Прве економске школе у економској анализи
2016
1
1.Увод
Меркантилизам је био владајућа школа економије током раног модерног периода (од
16. до 18. века). У појединачним државама довео је до првих појава значајне владине
интервенције и контроле над привредом и током овог периода успостављен је већи део
модерног капиталистичког система. Широм света меркантилизам је охрабрио многе
европске ратове тог периода и давао подстрек европском империјализму. Вера у
меркантилизам се почела губити у касном 18. веку када су победили аргументи Адама
Смита и других класичних економиста. Данас целокупни меркантилизам одбијају сви
озбиљни економисти, иако се на неке елементе гледа са подршком.
Поставља се питање? Али шта је у ствари Меркантилизам?! Меркантилизам је
економска теорија која сматра да просперитет нације зависи од њене понуде капитала и да
је глобални волумен трговине светске привреде непромењив. Количина капитала, коју
представљају златне и сребрне полуге (количина драгоцјеног метала у поседу државе), се
највише повећава платним билансом са великим извозом и малим увозом. Меркантилисти
сматрају да би влада требала унапређивати ове циљеве, играјући активну
протекционистичку улогу у привреди, тако што ће охрабривати извоз и обесхрабривати
увоз, посебно уз помоћ царинских даџбина. Економска политика која се заснива на овим
идејама често се назива меркантилистички систем.
Физиократизам је економска теорија развијена у Француској током 18. века која је
наглашавала да се извори богатства и господарског развоја налазе у пољопривредној
активности. За разлику од меркантилиста, који су сматрали да је извор свих богатстава у
новцу и племенитим металима што их је усмерило у проучавање области промета,
физиократи су се бавили производњом, и то пољопривредном производњом, јер је према
њима "земља извор свих богатстава". Држали су како индустрија само преобликује већ
постојеће друштвене вредности, те да због тога она не утиче на промену материјалног
богатства заједнице и да је треба ослободити од сваког мешања државе јер би се оно
негативно одразило и на пословање индустрије. Сматрали су како држава треба
интервенисати једино у области опорезивања земље.
Прве економске школе у економској анализи
2016
2
2.Појам и развој меркантилизма
Меркантилизам је прва економска теорија капиталистичког начина производње, који је
још увек у својим зачецима. Меркантилизам се протезао кроз 16. и 17. век. У 16. веку се
развио тзв. рани меркантилизам, а у 17. веку се развија виши ступањ меркантилизма и
одмах након тога следи његов распад. Рани меркантилизам, монетарни систем или
булионизам како га назива Маркс, и развијени меркантилизам или мануфактурни систем.
Након распада меркантилизма развија се класична буржоаска политичка економија која је
под утицајем претходног меркантилистичког начина производње. Меркантилизам се
развио као систем још у епохи првобитне акумулације капитала, коју Маркс назива
предисторијом капитализма. Меркантилизам траје све до краја 17. века, тј. улази у
мануфактурни период капитализма. Деловање закона вредности довело је поступно до
претварања феудалне ситне робне привреде до појаве трговачког и зајмовног
капитала, као основног капитала у меркантилизму, и до насилног протеривања кметова с
њихових поседа и стварање пролетаријата као нове социјалне основе
непосредног произвођача у капиталистичком начину производње. То је био процес тзв.
првобитне акумулације капитала.
Главни фактор распада феудалног друштва тог времена био је трговински
капитал (и зајмовни капитал обогаћених трговаца). На тај начин су биле нагомилане
велике суме новца у рукама појединаца, а то је био један од предуслова за развој
капитализма. Владајући тржиштем ситне робне привреде, велики трговци су себи
потчинили ситне произвођаче, јер су они углавном били купци нихових производа.
Трговци стога диктирају цене и чине купце зависнима од њихових цена. Тиме су стварани
предуслови за развој капиталистичког начина производње. Први производни капиталисти
били су трговци који су куповали материјална средства за производњу и радну снагу,
организовали производњу робе која им је била потребна за трговину, тј. за продају, на
чему су остваривали профит.
1
1
Хатибовић, Џемал., „Економски развој“, Економски факултет, Бихаћ, 2003, стр. 64.
Прве економске школе у економској анализи
2016
4
Мере економске политике којима се то постиже су:
царине, квантитативна
ограничења, увозне забране, контрола плаћања и субвенционисање извоза.
Иако је ова доктрина настала у доба преласка са феудалног на капиталистички начин
производње, није била довољна основа за развој капиталистичког начина
производње због запостављања производње у односу на промет/трговину. Меркантилисти
су економски систем видели тако да добитак једне стране значи губитак друге. Дакле,
сваки политички систем, који користи једној групи, би, према дефиницији, штетио другој
и нема могућности коју би економија могла искористити да максимизира заједничко
добро.
2
3.1.Меркантилистичко схватање спољне трговине
Практична питања и проблеме међународне трговине и трговинске политике први пут
су покушали да на теоријској основи изуче и обраде меркантилисти. Концепције
меркантилиста о спољној трговини настале су у епохи првобитне акумулације капитала
када је водећу улогу имао трговински капитал. То је било у складу са њиховим основним
схватањем да је размена добара главна фаза у процесу репродукције капиталистичке
привреде и да се вишак вредности формира у фази промета. Као владајући правац
економске мисли у раздобљу првобитне акумулације капитала, меркантилизам је
нераздвојно повезан са успоном и јачањем капиталистичке класе и државе као њеног
средства за убрзање акумулисања капитала. Трговински капитал добија главну улогу, а
тадашња економска теорија у форми меркантилизма у служби је доказивања да су
интереси трговачког капитала истовремено интереси друштва и привреде у целини. Отуда
су проблеми спољне трговине заузимали једно од централних места у концепцијама
меркантилиста.
2
Исто, стр, 65.
Прве економске школе у економској анализи
2016
5
Основни ставови представника меркантилистичке школе јесу активан
спољнотрговински биланс, као основни циљ спољнотрговинске политике, и акумулација
племенитих метала. Меркантилисти су сматрали да је извор и основа друштвеног
богатства у нагомилавању племенитих метала.
3
Основни разлози због којих су меркантилисти у центар економске анализе стављали
племените метале као извор богаства је су следећим чињеницама:
Прво,
зато што је у то време на снази био златни стандард где су злато и сребро
непосредно вршили функцију новца.
Друго
,
доминирао је трговачки капитал, па је трговински поглед на привредни живот био
преовлађујући.
Треће,
производња тог доба била је углавном производња потрошних добара, која су била
краткотрајна, тако да нису могла да играју улогу блага.
Четврто,
схватање меркантилистичке анализе олакшава се тиме што је од друге
половине 16 века, једино Шпанија имала руднике племенитих метала у Мексику и Перуу
и самим тим доживљавала привредни успон. Будући да друге земљем нису имале руднике,
они су до племенитих метала долазиле путем спољне трговине.
Пето,
то је било време првобитне акумулације капитала, где се путем разним мерама
принуде и насиља ствара капитал, ради уклањања капиталистичог начина производње.
4
3
Ковачевић, С., "Међународни економски односи", (друго измењено и допуњено издање), Универзитет у
Крагујевцу-Економски факултет, Крагујевац, 2000, стр. 29.
4
Драгић, С., „Макроекономска анализа“, (друго издање), Економски факултет Пприштина, Зубин Поток,
2003, стр. 36.
