Strategijski menadzment

3.1. UVOD U STRATEŠKI MENADŽMENT
Reč strategija potiče od starogrčke reči strategos – onaj koji vodi vojsku, vojskovođa.
Organizacije – tj. proizvodno – poslovni sistemi svoje aktivnosti treba da usmere ka putu koji im sigurno obezbeđuje konkurentsku prednost na tržištu (kroz donošenje odluka – formulisanje strategija). Formulisanje strategije je proces u kome menadžeri preduzeća konsenzusom određuju puteve i način postavljenih ciljeva.
Proces je – neprekidna aktivnost koja se odvija od jednog radnog mesta do drugog. Procesi mogu biti prekidni i neprekidni. Prekidni procesi se završavaju sa dve ili više operacija da bi se dobio gotov proizvod ili usluga. Neprekidni procesi stvaraju proizvod u kontinuitetu, bez zastoja, prekida (procesna industrija u fabrici lekova, proizvodnji jestivog ulja, i sl.).
Strateški planovi su osnova za rešavanje neizvesnosti u procesu proizvodno-poslovnih aktivnosti. Planovi su osnovni putokazi za usmeravanje i određivanje raznih aktivnosti u organizacijama tj. proizvodno-poslovnim sistemima.
Strateški menadžment se bavi kreiranjem strateške pozicije koja obezbeđuje budući životni ciklus organizacije.
Upravljanje promenama je ključ da bi organizacija opstala. Upravljanje promenama u organizacijama, podrazumeva svesno i organizovano napuštanje svega što ista radi, ali sa ciljem i uz mogućnost da kreira novo.
Proizvodno-poslovni sistem predstavlja organizaciju ljudi sa istim ciljem u kome se inputi konverzijom pretvaraju u autpute. Sistem predstavlja skup elemenata koji čini jednu celinu. Okruženje može biti: interno (neposredno, uže) i eksterno (posredno, šire). Top menadžment ima zadatak da odredi kurs akcije delovanja shodno šansama i pretnjama iz okruženja.
Strateški menadžment je proces koji se stalno usavršava sa potrebama organizacije tj. proizvodno-poslovnog sistema i njenog top menadžmenta, sa ciljem da se zadrži puna spremnost na izazove okruženja.
Strateški menadžment, kao koncept strateškog upravljanja organizacijama datira od 50-tih god. XX veka. Od tada se u literaturi i poslovnoj praksi, upravljanje organizacijama opisuje kao strategija i taktika vođenja njenih operacija. 1973.g. U SAD, Našvilu, država Tenesi, održan je prvi međunarodni simpozijum sa temom strateški menadžment.
U faze razvoja strateškog menadžment sistema spadaju:
 Bazično finansijsko planiranje
 Planiranje zasnovano na predviđanju
 Eksterno orijentisano planiranje
 Strateški menadžment
FAZA 1 – Bazično finansijsko planiranje
Primenjuje se u malim i srednjim preduzećima. U ovoj fazi osnovno je planiranje, kao osnova operativne kontrole poslovanja, a osnovni cilj je ostvariti budžet. Okruženje preduzeća je poznato i stabilno. Aktivnosti preduzeća počivaju na prošlim događajima (odluke donose na osnovu analiza iz proteklog perioda) pa predviđanje nije potrebno – spore promene.
FAZA 2 – Planiranje zasnovano na predviđanju
Primena ovog koncepta menadžmenta pogodna je u situacijama kad su uslovi sredine takvi da omogućavaju ekstrapolaciju prošlosti u budućnost. Ekstrapolacija je – određivanje vrednosti iz nepoznatog područja pomoću onih iz poznatih. Na osnovu saznanja iz analize sredine, moguće je vršiti planiranje budućih akcija. Međutim, u ovoj fazi razvoja, još uvek je pasivan odnos prema sredini, s obzirom da se predviđanje obavlja sa statičkom alokacijom (raspoređivanjem) resursa preduzeća, bez namere da se tok događaja preusmeri.
2
FAZA 3 – Eksterno orijentisano planiranje
Ovaj planski menadžment sistem primenjuje se u zrelijim, i po širini programa, složenijim preduzećima koja su upoznala širinu tržišnog poslovanja. Tržište – podrazumeva odnos između ponude i tražnje za određenom robom tj. uslugom. U ovoj fazi, osnovne su marketing aktivnosti, ofanzivniji nastup na tržištu radi nadmetanja konkurenata. Stoga ovu fazu karakteriše dinamična alokacija (raspoređivanje) resursa preduzeća. Razvoj preduzeća oslanja se na one programe koji na najbolji način pomažu ostvarivanju razvojnih ciljeva.
FAZA 4 – Strateški menadžment
Osnovni cilj u ovoj fazi je da organizacija stvori uslove i odgovori na sve izazove iz okruženja. Ovde se afirmiše strateška vizija, podstiče dinstinktivna kompentencija i druge aktivnosti radi sticanja konkurentskih prednosti. Dinstinktivna kompentencija – različitost od drugih konkurenata u grani, da preduzeće bude bolje od drugih. Preduzeće u ovoj fazi maksimalno koristi svoje raspoložive resurse.
EVOLUCIJA MENADŽMENT SISTEMA
Po stručnjacima menadžmenta I. Asnoff i E.Mcdonell, menadžment sistem treba posmatrati kroz promene sredine, način reagovanja preduzeća na promene i anticipiranje budućnosti sistema. Na osnovu ovih činjenica, evolucija menadžment sistema prošla je kroz četiri faze razvoja:
1) Menadžment sistem putem kontrole,
2) Menadžment sistem pomoću ekstrapolacije,
3) Menadžment sistem pomoću anticipacije promena,
4) Menadžment sistem na fleksibilnom i brzom odgovoru.
1) Menadžment sistem putem kontrole
Odgovara sredinama u kojima sporo dolazi do promena pa se budućnost reflektuje u ponavljanju prošlosti. Finansijsko planiranje i kontrola se aktivira posle konstatacije da se nešto dogodilo.
2) Menadžment sistem pomoću ekstrapolacije
Ovaj model pogodan je za primenu u uslovima kada je promenljivost sredine proizvodno-poslovnog sistema predvidljiva ekstrapolacijom prošlosti. Ova faza menadžmenta karakteriše:
 budžetiranje operacija,
 kapitalno budžetiranje,
 upravljanje putem ciljeva,
 dugoročno planiranje.
3) Menadžment sistem pomoću anticipacije promena
Ovaj sistem menadžmenta javlja se sa pojavama diskontinuiteta u razvoju događaja i poslovanju organizacija. U ovom modelu, iako su promene brze, one omogućavaju anticipaciju i primenu plana i adekvatan odgovor na takve izazove. Menadžment sistemi pomoću anticipiranja promena su: periodično strateško planiranje i upravljanje strateškim pozicijama.
4) Menadžment sistem na fleksibilnom i brzom odgovoru
Karakterističan je za savremeni privredni ambijent koji je dinamičan i nepredvidljiv. Na brze promene u okruženju, preduzeće mora reagovati brzim akcijama, i to kroz:
 Kontigentno planiranje
 Upravljanje strateškim pitanjima
 Upravljanje putem slabih signala
 Upravljanje iznenađenjima