрема
друмског
транспортног
средства
Отпремна
зона луке
Излазна капија
2 мин/возилу
1 човек
Р.бр.
Процес
Место
реализације
Технолошки аспект
Време реализације
Потребна
средства,
радници.
1
Поручивање
Служба
набавке
Рачунар
5 мин/поруџбини
1 човек, 1
рачунар
2
Искладиштење
ДЦ Беочин
Вљушкар
2 мин/палети
2 човека, 2
виљушкара
3
Пуњење
измењивог
транспортног
суда
Претоварни
фронт
Виљушкар
1 мин/палети
2 човека, 2
виљушкара
4
Смештање
измењивог
транспортног
суда на
полуприколицу
Претоварни
фронт
Рамна дизалица
3 мин/суду
1 човек, 1
рамна
дизалица
5
Отпрема возила
Отпремна
зона ДЦ
Беочин
Тегљач+полуприколица
2 мин/возилу
1 човек
6
Транспорт
друмом
ДЦ Беочин-
ДЦ Кијев
Тегљач+полуприколица
6х и 49 мин.
1 човек
7
Пријем возила
Пријемна
зона ДЦ
Београд
Рачунар
3 мин/возилу
1 човек, 1
рачунар
8
Скидање
измењивог
транспортног
суда са шасије
тегљача
Претоварни
фронт
Рамна дизалица
3 мин / суду
1 човек, 1
рамна
дизалица
9
Чување у
складишној зони
Складишна
зона луке
Блок сyстем
15 дана/реализацији
Плато за
одлагање
ЕИТУ
10
Утовар ИТС-а
на баржу
Претоварни
фронт
Лучко-портална дизалица
5 мин/суду
2 човека, 1
дизалица
11
Отпрема барже
Отпремна
зона
Визуелно
30 мин/реализацији
4 човека,
8. Пријем баржи, Лука Измаил је преломна тачка, а пријем баржи врши служба
пилотаже помоћу реморкера и за ову активност потребан је један реморкер и
четири радника.
9. Истовар транспортних суда са барже,
Ова операција траје 5мин/ЕИТУ и реализује се уз помоћ 1 дизалице и 2 радника.
10. Складиштење,
Како се транспорт баржама врши једном месечно, онда је чекање робе на транспорт у
складишту око 23 дана.
11. Утовар на друмска транспортна средства за наставак отпреме до крајњег
корисника,
Активност утовара реализује 1 радник (возач) и време утовара износи 3 мин/ЕИТУ
12. Отпрема возила,
13. Транспорт друмом,
Прелази се растојање од 713 км, од луке измаил до ДЦ Кијев. Процес отпреме возила
износи око6х и 30 мин.
14. Пријем возила,
Пријем возила се врши у ДЦ Кијев, где 1 радник врши пријем одређених докумената уз
помоћ рачунара и визуелну контролу возила и та операција траје око 3мин/возилу.
15. Истовар транспортних суда,
16. Пражњење ИТС-а,
Коришћењем 2 виљушкара са 2 радника реализује се пражњење палета из унутршњости
измењивог транспортног суда и то 1мин/палети.
17. Ускладиштење,
Активност ускалиштења подразумева да се након пражњења возила, односно истовара
палета врши транспорт палета од пријемне зоне до места одлагања палета у складишту.
18. Складиштење,
Како једном месечно пристиже баржа са теретом друмска транспортна средства ће једном
недељно транспортовати по један измењиви транспортни суд до ДЦ Кијев. Палета се на
палетном месту регалског система складишта задржава 7 дана по реализацији.
19. Залихе.
43
Слика 37: Шема тока за варијанту 3
Табела 21: Логистички процеси и активности за варијанту 3
Р.бр.
Процес
Место
реализације
Технолошки аспект
Време реализације
Потребна средства,
радници.
1
Поручивање
Служба
набавке
Рачунар
5 мин/поруџбини
1 човек, 1 рачунар
2
Искладиштење
ДЦ Беочин
Вљушкар
2 мин/палети
2 човека, 2 виљушкара
3
Пуњење
измењивог
транспортног
суда
Претоварни
фронт
Виљушкар
1 мин/палети
2 човека, 2 виљушкара
4
Смештање
измењивог
транспортног
суда на
полуприколицу
Претоварни
фронт
Рамна дизалица
3 мин/суду
1 човек, 1 рамна
дизалица
5
Отпрема
возила
Отпремна
зона ДЦ
Беочин
Тегљач+полуприколица
2 мин/возилу
1 човек
6
Транспорт
ДЦ Беочин- Тегљач+полуприколица
6х и 49 мин.
1 човек
44
Proces
poručivanja
Proces
iskladištenja
Punjenje
kontejnera
Otprema
transportnog
sredstva
Transport
drumom
Prijem vozila
Istovar
izmenjivog
transportnog
suda
Čuvanje
izmenjivog
transportnog
suda
Utovar na
baržu
Otprema barži
Transport
rekom
Prijem barži
Istovar
izmenjivog
transportnog
suda
Čuvanje
izmenjivog
transportnog
suda
Utovar ITS-a na
drumsko vozilo
Otprema
drumskog vozila
Transport drumom
Prijem vozila
Istovar izmenjivog
transportnog suda
Pražnjenje tovarnog
prostora
Uskladištenje
Skladištenje
Zalihe
18
Транспорт
друмом
Лука
Измаил
-ДЦ Кијев
Тегљач-
полуприколица
8 х/реализацији
1 човек, 1 возило
19
Пријем возила
Улазна
капија ДЦ
Кијев
Рачунар
3мин/возилу
1 човек, 1 рачунар
20
Истовар ЕИТУ
Претоварни
фронт
Рамна дизалица
3мин/ЕИТУ
1 човек, 1 рамна
дизалица
21
Пражњење
товарног
простора ИТС
Претоварни
фронт
Виљушкар
1мин/палети
2 човека/2 виљушкара
22
Ускадиштење
Складиште
ДЦ Кијев
Виљушкар
2мин/палети
2 човека / 2 виљушкара
23
Складиштење
Складиште
ДЦ Кијев
Селективни регали
4 дана/ реализацији
Палетна места
регалског система
24
Залихе
Складиште
ДЦ Кијев
Селективни регали
5 дана/реализацији
Палетна места
регалског система
Извор: аутор
46
6. КРИТЕРИЈУМИ ОПТИМИЗАЦИЈЕ ЛОГИСТИЧКОГ ЛАНЦА
Критеријуми оптимизације логистичког ланца се уводе ради олакшавања одабира
оптималне варијанте. Одабир критеријума се врши тако да при оцени варијанти постоји
разлика у оценама јер не би било сврхе уводити неки критеријум по коме би све варијанте
биле једнаке. Квантитативне критеријуме је лако претворити у мерне јединице
(квантификовати), а то је могуће прорачунима, симулацијом и разним математичким
методама. Квалитативни критеријуми представљају описне измеритеље, а као ентитети се
користе различите лингвистичке оцене, које се касније по утврђеном стандарду преводе у
нумеричке вредности а један од начина приказан је у табели.
Табела 22: Стандарди рачунања квантитативних измеритеља преко квалитативних
показатеља
квалитативни
показатељи
квантитативни
показатељи
врло лоше
1-2
лоше
3-4
добро
5-6
врло добро
7-8
одлично
9-10
Извор: аутор
Критеријуми којима ће се вредновати варијанте реализације логистичког ланца су :
Трошкови реализације логистичког ланца
Логистички трошкови су јако важан фактор у пословању компанија. Они директно утичу
на формирање цена производа и услуга. Приликом процеса утовара, истовара, претовара и
ускладиштења се користе два виљушкара која раде истовремено, а то ће се одразити на
скраћење укупног времена реализације, па и самих трошкова.
Поузданост испоруке у времену, структури и количини
Под поузданошћу се мисли да се роба испоручи на време у захтеваној структури и
количини. Да сви процеси и активности буду усклађени, и све то са циљем да се задовоље
захтеви клијента. Овај критеријум је квалитативни и биће описан кроз дефинисану скалу.
Време трајања реализације логистичког ланца
47
6.1. Трошкови реализације логистичког ланца
Логистички трошкови се израчунавају у новчаним јединицама на годишњем нивоу, и
потребно их је минимизирати за сваку варијанту. Уколико се као релевантни критеријум
посматрају трошкови, оптималном варијантом се сматра она варијанта чији су трошкови
најмањи.
6.1.1. Трошкови реализације логистичког ланца за варијанту 1
Број палета са дзаковима од 25 кг = 91
број палета са дзаковима од 50 кг= 1893
Број палета на годишњем нивоу Нп= 1984
Број тегљача са полуприколицама Нк = 45
Број испорука годишње Нисп=45
Трошкови поручивања – Ц1 :
ц1 = Цн = 30 дин/пошиљци
Цн – цена поручивања једне пошиљке,
Ц1= ц1 x Нисп → 30дин/пошиљци * 45 = 1350 дин
Трошкови искладиштења – Ц2 :
ц2 = (Цр*Нр + Цм*Нм)*т/2 = 44 дин/палети
Цр – цена рада радника = 300 дин/х
Нр – број ангажованих радника = 2 радника
Цм – цена рада виљушкара = 1000 дин/х
Нм – број ангажованих виљушкара = 2 виљушкара
т – време искладиштења = 2 мин/палети
Ц2
= ц2*Нп → Ц2=44*1984= 87296 дин
Трошкови пуњења товарног простора – Ц3
ц3 = (Цр*Нр + Цм*Нм)*т/2 = 22 дин/палети,
Цр – цена рада радника = 300 дин/х,
Нр – број ангажованих радника = 2 радника,
Цм – цена рада виљушкара = 1000 дин/х,
Нм – број ангажованих виљушкара = 2 виљушкара,
т – време пуњења тов. простора = 1 мин/палета,
Ц3
= ц3*Нп →
Ц3=
22*1984= 43648 дин
Трошкови отпреме возила – Ц4
ц4 = Цр*Нр*т = 10 дин/возилу,
Цр – цена рада радника = 300 дин/х,
Нр – број ангажованих радника = 1 радник,
т – време трајања отпреме = 2 мин/возилу,
Ц4
=ц4 x Нв →
Ц4
=15*45=450 дин
Трошкови друмског транспорта – Ц5
ц5 = Цкм*Нкм , где је :
49
Цкм – цена транспорта по километру ;
Цкм = 1,7 € = 200,6 дин.
Нкм – број километара ; Нкм = 1482 км
ц5 = 200,6*1482= 297289,2 дин.
Годишњи трошкови транспорта друмом :
Ц5= Цкм*Нкм*Нв , где је :
Нв – годишњи број вожњи ; Нв= 45 км
Ц5
= 200,6*1482*45= 13 378 014 дин.
Трошкови пријема возила – Ц6
ц6 = Цр*Нр*т = 10 дин/возилу
Цр – цена рада радника = 300 дин/х
Нр – број ангажованих радника = 1 радник
т – време пријема = 2 мин/возилу
Нк – годишњи број возила = 45
Ц6
=ц6*Нк → Ц6=450 дин
Трошкови пражњења ЕИТУ – Ц7
Ц7 = (Цр*Нр + Цм*Нм)*т/2 = 22 дин/палети
Цр – цена рада радника = 300 дин/х
Нр – број ангажованих радника = 2 радника
Цм – цена рада виљушкара = 1000 дин/х
Нм – број ангажованих виљушкара = 2 виљушкара
т – време пражњења товарног простора = 1 мин/палети
Ц7
= ц7*Нп → Ц7=22*1984= 43648 дин
Трошкови ускладиштења – Ц8
ц8 = (Цр*Нр + Цм*Нм)*т/2 = 45 дин/палети,
Цр – цена рада радника = 300 дин/х,
Нр – број ангажованих радника = 2 радника,
Цм – цена рада виљушкара = 1000 дин/х,
Нм – број ангажованих виљушкара = 2 виљушкара,
т – време искладиштења = 2 мин/палети,
Ц8 =
ц8*Н
п → Ц8= 45*1984=89280 дин
Трошкови складиштења – Ц9
ц9 = (Цо + Црс + Ца)*т = 6400 дин/испоруци,
Цо – трошкови објекта = 1000 дин/дан,
Црс – трошкови радне снаге = 2400 дин/дан,
Ца – трошкови администрације = 3000 дин/дан,
т – просечно време складиштења = 24 х/испоруци,
Ц9
= ц9*Нисп → Ц9 = 6400*45= 288 000 дин.
Трошкови залиха – Ц10
ц10 = Ц*к, где је :
Ц – вредност робе на залихама ;
к – камата на залихе на годишњем нивоу,
к= 8%= 0,08
Ц = Нп*ц
50
6.1.2 Трошкови реализације логистичког ланца за варијанту 2
Број палета на годишњем нивоу Нп = 1984
Број ЕИТУ на годишњем нивоу Не = 45
Број железничких композиција на годишњем нивоу Нк = 12
Број кола за транспорт палетизоване робе 45.
Трошкови поручивања робе
-
Ц1
Трошкови по 1 поруџбини ц1= 30 дин/пошиљци
Годишњи број поруџбина Нг = 12
Ц1
= ц1 * Нп = 30*12= 360 дин.
Трошкови искладиштења – Ц2
ц2 = (Цр*Нр + Цм*Нм)*т/2 = 44 дин/палети
Цр – цена рада радника = 300 дин/х
Нр – број ангажованих радника = 2 радника
Цм – цена рада виљушкара = 1000 дин/х
Нм – број ангажованих виљушкара = 2 виљушкара
т – време искладиштења = 2 мин/палети
Ц2
= ц2*Нп → Ц2=44*1984= 87296 дин
Трошкови пуњења товарног простора – Ц3
ц3 = (Цр*Нр + Цм*Нм)*т/2 = 22 дин/палети,
Цр – цена рада радника = 300 дин/х,
Нр – број ангажованих радника = 2 радника,
Цм – цена рада виљушкара = 1000 дин/х,
Нм – број ангажованих виљушкара = 2 виљушкара,
т – време пуњења тов. простора = 1 мин/палета,
Ц3
= ц3*Нп →
Ц3=
22*1984= 43648 дин
Трошкови утовара ЕИТУ на железничка кола – Ц4
Ц9 = ( Цр*Нр + Цк ) * т/2 , где је :
Нр – број ангажованих радника ; Нр = 2 радника
Цр – цена рада радника ;
Цр = 300 дин/х
Цк – цена рада крана ;
Цк = 3000 дин/х
т – време утовара контејнера
ц9 = ( 300*2 + 3000 ) * 5/2 = 150 дин/контејнеру
Ц9
= ц9*Нк
Ц9
= 150 * 45= 6750 дин
Трошкови отпреме железничке композиције – Ц5
ц5 = Цр * Нр * т = 167 дин/композицији
Цр - цена рада радника = 250 дин/сату
Нр - број ангажованих радника = 2 радника462
т - време трајања отпреме = 20 мин/композицији
Годишњи трошкови отпреме возила:
Ц5
= ц5 * Нк = 167 * 12 = 2004 дин
Трошкови железничког транспорта – Ц6
52
ц6 = Цт = 141 000 дин/ЕИТУ,
Цт – цена железничког транспорта ЕИТУ на релацији ЖИТ Београд – ДЦ Кијев,
Годишњи трошкови железничког транспорта:
Ц6
= ц6 * Нк = 85 000 * 12 = 1 020 000 дин.
Трошкови пријема железничке композиције – Ц7
ц7 = Цр * Нр * т = 88 дин/композицији
Цр - цена рада радника, Цр= 350 дин/сату
Нр - број ангажованих радника, Нр= 1 радник
т - време трајања отпреме, т= 15 мин/композицији
Годишњи трошкови пријема композиција:
Ц7
= ц7 * Нк = 88 * 12 = 1056 дин
Трошкови истовара ЕИТУ са железничких кола – Ц8
ц8 = Ци = 6 000 дин/ЕИТУ
Ци – цена истовара једног ЕИТУ
Годишњи трошкови истовара са железничких кола:
Ц8
= ц8 * Не = 6000*12 = 72000 дин.
Трошкови ускладиштења - Ц9
Ови трошкови су исти као у првој варијанти.
Ц8 =
ц8*Н
п → Ц8= 45*1984=89280 дин
Трошкови складиштења – Ц10
. ц10 = (Цо + Црс + Ца)*т = 6400 дин/испоруци
Ц10
= ц9*Нисп → Ц9 = 6400*45= 288 000 дин.
Трошкови залиха – Ц11
к – камата на залихе на годишњем нивоу = 8% =0.08
Ц –вредност робе на залихама Ц = 28800 дин
Ц11= Ц*к = 10 512 000 дин/годишње.
Табела 24: Трошкови реализације логистичког ланаца - варијанта 2
Редни
број
Трошкови
реализације
Трошкови једне
реализације
(динара)
Број
реализација
Укупни трошкови
реализације
(дин/годишње)
Учешће %
1
поручивање
30
12
360
0.003
2
искладиштење
44
1984
87296
0,68
3
пуњење ЕИТУ
22
1984
43648
0,34
4
Отпрема возила
10дин/возилу
45
450
0,003
5
Транспорт друмом
297289,2 дин/воз
45
722160
5,6
53
ц2 = 60 000 дин/испоруци,
Нисп-годишњи број покретања барже,
Ц2
= ц2 * Нисп= 60000* 12 = 720000 дин.
Трошкови истовара ЕИТУ са речног брода - Ц12
ц3 = 6 400 дин/ЕИТУ
Ц3 – цена истовара једног ЕИТУ,
Ц3 = ц3 * Не = 6400 * 45 =288000 дин
Табела 25: Трошкови реализације логистичког ланаца – варијанта 3
Ред.
Број
Трошкови
реализације
Трошкови једне
реализације
Број
реализација
Укупни трошкови
реализације
Учешће %
1
поручивања
30 дин/пошиљци
45
360
0,002
2
искладиштења
44 дин/палети
1984
87296
0,56
3
пуњења ЕИТУ
22 дин/палети
1984
43648
0,28
4
утовара ЕИТУ на
ПП
6000 дин/еиту
45
270000
1,75
5
отпрема возила
10 дин/ воз
45
722160
4,67
6
транспорта друмом
2500дин/ воз
45
112500
0,73
7
пријема возила
10дин/ воз
45
450
0,003
8
истовара ЕИТУ са
полуприколице
6 000 дин/ЕИТУ
45
270000
1,75
9
чувања ЕИТУ
37100дин/ЕИТУ
45
166950
1,08
10
утовара ЕИТУ на
брод
45
288000
1,86
11
транспорта реком
60 000дин/ЕИТУ
45
720000
4,66
12
истовара ЕИТУ са
брода
45
288000
1,86
13
чувања ЕИТУ
37100дин/ЕИТУ
45
166950
1,08
14
утовара ЕИТУ на
полуприколицу
6000дин/ЕИТУ
45
270000
1,75
15
отпреме возила
10дин/ воз
45
722160
4,67
16
транспорта друмом
3000дин/ воз
45
112500
0,73
17
пријема возила
10дин/ воз
45
450
0,003
18
истовара ЕИТУ са
полуприколице
6000дин/ЕИТУ
45
270000
1,75
19
пражњења ЕИТУ
1984
43648
0,28
55
20
ускладиштења
44 дин/палети
1984
87296
0,56
21
складиштења
44800 дин/палети
45
288000
1,86
22
држања залиха
10512000
68,06
15444352
100
Извор: аутор
Слика 39: Упоредни приказ трошкова за све варијанте
6.2. Време реализације логистичког ланца
За ове три варијанте постоје идентична времена која неће бити описивана посебно за
сваку варијанту већ само једном.Идентична су следећа времена:
- време поручивања,
- време искладиштења,
- време пуњења контејнера,
- време чувања контејнера,
- време утовара измењивог транспортног суда на друмско транспортно средство,
- време истовара измењивог транспортног средства са друмског транспортног средства,
- време пражњења измењивог транспортног суда у луци Измаил и ДЦ Кијев.
- време складиштења,
- време држања залиха.
Времена која се не поклапају по варијантама ће за сваку бити накнадно израчуната.
56
Ту=време искладиштења палете=2 мин/палети
Нп-број палета годишње=1984
Т8
= 2*1984 = 3968 мин/годишње →
Т8
= 66,133 х/годишње.
Т9- време складиштења
Т9=Тс x Нр
Тс-време складиштења=1 дана/реализацији = 24х/реализацији
Нр - број реализација годишње=45
Т9
=24*45=1080 х/годишње.
Т10- време држања залиха
Т10=Тз x Нр
Тз-време држања залиха=5 дан/реализацији= 120 х/реализацији
Нр-број реализација годишње=45
Т12=120*45 = 5400 х/годишње.
Табела 26: Времена реализације логистичког ланца варијанте 1
Редни
број
Време реализације
Време једне
реализације
Број
реализација
Укупни време
реализације
(х/годишње)
Учешће %
1
поручивање
5 мин/реализацији
45
3,75
0,05
2
искладиштење
2 мин/палети
1984
66,133
0,89
3
пуњење ТП
1 мин/палети
1984
33,067
0,44
4
отпрема возила
2мин/возилу
45
1,5
0,02
5
транспорт друмом
17 х/реализацији
45
765
10,27
6
пријем возила
2 мин/возилу
45
1,5
0,02
7
пражњење ТП
1 мин/палети
1984
33,067
0,44
8
ускладиштење
2 мин/палети
1984
66,133
0,89
9
складиштење
24 х/реализацији
45
1080
14,49
10
држања залиха
120 х/реализацији
45
5400
72,48
Укупно
7450,15
100
Извор: аутор
58
6.2.2. Време потребно за реализацију логистичког ланца варијанте 2
У овој варијанти се јављају следећи параметри испоруке:
- Број палета на годишњем нивоу → Нп=1984
- Број измењивих транспортних суда на годишњем нивоу → Неиту = 45
- Број испорука годишње → Нисп=12 .
Т1 - утовар ЕИТУ-а на железничка кола
Т1=Ту x Неиту
Ти-време утовара ЕИТУ= 5 мин/ЕИТУ
Неиту = 45
Т1
=5*45= 225 мин/годишње →
Т1
=3,75 х/годишње.
Т2 - отпрема железничке композиције
Т2=То x Нр
То-време отпреме То= 20 мин/реализацији
Нр-број реализација годишње Нр= 12
Т2
= 12*20= 240 мин/годишње →
Т2
= 4 х/годишње.
Т3 – Транспорт железницом
Т3=Тт x Нр
Тт-време транспорта Тт= 25 х/реализацији
Нр-број реализација годишње=12
Т3=
25 * 12= 300 х/годишње.
Т4 - пријем железничке композиције
Т4=Тп x Нр
Тп-време пријема=15 мин/реализацији
Нр-број реализација годишње=12
Т4
= 15*12= 180 мин/годишње →
Т4
= 3х/годишње.
Т5 - време истовара ЕИТУ са железничких кола
Т7=Ти x Неиту
Ти-време истовара ЕИТУ= 5 мин/ЕИТУ
Неиту = 45
Т5
=5*45= 225 мин/годишње →
Т5
=3.75 х/годишње.
Табела 27: Времена реализације логистичког ланца варијанте 2
Редни
број
Време реализације
Време једне
реализације
Број
реализација
Укупно време
реализације
(х/годишње)
Учешће %
1
поручивање
5 мин/реализацији
45
3,75
0,05
2
искладиштење
2 мин/палети
1984
66,133
0,85
3
пуњење
1 мин/палети
1984
33,067
0,43
4
отпрема возила
2мин/возилу
45
1,5
0,02
59
Т4 – Време пријема барже
Т4 = Тп * Нр
Тп - време пријема → Тп= 30 мин/реализацији
Нр - број реализација годишње Нр= 12
Т4= 30*12 = 360 мин/годишње → Т4= 6 х/годишње.
Т5 - Време истовара измењивог транспортног суда са барже
Т5 = Теиту * Неиту
Теиту - време истовара једног ЕИТУ → Теиту = 5 мин/ЕИТУ
Неиту - број ЕИТУ годишње Неиту = 45
Т5= 5*45 = 225 мин/годишње → Т5= 3,75 х/годишње.
Т6 – Време чувања измењивог транспортног суда
Т6= Теиту*Неиту
Теиту- време чувања једног ЕИТ → У Теиту = 15 дана/реализацији = 360 х/реализацији
Неиту=45
Т6= 360*45= 16200 х/годишње.
Т7 – Време утовара измењивог транспортног суда на друмско транспортно средство
Т7= Теиту * Неиту
Теиту – време реализације по ЕИТУ → Теиту= 6 мин/еиту
Неиту= 45
Т7=6*45= 270 мин/годишње → Т7= 4,5 х/годишње
Табела 28: Времена реализације логистичког ланца варијанте 3
Редни
број
Време реализације
Време једне
реализације
Број
реализација
Укупно време
реализације
(х/годишње)
Учешће %
1
поручивање
5 мин/реализацији
45
3,75
0,01
2
искладиштење
2 мин/палети
1984
66,133
0,27
3
пуњење ТП
1 мин/палети
1984
33,067
0,14
4
отпрема возила
2мин/возилу
45
1,5
0,006
5
транспорт друмом
17 х/реализацији
45
765
3,13
6
пријем возила
2 мин/возилу
45
1,5
0,006
7
утовар ЕИТУ на баржу
5мин/еиту
45
3,75
0,01
8
отпрема барже
30 мин/реализацији
12
6
0,02
9
транспорт реком
28 х/реализацији
12
5,6
0,02
10
пријем барже
30 мин/реализацији
12
6
0,02
61
11
истовар ЕИТУ са барже
5 мин/еиту
45
3,75
0,01
12
чување измењивог
транспортног суда
360 х/реализацији
45
16200
66,26
13
утовар ЕИТУ на
д.возило
6 мин/еиту
45
4,5
0,01
14
отпрема возила
2мин/возилу
45
1,5
0,006
15
транспорт друмом
7х/реализацији
45
315
3,13
16
пријем возила
2 мин/возилу
45
1,5
0,006
17
пражњење ТП
1 мин/палети
1984
33,067
0,14
18
ускладиштење
2 мин/палети
1984
66,133
0,27
19
складиштење
24 х/реализацији
45
1080
4,42
20
држања залиха
120 х/реализацији
45
5400
22,09
Укупно
23997,75
100
Извор: аутор
Слика 40: Упоредни приказ ввремена реализације логистичког ланца за варијанте
62
Табела 30: Приказ описних и нумеричких оцена сваке варијанте са аспекта заштите
животне средине
Варијантно решење
Описна вредност
Нумеричка вредност
В1
Лоша
3
В2
Добра
6
В3
Добра
5
Извор: аутор
6.5. Безбедност паковања од оштећења
В1 - ова варијанта има већу опасност од оштећења робе услед наглих кочења, убрзања или
саобраћајних незгода. Потенцијалне саобраћајне незгоде учесталије су него код
железничког транспорта. .
В2 – ова варијанта је најбоља из разлога што се највећи део пута прелази железницом,
која је најбоља у смислу безбедности. Без обзира на одређен број претоварних
манипулација, доминантан процесс је процесс транспорта и то најбезбеднијим видом
транспорта - железницом.
В3 – ова варијанта је поново лошије решење, односно најслабије оцењено, јер се највећи
део пута прелази речним транспортом где постоји опасност од механичких утицаја
приликом транспорта као и због комплекснијег и дуготрајнијег начина манипулисања
робом приликом претовара, наравно овде утичу много и атмосферски утицаји а и ако дође
до незгоде роба, у овом случају цемент ће бити у потпуности уништен, и штета би била
превелика, док код других варијанта је то другачије. Такође, велики број претовара
повећава опасност од оштећења.
Табела 31: Приказ описних и нумеричких оцена сваке варијанте са аспекта
безбедности паковања од оштећења
Варијантно решење
Описна вредност
Нумеричка вредност
В1
ДОБРА
5
В2
ВРЛО ДОБРА
7
В3
ЛОША
3
Извор: аутор
64
6.6. Флексибилност у односу на променљиве логистичке захтеве
В1 - ова варијанта је добила највећу оцену из разлога што директан друмски транспорт
има највећу предност и најлакше се прилагођава променама које могу да наступе.
В2 – ова варијанта је добила мању оцену од претходне јер се користи и железнички вид
транспорта где је инфраструктура поготово у нашој земљи изузетно лоша а постоје и
бројна ограничења у светлосним профилима у различитим земљама.
В3 – ова варијанта је лоша у погледу флексибилности јер се највећи део пута прелази
речним транспортом који је изузетно ограничен природним условима и временским
приликама, а друмски транспорт се користи за одвозно-довозне операције.
Табела 32: Приказ описних и нумеричких оцена сваке варијанте са аспекта
флексибилности у односу на променљиве логистичке захтеве
Варијантно решење
Описна вредност
Нумеричка вредност
В1
Одлична
10
В2
Врло добра
7
В3
Лоша
4
Извор: аутор
65
За сваки критеријум је потребно изабрати функцију преференције (6 дефинисаних
функција).
За К1 (логистички трошкови) – одабрана је линеарна функција преференције (тип ИИИ) са
параметром п. Параметар п се добија тако што се изабере максимална вредност
критеријума према дефинисаним варијантама:
К1 за В1 износи 24,4 милиона динара,
К1 за В2 износи 12,8 милиона динара,
К1 за В3 износи 15,4 милиона динара.
Параметар п износи 24,4 мил.дин.
За К2 (време реализације) – одабрана је линеарна функција преференције (тип ИИИ) са
параметром п.
К2 за В1 износи 7450 х,
К2 за В2 износи 7765 х,
К2 за В3 износи 23997 х.
Параметар п износи 23997 х.
За остале критеријуме одабрана је обична функција преференције (тип И) која нема
параметре.
67
Табела 34: Приказ вредности свих критеријума
Критеријум мин/маx В 1
В 2
В 3
Функција
преферентности
Тежина
критеријума
Параметар
К1
Мин
24,4
12,8
15,4
III
4
П=24,4
К2
Мин
7450
7764
23997
III
3
П=23997
К3
Маx
8
7
6
I
3
/
К4
Маx
10
7
4
I
1,5
/
К5
Маx
3
6
5
I
1
/
К6
Маx
5
7
3
I
2,5
/
Извор: аутор
У табели 34. су приказане вредности критеријума које ће бити коришћене у програм
PROMETHEE
,а испод су приказани резултати итерација.
Прва итерација;
В1 (0.191)
В2 (0.377)
В3 (-0.568)
Друга итерација:
В1 (0.167)
В2 (0.5)
В3 (- 0.667)
Трећа итерација:
В1 (0.155)
В2 (0.437)
В3 (-0.592)
Четврта итерација;
В1 (0.167)
В2 (0.5)
В3 (- 0,667)
Анализа резултата који су добијени помоћу методе
PROMETHEE
, добијено је да је
оптимално решење у све четири итерације била варијанта број 2, комбиновани друмско
железнички транспорт. Друга варијанта по рангу је варијанта број 1, директан друмски
транспорт, док је друмско речни друмски транспорт на задњем месту.
Оптимална је варијанта 2.
Поредак је В2 → В1 → В3
68
ЛИТЕРАТУРА
[1] Ballou, R., Basic business logistics, second edition, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New
Jersey, 1987.
[2] Bowersox, D., Closs, D., Bixby Cooper, M., Supply Chain Logistics Management, second
edition, McGraw-Hill, New York, 2007.
[3] NATO logistics handbook, SNLC Secretariat – International Staff, Defence Policy and
Planning Division – Logistics, NATO HQ, Brussels, 2007.
[4] Топенчаревић, Љ., Организација и технологија друмског транспорта, Грађевинска
књига, Београд, 1987.
[5] Перишић, Р., Савремене технологије транспорта I – Интегрални системи транспорта,
Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Београд, 1985.
[6] Перишић, Р., Савремене технологије транспорта II – Интегрални системи транспорта,
Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Београд, 1995.
[7] Група аутора: Саобраћајно обезбеђење оружаних снага, ССНО СбУ, Београд, 1988.
[8] Harrison A., Van Hoek R., Logistics Management and Strategy, second edition, Prentice-
Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 2005.
[9] Правило позадинско обезбеђење оружаних снага у миру, ССНО, Београд, 1990.
[10] Андрејић, М., Миленков М., Техничка подршка, Војна академија, Београд, 2008.
[11] Пантелић, В., Снабдевање техничким материјалним средствима, ЦВТШ КоВ ЈНА,
Загреб,1986.
[12] www.elalog. com – European Logistcs Association(ELA) – (Evropska asocijacija za
logistiku).
[13] www.clm1.org – Council for logistics management – (CML).
[14] Jacobs, R., Chase, R., Opeations and Supply Management: The Core, McGraw-Hill, New
York, 2008.
[15] www.wikipedia. org
[16] Зечевић, С., Робни терминали и робно-транспортни центри, Саобраћајни факултет
Универзитета у Београду, Београд, 2006.
[17] Килибарда, М., Модели логистичког контролинга у интегрисаним логистичким
системима, магистарски рад, Београд, 1998.
[18] Bozarth, C., Handfeld, R., Introduction to Operations and Supply Chain Management,
Prentice-Hall, New Jersey, 2006.
[19] Zečević, S., The logistic chains and systems optimization, XIV International conference on
material handling and warehousing, Beograd, 1996.
[20] Зечевић, С., Савремено тумачење логистике и логистичких система, Зборник радова:
Концепција развоја саобраћајног система Југославије до 2010. године, Суботица 1996.
70
