Taktika izviđanja

Развој средстава ратне технике, као фактора оружане борбе, неминовно је утицао на развој оружане борбе, војне мисли и физиономије извођења борбених дејстава. Појавом ватреног оружја сасвим је измењен начин извођења борбених дејстава, у тактичким радњама и поступцима и у начину понашања појединца и јединица у смислу заштите од тог новог оружја. У новије време, после другог светског рата, највећу технолошку револуцију, у смислу потреба за променом физономије извођења борбених  дејстава, зашите и оперативно-тактичких поступака, изазвала је појава нових убојних средстава, првенствено ракетних-нуклеарних оружја. Ово оружје највише је испојило утицај на живу силу, као основни фактор оружане борбе, и на материјалну базу носиоца те оружане борбе. Због појаве масовних губитака љутства и технике, нуклеарно оружје у заједници са раније познатим хемијским и биолошким оружјем, сврставају у средства за масовно уништавање.

Нуклеарно, хемијско и биолошко оружје, када испоље своје дејстава, суштински мењају класичне принципе заштите и поступке појединаца.

Такви услови, који се намећу сваком поједицу у свим борбеним и неборбеним радњама у току рата, захтевају максималну обученост и материјалну обезбеђеност сваког појединца, команди и јединица. Биће случајева да се увек не може обезбедити формацијска материјална база противнуклеарног, противхемијског и противбиолошког обезбеђења (ПНХБОб), али обученост појединаца, команди и јединица у целини, да користе сва расположива месна и приручна средства умањиће проблем недостатка формацијских средстава.

Карактеристике савременог рата намећу сталну потребу организације и спровођење противнуклеарног,  противхемијског и противбиолошког обезбеђења у оружаним снагама и свим  другим структурама друштва.