Svetski ekonomski izazovi

UVOD

Savremeni svet se suočava sa brojnim problemima i izazovima i sada je tako umrežen i zavistan kao nikada do sada. Faktori koji su doveli do ovoga su mnogobrojni i poželjno je izučiti sve instrumente međunarodne ekonomije kako bi došli do zaključka i makar jednim delom doprineli rešenju problema. Neki izazovi sa kojima se suočava čovek su trenutni i mogu se lako uočiti, ali postoje i oni koji će se odraziti na budućnost. Sada bi rekli da je trenutak važan i naše postojanje u sadašnjosti , ali moramo misliti i na naše potomke. Ako se čovekova svest u skorije vreme ne izmeni, budućim generacijama ostavljamo samo bedu, verovatne ratove i borbe. Te borbe se odnose na hranu, pitku vodu, plodno zemljište i td. Svet nije završen, ni racionalan. „Sve se slama, sve se opet slaže, večno se gradi ista kuća bitka.“ Tako kaže Fridrih Niče, pa možda iz toga možemo razmišljati o tome da ono šta smo slomili, uništili, doveli do propasti, možemo obnoviti ili makar pokušati da popravimo. Da li je puki san čoveka svet u kome svi, beli, žuti, crni, Arapi, Jevreji, i Hrišćani žive, rade i uživaju u slozi? Malo je rano da o tome sudimo, ali smatram da bi trebali da pogledamo primer Amerike koja je oduvek bila kao prozor budućnosti i „demokratije“…Amerika živi paklene godine i biće sve gore i gore, jer njihov problem je složen. Njihov san o jednakosti ostaje samo puka vizija jer toga nema, a svako realan je toga svestan. Amerika, sa društvenog aspekta ima najveći svetski problem, a za njega nema rešenja, jer su oni u globalizaciji pravi pioniri i na njima se vide njeni kolateralni efekti u već podmakloj fazi integracije društva. Problemi su vidni i u Evropi. Zemlje koje su do samo pre nekoliko godina bile pobornici sloge i jednakosti, sada bi želele da zatvore svoje graniceemigrantima jer se suočavaju sa kulturno-ekonomskim problemima koji se ne rešavaju. Evropa, kao najveći kolonizator ne može da se odbrani od naleta migracije, a njena kultura i tradicija se polako gube. Da nije bilo Drugog svetskog rata, Evropska unija bi možda bila osnovana i nekoliko decenija ranije…da li se treba zahvaliti fašizmu kao zdravoj, ali ekstremnoj filozofiji? Možda jednostavno nismo bića koja mogu svi zajedno i složno, kao što to najavljuje ova tužna idila o globalizovanom, naprednom svetu, koji što se više gradi to sve više i više degradira njene stanovnike, koji sve mlađi i mlađi postaju svesni sebe i ovog društva u kome ćete na ulici pronaći sigurno više zla nego dobra…Da li je rešenje da očajavamo uz ovu dramatičnu realnost? Ima dosta pitanja, a uvek manje odgovora. Želje su jedno, a stvarnost sasvim drugo. Čovek treba da shvati da su neke poteškoće možda neizbežne i da verovatno i sama Amerika plaća neminovnu cenu progresa i globalizacije, jer možemo reći da nije lako ostati zdrav i normalan u ovom vremenu tako razvijenog sveta.

Moderni sociolozi nisu do pre samo nekoliko decenija ni sanjali da će se svet i mi sami ovoliko azviti i modernizovati, pa samim tim možda imamo našu najveću nadu da će se ljudi spasiti ipak svojim donekle zdravim umom koji ne može biti kompromitovan tehnologijom. Mlade generacije žive sa mitom prošlih dekada, još prelepog i nezagađenog sveta i kao san i vizija nam ostaje verovanje da nije sve izgubljeno. Čovekova pamet je ipak rešenje. Sada ćemo se fokusirati na izazove koji su pred nama i onda ćemo suočeni sa činjenicama odrediti putanje kojima bi trebali da se krećemo.