Sistmi za gasenje pozara

I.    Izbor sredstva za gašenje požara i njegov opis
 
1.    SREDSTVO ZA GAŠENJE POŽARA

Za gašenje požara lako zapaljivih tečnosti, naročito nafte i naftnih derivata najvecu primenu ima vazdušna pena, kao najpouzdanije sredstvo za zastitu od pozara. Podela pene se vrsi prema broju penusanja (odnos izmedju konacne zapremine pene i zapremine smese pre dovodjenja vazduha) na:

teška pena                                           broj penušanja do 20
srednje teška pena                              broj penušanja od 20 do 200
laka pena                                             broj penušanja preko 200 do 1000

U našem slučaju, za zaštitu rezervoara lako zapaljivih tečnosti koristimo tešku penu. Teška pena kao zaštita se koristi i na mestima gde se vrše pretakanja lako  zapaljivih tečnosti (luke, vagoni i auto pretakalista).
Srednja  i laka  pena koriste se za zaštitu proizvodnih postrojenja i pogona lako zapaljivih tečnosti.
Vazdušna pena se stvara u dve faze
I.    FAZA  — stvaranje smese vode i ekstrakta pene (proteinske ili sinteticke osnove) i ova faza se odvija u mesacima(dozatorima).
II.    FAZA    — dobijanje pene mesanjem stvorene smese sa vazduhom,ovu fazu obavljaju mlaznice, rasipaci ili generatori pene.

II.    Proračun požarne ugriženosti datog skladišta

Požarni rizik objekta zavisi od mnogih inteziteta i trajanja požara, kao i od konstruktivnih karakteristika nosivih elemenata objekta (otpornost konstrukcije prema delovanju visokih temperatura), a izračunava se prema obrazcu :

Kojeficijent pozarnog opterecenja sadrzaja objekta R0 (opreme,namestaja,uskladistene robe,…)odredjuje se tako sto svi gorivi materijali prema svojim toplotnim vrednostima preracunavaju na toplotnu vrednost drveta u ( MJ/m2),koristeci podatke iz tabele  br.1

Po- koeficijent pozarnog opterećenja sadrzaja objekta se određjuje iz tabele 1, i iznosi 3.4.
C- koeficijent sagorljivosti sadrzaja u objektu određuje se iz tabele 2 , na osnovu klase opasnosti od požara i svrstava se u prvu klasu i iznosi 1,6 .
Pk-koeficijent požarnog opterećenja od materijala ugrađenih u konstrukciju objekta, odredjujemo iz tabele 3, i iznosi 0.8.
B- koeficijent veličine i polozaja požarnog sektora, određuje se iz tabele 4, i iznosi 1,3.
L- koeficijent kašnjenja početka gašenja požara, određuje se iz tabele 5, iznosi 1.
Š- koeficijent širine požarnog sektora, određuje se iz tabele 6, i iznosi 1.
W- koeficijent otpornosti na požar nosive konstrukcije objekta, određuje se iz tabele 7, i iznosi 2 .
Ri- koeficijent smanjenja rizika od požara se određuje iz tabele 8, uzima se da je 1,0 .