Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća

1.Uvod

Planiranje je organizovana aktivnost sagledavanja budućeg poslovanja preduzeća od strane precizno definisanih stručnih organa u preduzeću. Cilj je da preduzeće u svom poslovanju ostvari što bolje rezultate uz što manja ulaganja elemenata u proces poslovanja i rada.

Znači da je planiranje sistemsko sagledavanje, analiziranje i procenjivanje uticaja raznih internih i eksternih, objektivnih i subjektivnih faktora na pojedine bitne elemente budućeg procesa poslovanja i rada, kao i istraživanje mogućnosti pozitivnog dejstva tih faktora na poslovanje.

Može se slobodno reći da je najznačajnija podela planiranja ona posmatrana sa aspekta dužine vremenskog perioda za koji se planira, a to su:

•  Kratkoročni planovi – 1. godina,
•  Srednjoročni planovi – od 2 do 5 godina,
•  Dugoročni planovi – od 5 i više godina.

Dugoročnim planiranjem planira se razvoj i rast preduzeća. Proširuju se vidici preduzeća, obezbeđuje se koordiniran nadzor preduzeća ka dugoročnim ciljevima, redosled akcija i osnova za kratkoročno planiranje.

Potrebe za strategijom nisu vezane za period, javljaju se sporadično (način rasta, spoljni izvori informacija), strategijsko planiranje zahteva veći deo funkcionalnih aktivnosti preduzeća, a najčešće se izražava preko marketinga.

Strateškim planom se određuju ciljevi i načini njihovog ostvarivanja a taktički se rešavaju problemi ostvarenih etapnih ciljeva u strateškom planu.

2.Evolucija koncepta strategije

Reč strategija dolazi od grcke reči ” strategija” što znači umešnost vojskovođe. Stari Grci su shvatili značaj vojskovođe u dobijanju i gubljenju bitaka. Efektivne vojskovođe definišu svrhu vođenja armije, pobede, držanja teritorija, zaštite gradova od invazije, brisanje neprijatelja itd. Svaki cilj pojedinačno zahtevao je različito razvijanje resursa i različite programe.

Efektivne vojskovođe (današnji menadžeri) su trebali da utvrde linije snabdevanja, odluče kada da krenu u bitku i uspostave dobre odnose sa građanstvom, političarima i diplomatama.

Oni treba da deluju, a ne samo da planiraju. Tako je još u njihovo doba koncept strategije bio istovremeno skup komponenata planiranja i komponenata odlučivanja ili akcije. Zajedno ova dva koncepta čine osnovu budućeg strateškog plana.