Svojina

Uvod

Kroz različite istorijske epohe razvijali su se pojedini oblici svojine, kao skup pravila (svojina kao pravna kategorija) kojima se normira prisvajanje dobara ili preciznije normiraju se odnosi povodom prisvajanja ekonomskih vrednosti. Naravno, prisvajanje i odnosi povodom prisvajanja su bili različiti u različitim istorijskim eophama pa je teško dati opšteshvaćenu definiciju svojine. Kao što evoluira društvo, tako se menjala (evoluirala) definicija svojine.
Ipak, Iskristalisane su neke opšte karakteristike svojine i posebno prava privatne svojine kao apsolutnog građanskog i stvarnog subjektivnog prava. Reč je o osobinama ovog prava koje se manifestuju kroz tri ovlašćenja:

• Držanje
• Korišćenje, i
• Raspolaganje određenim stvarima.

Ovlašćenje da se stvar drži predstavlja mogućnost ostvarivanja faktičke vlasti na stvari (državina stvari) kao opštoj predpostavci da se realizuju ostala svojinska ovlašćenja, a pre svega ovlašćenja da se stvar koristi.
U korelaciiji sa ovlašćenjem držanja je i ovlašćenje upotrebe stvari, što se ispoljava mogućnošću da vlasnik nesmetano izvlači korist od stvari i to njenom eksploatacijom i ubiranjem plodova, odnosno drugih prihoda koji ona daje.
Raspolaganje je ovlašćenje vlasnika koje se tiče supstance stvari (opravka, prepravka i sl.) i njenog pravnog statusa (mogućnost prenošenja svojinskih ovlašćenja potpuno ili delimično na druga lica).

 
PRAVO PRIVATNE SVOJINE

Pravo privatne svojine u skladu sa osobinama objekta prava, omogućuje njegovom titularu najpotpunije faktično raspolaganje nekom stvari. Polazeći od sadržaja prava privatne svojine, kako je ono formirano u našem zakonodavstvu, izvodi se zaključak da je ono najvažije građansko pravo i da je normativno korespodentnopravu privatne svojine u savremenim sistemima (rešenja su odgovarajuća sa pravnim rešenjima EU). Ipak radi zaštite određenih društvenih i pravnih interesa uspostavljaju se određena ograničenja u vršenju ovih prava. Ograničenja prava privatne svojine odnose se na: subjekte, objekte i sadržinu ovog prava.

• u pogledu subjekta ograničenja se manifestuju u mogućnosti da jedno lice može postati titular određenog prava svojine s obzirom na svoja svojstva (npr. Nacionalna pripadnost lica koja nemaju državljanstvo u RS, pa u izvesnom smislu i zanimanjem zemljoradnici mogućnost posedovanja zemlje lica koja nisu zemljoradnici i sl.). mada su ograničenja u ovom smislu sve uža i praktično nestaju u savremenim pravnim sistemima.
• U pogledu objekta ograničenja na stvari koje mogu biti predmeti privatne svojine. Naime, svaki pravni sistem poznaje jedan krug objekata koji su apsolutno izuzeti od mogućnosti da neki pravni subjekat postane titular prava svojine na njima (rudna bogatstva, vojni objekti, objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje i sl.) suštinski, ograničenja, kada je reč o objektima privatne svojine odnose se na nepokretne stvari, dok na pokretnim stvarima takvih ograničenja nema. Generalno stvari iz ove kategorije su locirane u sferu javnog sektora društva.
• U pogledu sadržaja prava privatne svojine, takođe postoje ograničenja. Već je rečeno da je ovo pravo ,,relativno“ najpotpunije građansko pravo. Samim tim naznačena su određena ograničenja. Mera ograničenja prava privatne svojine je njegova eventualna zloupotreba (npr. kroz tzv. susedska prava, nužni prolazi, zatim kada je u potanju obradivo zemljište u dužnosti da se prilikom njegove obrade primenjuju propisane agrotehničke, agromelioracione i protiverozione mere i da se one koriste na pravi način a ne suprotno njihovoj svrsi, što može imati štetne posledice na neke druge subjekte u vršenju njihovog prava korišćenje susedskih imanja).