Suplementi i doping u sportu

UVOD

Sport je kao društvena institucija nastao vrlo kasno. Razvio se s pojavom industrijalizacije kao korišćenje slobodnog vremena u radničkoj klasi. Pre toga je bio povezan sa visokom klasom koja je mogla svoje vreme posvetiti rekreaciji i bavljenju nekim sporednim stvarima jer nisu bili determinirani borbom za svoju egzistenciju. Razvoj masovnih medija i tehnologije prati i unapređuje sport u univerzalnu društvenu pojavu. Razvoj masovnih medija donosi lako dostupne informacije o sportovima i vizualno prikazivanje sportova, koje su postala zabava za široko čovečanstvo i ukorenila se u društvu tako da se pojedinci emocionalno vežu uz neke sportiste i ekipe. Oni su jako emocionalno vezani uz njih makar nemali nikakve veze s tim sportistom osim simpatije.

Razvoj tehnologije je napravio pojavu mnoštva sportova koji zavise od savremene tehnologije ili je pak unapredio rekvizite vezane za neki sport koji pomažu postizanju boljih rezultata. Institucionalizovanje sporta, razvoj masovnih medija i tehnologije napravili su od sporta društveni fenomen, ali pretvorili su ga i u posao velikih novca. On će i dalje napredovati, razvijati će se tehnologija i sve veći novac će se ulagati, ali ljudsko telo je determinirano svojim mogućnostima i ne može preko granice tih mogućnosti. Tehnologija je donela razvoj medicine i sredstava koji pomažu pacijentima da brže oporave ili prikriju tragove bolesti ili povrede. Te su se stvari počele primjenjivati u sportu i označile psihološke i fizičke prednosti nekih sportista nad drugima, ali su i donele negativne učinke na zdravlje. Zbog toga je Međunarodni Olimpijski Komitet donio odluke o zabrani upotrebe nekih sredstava zbog štetnog učinka na zdravlje i neetičkog poštovanja drugih sportista, a zabranjeno sredstva su nazvana dopingom.

Doping u sportu je postao jedina nada mnogim sportistima da postignu vrhunske rezultate jer su telesno slabiji od drugih, a norme i novac vezani uz vrhunske sportove postaju sve veći. Sportisti koji ne koriste doping a naporno treniraju i vežbaju troše svoje telo i zdravlje u nepovrat. Nauka je napredovala i danas postoji mnoštvo zabranjenih stvari koje štete manje zdravlju od nekih dopuštenih sredstava.

Suplementi

Brojne studije ukazuju na problem prekomernog korišćenja dijetetskih suplemenata i lekova od strane vrhunskih sportista. Na trend povećanog korišćenja dijetetskih suplemenata (74%) i lekova (54%) prvi put je ukazano nakon Olimpijskih igara u Sidneju. Korist od suplementacije i uzimanja lekova u sportu još uvek je kontroverzna. Mada se u mnogim izveštajima tvrdi da suplementi mogu da unaprede sportsku sposobnost, još uvek ne postoji dovoljno dokaza koji to potvrđuju. Neadekvatna i ekscesivna upotreba dijetetskih suplemenata i lekova (tzv. polifarmacija) može da dovede do značajnih neželjenih efekata i interakcija počev od blage nelagodnosti do po život.

Sa ciljem da pomognu sportistima u korišćenju suplemenata, Ekspertski panel Australijskog instituta za sport (AIS) podelio je dijetetske suplemente u četiri grupe prema onome što je naučno potvrđeno. Grupu odobrenih suplementa su oni čije je delovanje potvrđeno i pokazano da unapređuju sportsku sposobnost akoopasnih simptoma. se daju prema odgovarajućem protokolu za određene indikacije, grupu suplemenata u razmatranju i grupu suplementi bez dokaza o jasnoj efikasnosti, dok poslednju grupu čine suplementi koji su zabranjeni bilo zbog toga što su na listi ili postoji veliki rizik da dovedu do doping pozitivnog rezultata. Mada su mnogu autori razmatrali prekomerno uzimanje lekova i suplemenata, postoji malo podataka o frekvenciji i količini koju uzimaju vrhunski sportisti. Za sada ne postoji nijedna studija koja razmatra uzimanje suplemenata prema AIS klasifikaciji.

Aspartinska kiselina:
Aspartinska kiselina je amino kiselina uključena u konverziju amonijaka u urei i jetri. Višak amonijaka je povezan sa umorom, pretpostavlja se da se davanjem aspartana može pospešiti izlučivanje amonijaka iz tela, i time odložiti pojava zamora. Nisu poznati rizici upotrebe aspartanske kiseline, a rezultati istraživanja nisu konzistentni. Zato je potrebno sprovesti više kontrolisanih studija kako bi se utvrdili efekti aspartanske kiseline na takmičarsku sposobnost.

Rastvori za neutralizaciju:
Natrijum bikarbonat je alkalna so koja se prirodno stvara u organizmu. Kada se nađe u krvi, natrijum bikarbonat predstavlja alkalnu rezervu. Upravo su alkalne rezerve odgovorne za neutralisanje mlečne kiseline, koja se stvara u mišićima tokom intenzivne anaerobne fizičke aktivnosti. Unosom u krv sredstava koja povećavaju koncentraciju bikarbonata, moguće je povećati pH krvi i načiniti krv alkalnom, čime se postiže tolerancija veće koncentracije laktata u krvi, što bi teorijski trebalo da odloži pojavu zamora tokom kratkotrajne anaerobne fizičke aktivnosti. lako su rezultati različitih studija kontroverzni, očigledno je da unos 300 mg/kg TM bikarbonata 2 do 3 sata pre fizičke aktivnosti efikasan i medicinski bezbedan. Međutim, treba uzeti u obzir da natrijum bikarbonat raože uzrokovati neprijatan osećaj u želucu, mučninu, diareju, grčeve i nadutost, kao i iritabilnost i mišićni spazam. Nasuprot tome studije pokazuju sličan efekat natrijum citrata na kapacitet neutralisanja bez pojave gastrointestinalnih tegoba.