Stvarno pravo – skripta

STVARNO PRAVO

Stvarno pravo su: pravo svojine, službenosti, ručna zaloga, stanarsko pravo i pravo građenja.

OPŠTI POJAM STVARI I SASTAVNI DELOVI STVARI, PROSTA I SLOŽENA STVAR, PRIPADAK STVARI, PLODOVI I PROIZVODI (PRIHODI) STVARI, ZBIRNA STVAR.

Opšti pojam – Stvar je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.
Nju karakterišu dva uslova:
– prvi je fizički i sastoji se u ljudskoj vlasti nad delom materijalne prirode
(vazduh, sunčeva svetlost – ne mogu se naći u ljudskoj vlasti).
– Drugi uslov je pravni i sastoji se u tome da na delu materijalne prirode koji je u
ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.

Pod stvarima se između ostalog podrazumevaju i ljudski delovi tela odvojeni za života davaoca i koji pripadaju samom davaocu, onome u čiju korist je izvršeno odvajenje ili određenoj medicinskoj ustanovi. Veštački delovi tela (proteze), jesu stvari i to u prometu dok su odvojeni, odnosno dok nisu spojeni s telom.
Svaka stvar se sastoji od delova, ukoliko se delovi ne mogu raspoznati kažemo da je to prosta stvar, ukoliko se delovi mogu raspoznati kažemo da je to složena stvar.

Svi delovi složene stvari nalaze se u međusobnoj funkcionalnoj vezi i čine pravnu celinu. Ti delovi složene stvari mogu biti spojeni sastavni delovi (fizički spojeni) i odvojeni sastavni delovi (fizički samostalni). Spojeni sastavni delovi, opet, mogu biti neodvojivi i odvojivi.
– Neodvojivi (potpuno inkorporisani) deo je onaj koji se ne može odvojiti bez uništenja
(npr. građevinski materijal od kog je napravljena kuća, konac kojim je sašiveno odelo).
– Odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo je onaj koji se može odvojiti bez uništenja
(npr. točak automobila, luster…).
Odvojeni deo je uvek pokretna stvar, a sama složena stvar kojoj pripada može biti i pokretna i nepokretna.

DOBRA MRTVE RUKE – Stvari koje nisu u građanskopravnom prometu a na kojima postoji pravo svojine koje je neprenosivo.

Pripadak stvari (prihvaćeno objašnjenje iz poljskog prava) obuhvata nepotpuno inkorporisane delove (odvojive) koji se mogu odvojiti bez oštećenja (vrata, točak na automobilu). Pripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne stvari (teko je  kod kupoprodaje, poklona, trampe, nacionalizacije, konfiskacije…). Jedna pokretna stvar može postati pripadak druge, samo ako pripada istom vlasniku i samo onda važi spomenuto pravilo da deli pravnu sudbinu glavne stvari. Pripadak ne gubi to svojstvo usled privremenog odvajanja od stvari, npr. radi popravke. Voljom vlasnika pripadak gubi to svojstvo i postaje samostalna stvar, te može biti predmet samostalnih pravnih  odnosa- npr. kupoprodaja.

Zbirna stvar je naziv kojim se označava celina koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari, fizički odvojenih, od kojih svaka predstavlja objekat posebnog prava svojine. Može da se sastoji iz istovrsnih stvari (npr. stado ovaca, zbirka maraka, biblioteka) ili iz raznovrsnih stvari (npr. stovarište robe).
Od zbirne stvari treba razlikovati komplementarnu stvar, kao što je, na primer, par rukavica, par čarapa, šahovska figura.
U pravu postoji i pojam universitas iuris. Definiše se kao zbir stvari i prava koji se sa gledišta određenih pravnih akata smatra kao celina (npr. preduzeće, stečajna masa, miraz).
Neki pisci kažu da je universitas iuris zbir telesnih i bestelesnih stvari.