Šta je knowlwdge managment i kako se aplicira u savremenim preduzećima

ŠTA JE „KNOWLEDGE MENADŽMENT“ I KAKO SE APLICIRA U SAVREMENIM PREDUZEĆIMA

ŠTA JE „KNOWLEDGE MENADŽMENT“ I KAKO SE APLICIRA U SAVREMENIM PREDUZEĆIMA

Posledice povećanja obima dostupnih informacija i brzog tehnološkog razvoja jesu i prezasićenost ljudi informacijama, ali i veći napori za njihovo organizovanje i obradu. Takođe je i sve izraženiji zahtjev za visoko specijalizovanim znanjem koje je vrlo teško naći i sačuvati.
Upravljanje znanjem je šira koncepcija koja obuhvata sistem za pronalaženje, razumevanje i korištenje znanja kako bi se postigli definisani ciljevi. Prema nekim mišljenjima , upravljanje znanjem je samo novo ime za bibliotekarstvo ili predstavlja njegov logičan nastavak. Teorija i praksa upravljanjem znanjem je za neke autore osnovna paradigma u upravljanju i korištenju „intelektualnog kapitala“(Antonić 2005).
Mnogi aspekti upravljanja znanjem se prepoznaju u utvrđenoj praksi u bibliotekarstvu i upravljanju informacijama kao što su pronalaženje i stvaranje znanja, širenje znanja, pretraživanje i čuvanje informacija, informaciona pismenost, kreiranje baza podataka, timski rad, informaciono-tehnološka podrška.
Sve savremene organizacije treba da budu usmerene ka procesima znanja, što će uticati na bolji razvoj sposobnosti te orgranizacije da uči i da se menja, dajući joj veću prednost u odnosu na druge organizacije, jer znanje igra centralnu ulogu u uticaju na sposobnost ljudi da isporuče kvalitetan rad što utiče na napredak preduzeća.
Krajnji cilj celokupnog koncepta kolektivnog znanja jedne organizacije predstavlja „efikasnu primenu znanja u situacijama prilikom donošenja odluka“. Takvo znanje treba da bude primenjljivo pri donošenju odluka, tj. mora biti značajno i korisno.
Interes za upravljanje znanjem je u stalnom porastu, jer je odavno postalo jasno da je njegov uticaj presudan za stvaranje konkurentske prednosti, ekonomski rast i razvoj.
Šta je „Knowledge manadžment“ i kako se aplicira u savremenim preduzećima
1. Pojam „Knowledge Management-a“ ili upravljanja znanjem
Znanje čini skup činjenica, informacija i vještina stečenih izučavanjem ili iskustvom, s ciljem teoretskog ili praktičnog razumevanja i rješavanja problema. Kombinovano s mudrošću – znanjem kako upotrijebiti znanje – ono postaje vredna imovina neophodna u svim sferama odlučivanja. Znanje pridonosi prosperitetu pojedinaca i organizacija koji ga posjeduju. Ono je dinamično jer nastaje složenim socijalnim interakcijama između pojedinaca i organizacija. Znanje je kontekstualno specifično jer ovisi o trenutku i načinu korištenja.
Upravljanje znanjem (engl. Knowledge Management) je koncept sistemskog prikupljanja, organiziranja, pohranjivanja i dijeljenja znanja u svrhu postizanja ciljeva organizacije. Upravljanje znanjem se bavi procesima stvaranja ili prepoznavanja znanja, njegova prikupljanja i primjene u svrhu ostvarenja krajnjih ciljeva organizacije te pronalaženja najboljih načina održanja, adaptacije i kompetitivnosti organizacije u uvjetima stalnih promjena. Upravljanje znanjem razmatra načine interakcije među ljudima i načine širenja znanja u težnji prema razvoju efikasne učešće organizacije. Razvija mentalitet razmjene i dijeljenja znanja i otvara nove kanale protoka znanja. Govori o svijetu radnika znanja (engl. knowledge workers) i menadžera znanja (engl. knowledger managers) pa konačno i o društvu znanja.
Pojam “Knowledge Managament” je veoma važan u našem društvu. Koreni ovog pojma dolaze iz 1970., preciznije iz 1980-ih, kada je Dr. Wig počeo ukazivati na ulogu značaja u preduzećima i biznisu.

Znanje je oduvek bilo sprovedeno i vođeno od strane menadžera, ali tu se postavlja sledeće pitanje: Na koji način treba to da se sprovede? Drugim rečima rečeno, na koji način preduzeće može da eksploatiše vrednost, sposobnost i moć znanja da bi to preduzeće napredovalo kao snažnije i bolje (‘Inside Knowledge’, 2002).

Moramo obratiti pažnju na poboljšanje strukture preduzeća, strukture procesa rada i saradnju između radnika i timova radnika, analizirajući postavljene uslove znanjapotrebnog za obavljanje kvalitetnog rada i premenjujući različite sisteme bazirane na znanju

Menadžment znanja bi se mogao definisati i kao proces usvajanja i korišćenja kolektivnog iskustva organizacije bilo gde u poslovnom procesu. Postoje 2 tipa znanja u okviru menadžmenta znanja jedne organizacije. Prvi je explicit knowledge – vidljivo znanje(nalazi se u bazama podataka), a drugo je tacit knowledge – nevidljivo znanje(u umovima zaposlenih). Statistike govore da u organizacijama postoji uglavnom oko 95% nevidljivog znanja, i da je to zapravo pokretačka sila za inovacije na kojima se i temelji konkurentska prednost kompanija u nepredvidivim poslovnim okruženjima.