Spedicija

Špedicija

Pojam špedicije i špeditera

Reč „špedicija“ potiče od latinske reči „expedire“ što u prevodu znači „otpremiti“ ili „urediti“. Dok se u praktičnoj primeni prevodi kao otpremiti ili urediti, u stručnim delima pojmovi “špredicija” i “špediter” različito su definisani. Široko prihvaćena definicija glasi: Špedicija predstavlja sprecijalizovanu privrednu delatnost koja se bavi organizacijom otpreme robe i drugim poslovima koji su s tim u vezi. Špediciju obavlja špediter, a to je privrednik, pravno ili fizičko lice koje se isključivo bavi organizacijom otpreme robe svojih komintenata pomoću vozača (transportnih preduzeća) i drugim poslovima koji su s tim u vezi. Pod pojmom poslovi međunarodne špedicije podrazumevaju se privredne usluge spoljno – trgovinskog prometa, odnosno poslovi: otpreme robe iz sopstvene u stranu zemlju (izvozna špredicija), doprema robe iz stranih u sopstvenu zemlju (prevozna ili tranzitna špredicija) koje obavljaju međunarodni šprediteri, te obavljanje drugih propisanih ili uobičajnih špedijalnih i sporednih poslova i poslova u vezi s otpremom, dopremom ili tranzitom robe. Međunarodni špediter je privrednih, pravno ili fizičko lice registrovano za obavljanje poslova spoljno – trgovinskog prometa koja isključivo i u obliku stalnog zanimanja zaključuju u svoje ime i za tu račun (kao komisionar), u tuđe ime i za tuđ račun (kao agent) i u svoje ime i za svoj račun (kao samostalna kategorija privrednika). Špediter redovno obavlja samo – organizovanje dopreme komintentove, odnosno nalogodavčeve robe ali ne i sam prevoz.. Špediter je posrednik između osobe (komintenta, nalogodavca) koja mu poverava svoju robu na otpremu i vozača koji obavlja sam prevoz. Špediter međutim može u granicama zakonskih propisa obavljati i sam prevoz robe. Kad špediter sopstvenih prevoznih sredstvima prevozi kontinentom robu, onda on nastupa u dvostrukoj ulozi i to: kao špediter (kao organizator otpreme i dopreme robe) i kao vozač. U ovakvom slučaju špediter odgovara ne samo po propisima koji važe za špeditersku delatnost nego i po propisima koji važe za transportnu delatnost odnosno transportno preduzeće.Otprema, doprema i tranzit ne sastoje se samo u prevozu robe u užem smislu te reči, nego oni ujedinjuju brojne faze u ukupnom prevoznom procesu (skladištenje, utovar, pretovar…). Špediter ne mora organizovati čitav prevozni proces jer on može obaviti samo neke od faza ukupnog prevoznog procesa. Špediterski poslovi se mogu podeliti u tri kategorije:
– Pravni (zastupanje komintenta u slučaju havarije ili oštecenja robe)
– Tehnički (skladištenje robe, utovar, istovar i sl.)
– Finansijski poslovi (izdavanje garancija)

Ekonomski zadatak špedicije ogleda se u tome da ona kao organizator otpreme i dopreme robe pronađe i osigura najbolje ekonomske uslove za otpremu i dopremu robe kako bi one bile izvršene na najekonomičniji način.
Ugovor o špediciji

Ugovor o špediciji je ugovor na osnovu koga se jedna strana (otpremnik, špediter) obavezuje da u svoje ime a za račun druge strane (komitenta, nalogodavca domaćeg ili stranog) otprema ili doprema robu, kao i da izvrši sve potrebne radnje, carinske i druge formalnosti u vezi prevoza robe, dok se komitent obavezuje da špediteru plati određenu naknadu (proviziju). Poslove špedicije mogu obavljati privredni subjekti registrovani u Registru privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre.

Forma ugovora o špediciji

Posebna forma za zaključenje ugovora o špediciji nije propisana, pa se na zaključivanje ugovora o špediciji primenjuju opšta pravila o zaključenju ugovora o robnom prometu, što znači da ugovor o špediciji spada u neformalne ugovore. Međutim, zbog lakšeg dokazivanja i složenosti samog ugovora sigurnije je da se ugovor o špediciji zaključi u pismenoj formi. Kod ugovora o špediciji ugovorne strane su špediter (otpremnik) i komitent (nalogodavac). U ulozi komitenta može da se pojavi bilo koje pravno ili fizičko lice.

Obaveze špeditera

Osnovna obaveza špeditera je da postupa savesno i u skladu sa nalogom komitenta, štiteći u svemu interese komitenta. Špediter je dužan da se pridržava uputstava komitenta, a ako ne može u svemu da postupi po njegovim uputstvima dužan je da komitenta o tome obavesti i od njega zatraži nova uputstva. Ako nema vremena, zbog okolnosti slučaja, da pribavi nova uputstva od komitenta, špediter je dužan da postupi u skladu sa interesima komitenta. Pored navedenog, osnovne obaveze špeditera su da:
̵ rimi robu od komitenta (ili trećeg lica) radi otpreme ili dopreme
̵ obu čuva
̵ aključuje potrebne ugovore
̵ postupa po nalogu komitenta
̵ baveštava komitenta
̵ zvrši obračun sa komitentom
Špediter ima obavezu utvrđivanja kvaliteta robe i uzimanja uzoraka samo kada je to ugovoreno. Posle prijema robe, a pre njene predaje prevozniku, špediter je dužan da robu čuva s pažnjom dobrog privrednika. Špediter ima obavezu da osigura uskladištenu robu samo ako za to dobije nalog od komitenta (sa obimom i vrstom osiguranja). Komitent može da zahteva od špeditera da za robu koja se doprema iz inostranstva sprovede potrebni carinski postupak i plati carinske dažbine za račun komitenta. S obzirom da radi za račun komitenta špediter mora štititi njegove interese, pa posebno mora da vodi računa o izboru lica sa kojima zaključuje pojedine ugovore (prevozilac, osiguravajuće društvo, skladište i dr.).