Teorija organizacije

Geneza organizacije u praistoriji
Predistorija je od životinje stvorila čoveka i njegovu sklonost prema porodici i spremnost žrtvovanja za svoje bližnje. Opremljen biološkom opremom, čovek je počeo svesno da se udružuje. To se posebno može videti kroz dve etape čovekove preistorije: lovačku organizaciju i neolitsku organizaciju.

Karakteristike lovačke organizacije
Ljudi su gotovo milion godina živeli kao lovci. Lovili su u grupama, koje su se kasnije skupljale i činile plemena, a plemena klanove.
Karakteristike lovačke organizacije su:

• Visok stepen pokretljivosti: nisu bili vezani za određenu teritoriju već su odlazili na teritorije gde je bilo divljači;
• Interesantnost: dolazila je sa promenom teritorije jer svaka nova promena je ispočetka otpočinjala život, i sami tim nosila određeni stepen interesantnosti;
• Privremenost: životinje su iz klimatskih razloga menjale teritoriju, pa samim tim i lovci su kretali za njima i bivali primorani da se prilagođavaju novim uslovima;
• Jednostavnost: postojala je podela poslova po polu, muškarci su lovili krupnu divljač, a žene sakupljale plodove, što je činilo dosta efikasnom;
• Skupina je vođena: skupinu je vodio najstariji ili najveštiji član jer je bio najpogodniji za planiranje, dok su mladi bili za lov;
• Raspodela je vršena nezavisno od rezultata: sav ulov se delio na jednake delove, mada se smatra da je najsposobnijim lovcima pripadao najlepši deo;
• Svojina: postojala je privatna i zajednička svojina, gde je privatna bila samo odeća i oružje, dok je svim bogatstvima prirode bio dozvoljen pristup svim članovima;
• Jednakost: imala je veliki stepen jednakosti kako pojedinaca, tako i pojedinih njenih delova, a ekstremi su sprečavani običajima, religijom i slično.

Iz navedenog se može zaključiti da je lovačka organizacija bila prožeta duhom saradnje, ispomaganja i bez hijerarhijskih podela.

Suština neolitske organizacije
U neolitskoj organizaciji, čovek je počeo da ovladava svojom prirodom. Sejanjem i gajenjem useva, uzgojem životinja, izgradnjom naselja, stvoreni su prvi viškovi hrane za zanatlije. To se naziva neolitskom revolucijom. Ona se dogodila između Grčke i Irana. Razvijaju se arhitektura i građevinarstvo. Od 9000. – 7000. godine p.n.e. procvat su doživele delatnosti kao što su uzgoj pšenice i pripitomljavanje i uzgoj životinja. Neolitska organizacija je bila društvo „univerzalne slobode, jednakosti i protiv svih ograničenja“. Upravljanje je bilo zajedničko, a običaji su bili osnovna norma u regulisanja međuljudskih odnosa. Poglavice su bili prvi upravljači, a kriterijum pri njihovom izbor su bili mudrost i iskustvo.