Teorije medjuljudskih odnosa

UVOD

Problematika organizacije i potreba njenog izučavanja poslednjih godina kod nas postaje naročito aktuelna, ne samo sa teoretskog već i sa praktičnog aspekta. To je i razumljivo. Naime, treba imati u vidu sadašnji društveno – ekonomski proces zemlje u tranziciji i promene koje ga prate.

Planeta postaje globalno selo gde dominiraju najrazvijenije zemlje i njihove multinacionalne kompanije. U takvom ambijentu globalnog svetskog tržišta, uticaj na događanja je u potpunosti van domašaja nerazvijenih zemalja. Da bi se opstalo, jedina mogućnost je prilagođavanje novonastaloj situaciji.

Rast japanske privrede zasnovan je na novoj filozofiji razvoja putem malih preduzeća. Naša zemlja stvaranjem preduzetničkog ambijenta za razvoj malih i srednjih preduzeća može krenuti putem oporavka. Međutim, samo dobra teorija obezbeđuje dobru praksu. Danas, je sve više srednjih i visokoškolskih ustanova, za obrazovanje budućih preduzetnika

ISTORIJSKI RAZVOJ ORGANIZACIJE

Ljudi u praistoriji su živeli nomadskim načinom života. Da bi obezbedili svoj opstanak i lakše ostvarili svoje ciljeve, udruživali su se u grupe.

Prvi pisani tragovi organizacije zadiru u daleku prošlost i nađeni su u Vavilonu, gde je kralj Hamurabi uveo mere organizacije poput: planiranje rada, kadrova, vođenje evidencije i dr.

Takođe postoje zapisi o podeli rada u delima grčkih filozofa, Platona i Ksenofona. Gradnja brojnih piramida i kineskog zida jasno govori o primeni organizacije. Treba znati da je kineski zid građen na dužini od 4000 km,visine oko 15 m i širine oko 7m. Njegova izgradnja je bila vrlo kompleksna, a sredstva za rad nisu bila razvijena, što govori o širokoj primeni ljudskog rada. Da bi se dati građevinski poduhvat okončao, bilo je potrebno uspostaviti odgovarajuću organizaciju.

Reč organizacija se pojavljuje početkom XIX veka, a do izučavanja organizacije naučnim metodama dolazi tek krajem XX veka. Razvoj organizacije se može podeliti u tri etape. Prva etapa je period od prvobitne zajednice do kraja XVII veka. Druga etapa je period od XVII do XIX veka poznata po ranom razvoju industrijske proizvodnje i nauke o trgovini. To je empirijska etapa razvoja organizacije i zasniva se na iskustvenim – praktičnim zapažanjima. Treća etapa predstavlja period konkretnog razvoja nauke o organizaciji, oličene u delima Frederika Teilora i Anri Fayola, pa do današnjih dana.

Početak pojave naučnog tretiranja organizacije kao naučne discipline vezano je za početak XIX veka i klasičnu školu organizacije. Danas imamo brojne teorije, kao što su: Teorija naučnog menadžmenta; Klasična teorija organizacije; Teorija međuljudskih odnosa; Kvantitativna teorija; Sistemska teorija; Situaciona teorija, Bihejvioristička teorija; Procesna teorija i Teorija kulturnog sklada.