Висока економска школа струковних студија Пећ-Лепосавић

ДИПЛОМСКИ РАД –

СВЕТСКО ТРЖИШТЕ НАФТЕ

Ментор: Студент:
Проф.Др Гордана Јовановић

Александра Танасковић

Бр.индекса: 114/16

Лепосавић, 2019

Садржај

Увод.....................................................................................................................3

1. Светско тржиште..........................................................................................4

2.Светско тржиште нафте...............................................................................5

2.1 Појам светског тржишта нафте..................................................................7
2.2 Структура светског тржишта нафте..........................................................7
2.3 Понуда нафте на светском тржишту........................................................10
2.4 Тражња на светском тржишту нафте.......................................................10

3.Цена нафте.....................................................................................................13

3.1 Формирање цене нафте..............................................................................15
3.2 Кретање цена кроз историју......................................................................17
3.3 Очекивања цена нафте у будућности.......................................................22

4. Улога и значај тржишта нафте за привреду Србије............................24

4.1 Производња и увоз нафте у Србији.........................................................24

4.2 Прерада сирове нафте...............................................................................25
4.3 Увоз нафтних деривата.............................................................................25
4.4 Извоз нафтних деривата...........................................................................25
4.5 Нето увоз нафтних деривата....................................................................26
4.6 Потрошња нафтних деривата..................................................................26
4.7 Складиштење и трговина нафтом и нафтних деривата........................27
4.8 Трговина на мало дериватима нафте и структура власништва...........28

5.Закључак.....................................................................................................31

6.Литература..................................................................................................32

1.Светско тржиште

  Агрегат   свих   националних   тржишта,   који   су   повезани   међусобним   економским   и
трговинским односима. У свом почетном облику, светско тржиште се заснивало на
капиталистичком начину производње и било је светско капиталистичко тржиште. У
овом тренутку, светско тржиште преузима пуну међународну поделу рада, као што је
то   практиковано   између   два   светска   социоекономска   система.   Светско   тржиште   се
проширило у обиму како друштвена производња постаје све интернационализованија.
Победа   Велике   октобарске   социјалистичке   револуције   и   формирање   светског
социјалистичког   економског   система   и   светског   социјалистичког   тржишта   као
компоненти светског тржишта су ограничили бившу неспорну моћ монопола капитала
да диктира над светским тржиштем.
Нови трендови у трговинским односима, како између социјалистичких држава, тако и
између држава са различитим социоекономским системима, сада се могу развијати и
проширити унутар укупне светске економије.
Почетком седамдесетих година прошлог века социјалистичке земље су представљале
преко   10   процената   обима   светске   трговине;   од   тог   износа,   отприлике   две   трећине
представља трговину између социјалистичких земаља, а једна трећина трговину која
укључује   несоцијалистичке   земље.   Како   је   већина   светских   колонија   постигла
политичку независност након другог светског рата, брзи развој чврстих и пријатељских
трговинских   и   економских   односа   између   ових   земаља   и   светског   социјалистичког
система створио је значајне нове могућности за успех антиимперијалистичке политике
вођења економске независности на светском тржишту.

Социјалистичке   земље,   заједно   са   прогресивним   снагама   широм   света,   боре   се   за
успостављање   стабилних,   истински   правичних   односа   на   светском   тржишту.   То   би
продужило развој односа од обостране користи, како у спољној трговини, тако и у
сфери свеобухватне индустријске, технолошке и научне сарадње међу свим земљама. У
данашњој научној и технолошкој револуцији то би омогућило максимално коришћење
међународне   поделе   рада.   Таква   сарадња   такође   представља   поуздан   материјални
фактор јачању мирних односа међу државама.

Посебна карактеристика светског тржишта у његовој садашњој фази развоја је тренд ка
свеобухватној дугорочној сарадњи земаља са различитим социјалним системима,
успостављен главним међувладиним споразумима. Такве споразуме СССР и друге
социјалистичке земље склапале су од раних 1970-их са многим земљама у развоју, као и
са многим напредним капиталистичким државама.

Даљи изгледи за прогресивни развој светског тржишта нужно су повезани са стварањем
услова на том тржишту који ће ојачати мирни суживот између земаља са различитим
друштвеним и политичким системима и који ће проширити могућности свих земаља да
уживају благодати обострано повољних међународних подела рада.

Нафта је данас у свету један од најзначајнијих стратешких производа (обично се

назива „црно злато"). Због тога земље произвођачи нафте имају велику моћ у
геополитичким односима, а контрола над извориштима нафте један је од најзначајнијих

Dekanić, I.: Svjetsko tržište nafte 90-ih godina, Mjesečnik Jugoslavenskih komiteta svjetskih kongresa za naftu, godina 41,

broj 7- 8, str. 361.

узрока криза у свету. Земље које су највећи извозници нафте (али не увек и
произвођачи) су груписане у интересну организацију ОПЕК (Организација
петролеумских експортних земаља).
Највећи произвођачи нафте су:

1. Саудијска Арабија (10,37 милиона барела)
2. Русија (9,7 милиона барела)
3. Сједињене Америчке Државе (8,69 милиона барела)
4. Иран (4,09 милиона барела
5. Мексико (3,83 милиона барела)

2. Светско тржиште нафте

Најчешће се као мера за одређивање квалитета нафте користи АПИ густина. Садржај
сумпора је следећа карактеристика која се узима у обзир при класификацији нафти.
Трећа карактеристика која се узима у обзир је вискозност. АПИ густина већине нафти
варира од 10 до 60 АПИ степени.Нафте са АПИ густином:



испод 20, третирају се као тешке нафте,



од 20 - 34, као средње нафте и



изнад 34 као лаке нафте.

За   одређени   тип   нафте   АПИ   густина   је   разумна   величина   за   предвиђање   приноса
појединих продуката. При формирању цене нафте смањење за 1 АПИ степен резултира
у смањењу цене за 10 до 40 центи.
Што се тиче садржаја сумпора, обично теже нафте имају и већи садржај сумпора што
због корозивног дејства, и утицаја на смањење квалитета производа такође умањује
вредност, а тиме и цену нафте.Међутим, то није увек случај, односно, лакше нафте
могу да имају повећан садржај сумпора, те се уз АПИ густину и садржај сумпора узима
у   обзир   при   одређивању   цене   нафте.Вискозност   је   трећа   карактеристика   која   се
вреднује   при   одређивању   квалитета   нафте.Нафте   велике   вискозности   морају   да   се
мешају   са   другим   нафтама   да   би   могле   да   се   транспортују   кроз   нафтоводе,   а   при
преради се од таквих нафти добијају вискознији производи,чији је транспорт скупљи и
и   лошије   сагоревају.Познавањем   густине   не   може   се   предвидети   вискозност   нафте,
многе нафте средње густине АПИ 20-34 имају већу вискозност од тежих нафти. Осим
АПИ густине, садржаја сумпора и вискозности као основних фактора, постоји још низ
фактора   који  утичу   на  цену   одн.   вредност   нафти   за  рафинерије.Сама  комплексност
рафинеријских постројења значајна је у опредељивању која ће се нафта прерађивати.
Приказан   тренд   од   2000-2005   у   продукцији   нафте   ван   ОПЕЦа,   показује   пораст
продукције тежих нафти са већим садржајем сумпора.

Код ОПЕЦ цена се формира као просечна цена следећих нафти :



Saudi Arabia - Arabian Light



Ujedinjeni Emirati – Dubai



Nigeria - Bonny Light



Alžir - Saharan Blend



Indonezija - Minas



Venezuela - Tia Juana Light



Mexico - Isthmus

http://www.unizd.hr

Тапис нафта веома лака и врло слатка. Нажалост, експлоатација из области Тапис опада
константно од 1998. године.

► Russian Export Blend: Ова врста нафте је стандард за руске сирове нафте. Ово је
такође савршен пример за киселу нафту због високе количине сумпора. Russian expert
blend oil се веома много извози у Италију и Холандију, а у Србији је највише
прерађивана нафта.
► Bonny Light: Bonny light долази из Нигерије и лака је и слатка нафта. Има густину од
32.9 АПИ степени и садржај сумпора од 0.16%.

2.1 Појам светског тржиђта нафте

Данашње тржиште нафте је заиста глобално: трговину више не дефинишу билатерални
аранжмани између земаља, а потрошачи на различитим странама света осец}ају ефекте
снабдевања једнако. Више произвођача него икад доприноси јединственом глобалном
залиху нафте, ограничавајуц}и могуц}ност великих појединачних произвођача да
манипулишу тржиштем. Светско тржиште производње нафте или рафинерије нафте је
такође још један олигопол над којим доминирају мултинационалне нафтне компаније
„седам сестара“ попут БП, Схелл и Еккон.Дец 12, 2017.

Глобална потражња за нафтом порасла је за 1,3% у 2018. години, а вођен је снажним
растом у Сједињеним Државама. Покретање великих петрохемијских пројеката потакло
је потражњу производа, што је ђелимично компензирало успоравање раста тражње за
бензином. Сједињене Државе и Кина показале су највец}и укупни раст, док је потражња
опала у Јапану и Кореји и у Европи је стагнирала.

2.2 Структура светског тржишта нафте

Структуру сваког тржишта карактерише однос понуде и потражње. Када је у питању
понуда и потражња за нафтом, већ дуже време је поред економских фактора приметан и
утицај политичких фактора. Међутим, економски, технолошки и политички фактори
обликују понуду и потражњу - дакле, темељну економску структуру тог тржишта. Први
нафтни шок 1973/74. - око четвороструко повећање цена нафте - покренуо је бојкот -
дакле, политичким смањењем снабдевања. Други нафтни шок, 1979/80, праћен
двоструким растом цена, уследио је смањењем снабдевања изазваним иранском
револуцијом, односно политичким догађајем.
Елементи глобалне процене тржишта нафте могу се сумирати на следећи начин:



Понуда енергије, укључујући и нафту, данас је у свету обилна.



   Потражња лагано расте као резултат економске коњунктуреСједињених
Америчких   Држава,   западне   Европе   и   Тихог   океана,   а   посебно   Јапана   и
југоисточне Азије. Умерено повећање потражње узроковано је, пре свега,
резултатима   врло   успешне  политике  очувања   енергије  која  је  израђена  у
развијеним тржишним економијама, које су такође значајни увозници нафте
(САД, ЕЗ, Јапан).



Структура потрошње енергије се мења прилично споро.



Производња нафте у Сједињеним Државама опада, увоз нафте у САД расте,
а укупни однос резерви према домаћој производњи указује на процес
релативно убрзане потрошње домаћих резерви нафте у Сједињеним

http://www.unizd.hr