Smart kartice

Uvod
Pametne kartice koristimo svakodnevno i uvek ih nosimo sa sobom – pomažu nam plaćati račune, otvaraju nam vrata, služe nam kao identifikacija u sportskom klubu, čak nam pale automobil. Postale su tako sveprisutne, da ih zapravo uopšte više ne smatramo posebnim. A iza zavesa jednostavne upotrebe skriva se tajanstveni mehanizam, koji omogućuje sigurnost, pouzdanost i integritet.
Smart Card ili tzv. „Pametna kartica“ je plastična kartica veličine obične kreditne kartice kakve su prisutne u svakodnevnom životu, s tim što u sebi ima ugrađen čip na kom se nalaze procesor, memorija (RAM ili ROM) i sklopovi koji omogućavaju komunikaciju, odnosno razmenu podataka s okolinom. Čip je upravo ono što ove kartice čini pametnim. Ova veza između odgovarajuće plastične kartice i mikroprocesora omogućava da se nezamisliva količina podataka može primiti i proslediti bilo online ili offline. Pametne kartice (Smart Card) mogu primiti nekoliko stotina puta više podataka nego dosadašnje obične kartice s magnetnom trakom. Informacija ili aplikacija primljena na čipu u kartici prenosi se pomoću ugrađenog sklopa do terminala ili čitača kartice. Smart kartice čuvaju šifrovanu poverljivu informaciju, nose višestruke aplikacije iz različitih industrija uz debitne, kreditne ili pripejd aplikacije i mogu biti pojedinačno prilagođene za utrošak i upotrebu čineći autorizaciju transakcija off-line mogućom i ograničavajući gubitke prouzrokovane mogućim zloupotrebama.

Istorija pametnih kartica

Koreni današnjih pametnih kartica potiču iz ranih 50-ih kada je Diners Club u SAD-u proizveo prvu potpuno plastičnu karticu koja se koristila kao sredstvo plaćanja. Korišćen je sintetički PVC materijal tako da je nastala izdržljiva kartica (dugotrajnija) za razliku od prethodne kartice bazirane na papiru. U ovom, sistemu kartica vas je identifikovala kao člana izabrane grupe i bila je prihvaćena od strane izvesnih restorana i hotela koji su respektovali pripadnike ove grupe. VISA i MasterCard su se pojavile tada na tržištu, ali zbog neovlašćenog mešanja potreba trgovaca i banaka bilo je neophodno da se napravi kartica koja bi se očitavala pomoću određenog uređaja. Pojavila se magnetna traka koja je omogućila dalju digitalizaciju podataka koji su bili sačuvani na kartici u formatu pogodnom za očitavanje putem nekog uređaja. Ovaj tip kartica s magnetnom trakom je donedavno bio najčešće korišćen metod plaćanja. Tehnologija magnetnih traka poseduje određene slabosti zbog kojih bilo ko sa pristupom odgovarajućem uređaju može čitati, upisivati ili brisati podatke. Stoga kartica sa magnetnom trakom je nepogodna za čuvanje osetljivih podataka i kao takva zahteva centralnu, on-line, pozadinsku infrastrukturu za verifikaciju i obradu. Pošto se pojavila, ova kartica sa pozadinskom infrastrukturom je bila raspoloživa u SAD-u, ali ne i u evropskim zemljama. Kao u bilo kojoj klijent/server arhitekturi jedno rešenje je trebalo da bude ojačanje pozadinske strane (strane servera), a drugo rešenje je da osnaži klijentovu stranu prebacujući deo aktivnosti sa servera na klijenta. Čini se da su evropske zemlje radije koristile pristup vezan za stranu klijenta i napravile ogromna poboljšanja uvodeći u upotrebu kartice sa integrisanim kolom (Integrated Circuit Card-ICC). Godne 1968. nemački naučnici Juergen Dethloff i Helmut Groetrupp su prijavili prvi patent povezan sa karticama sa integrisanim kolom. Slične aplikacije su usledile u Japanu 1970. i Francuskoj 1974. godine. 1984. godine francuski PTT je uspešno izvršio probnu upotrebu telefonskih kartica. Do 1986. godine više miliona francuskih telefona sa inteligentnim karticama bilo je u upotrebi. Njihov broj je dostigao blizu 60 miliona u 1990. godini i 150 miliona u 1996. godini. Nakon što je kriptografija učinila napredak u 60-im i pošto su se bezbednosni mehanizmi mogli dokazati matematički, pametne kartice su se dokazale kao idealan medijum za sigurno čuvanje kriptografskih ključeva i algoritama. Francuske banke su bile prvo područje delovanja ovih kartica u 1984. godini. Nemačke banke su počele sa uvođenjem u upotrebu 1997. godine. Druga primena pametnih kartica u Nemačkoj uključuje 70 miliona ovih kartica koje u sebi sadrže informacije o zdravstvenom osiguranju korisnika.