Savremeno drustvo i rad

UVOD

Moderno društvo predstavlja skup karakterističnih osobina, a ne neku posebnu etapu u razvitku društva. Pojedini sociolozi moderno društvo vezuju za 16-17. vek, odonosno proces urbanizacije. Drugi moderno društvo vezuju za racionalizam i prosvetiteljstvo 18. veka, a treći vezuju za industralizaciju društva tokom 18. i 19. veka. Svi navedeni elementi modernog društva nisu jedini koji ulaze u pojam modernog društva. Celina svih tih elemenata modernog društva odvaja od prethodnog tipa ili ga suprodstavlja. Taj prethodni tip društva je poznat po imenima: tradicionalno društvo, preindustrijsko društvo, seljačko (agrarno) društvo. Elementi modernog društva su međusobno tesno povezani i jedni na druge utiču. Na primer: urbanizacija društva doprinosi razvoju trgovine, a trgovina industriji. Moderno društvo podrazumeva i druge promene, pre svega sekularizaciju društva, to znači odricanje od religije.
U ekonomskoj oblasti mederno društvo se manifestuje kao kapitalizam koga karakteriše proces industralizacije. U politickoj oblasti moderno društvo karakteriše stvaranje nacionalnih država. Moderno društvo podrazumeva i brojne i druge promene: demografsku tranziciju, posebno nagli razvoj stanovništva. Moderno društvo takođe podrazumeva brojne promene u bračnim i porodičnim odnosima, dolazi do nuklearizacije društva.
Današnje društvo je oblik medernog društva i poznata je pod imenom savremeno društvo. Konstanta i najvažnija karakteristika modernog društva jesu neprekidne i neprestane promene u društvu.
Savremeno društvo se asocira na 20.i početkom 21.veka. Početkom 20.veka najvažnija karakteristika savremenog društva je fordizam (masovno potrošačko društvo). U zadnjoj trećini 20.veka nastaje postfordizam zahvaljujući informatičkoj revoluciji, razvijene zemlje napuštaju koncept industralizacije i okreću se na usužnim delatnostima.
U političkoj oblasti tokom 20.veka opšte pravo glasa konačno dobija mogućnost za svoje postojanje. Do polovine 20.veka bilo je mnogo zemalja u kojima nije bilo opšte pravo glasa, ali zbog birokratije dolazi do dobrovoljnog odstupanja od svojih prava pa i od prava glasa. Neki sociolozi upozoravaju da savremeno društvo ima velikih problema sa zagađivanjem okoline itd. Savremeno društvo kao oblik medernog društva zahvaljujući procesu globalizacije zahvata najveći broj čovečanstva, međutim možda zbog toga pravci razvoja su različiti. Demokratske promene koje su zahvatile Srednju i Istočni Evropu ne osećaju se na Istoku. Afričke zemlje žive u siromaštvu. Dolazi do pojave religijskog fundamentalizma posebno u Pakistanu, ali i u Americi.

MODERNO DRUSTVO

Moderno društvo označava niz novih svojstava koja nastaju tokom dugog istorijskog perida kao posledica naučne, političke i kulturne revolucije.
Tokom 16. veka, sa širenjem trgovine na veliko i rastom gradova razvija se urbano društvo, pod uticajem racionalizma, društvo zasnovano na naučnom mišljenju. Sa industrijalizacijom nastaje industrijsko društvo, da bi sa buržoaskim, političkim revolucijama društvo dobilo demokratska obeležja. Moderno društvo sadrži ove i mnoge druge elemente koji se postepeno razvijaju i potiskuju osobenosti predhodnog društva. Na koji način se ove promene manifestuju u ekonomiji, politici i kulturi .
U ekonomiji se javlja relativno razvijeno tržište, industrijalizacija i kapitalistički način proizvodnje. Tržište određuje šta i koliko će se proizvoditi,  a mašinska proizvodnja omogućava stvaranje velikih količina robe što doprinosi  širenju tržišta. Organizacija industrijske  proizvodnje koncentriše se u rukama kapitalističkih preduzetnika radi stvaranja profita.
U političkoj sferi, nacionalna država postaje ključna institucija a demokratski oblik vladavine potiskuje ličnu vlast gospodara nad podanicima. Suverenitet građana se ostvaruje u parlamentu (skupštini), preko predstavnika građana koji su izabrani na slobodnim, demokratskim izborima.
U oblasti kulture dominira naučni pogled na svet i pojava novih životnih stilova. U tradicionalnim društvima kultura je pod snažnim uticajem religije. Vrednosti, norme, znanje, umetnost, arhitektura, svakodnevni život ,tesno su vezani za religiju. U modernom društvu, religija ustupa mesto duhu  individualizma gde pojedinac postaje najviša društvena vrednost.
Sve navedene karakteristike modernih društava označavaju se pojmom modernost. Duh modernosti zahvatio je najpre zemlje zapadne Evrope, a onda se na razne načine širio svuda po svetu. Širenje modernosti na tradicionalna društva naziva se modernizacija. Svojstva modernog društva nisu trajnog karaktera već promenljiva, pa se danas govori o posebnom obliku modernog društva a to je savremeno društvo.