Toksično dejstvo sumpordioksida na životinjski i biljni svet

 Uvod

Sumpor dioksid (molekulska formula SO2) u biljke prodire preko stoma, a delimično i preko kutikule lista. Kada dospe u list sumpor dioksid stupa u reakciju sa vodom dajući sulfitni jon, koji se dalje oksiduje do sulfatnog jona. Stepen toksičnosti i sam mehanizam zavise od brzine nastajanja sulfitnih jona i sumporne kiseline. Stepen oštećenosti lista direktno se odražava na fotosintezu.
Sumpor-dioksid (molekulska formula SO2) je bezbojni gas zagušljivog mirisa koji nastaje spaljivanjem  sumpora na vazduhu. Teži je od vazduha. Rastvara se u vodi. Rastvor koji nastaje je kiseo jer gas reaguje sa vodom gradeći sumporastu kiselinu (H2SO3) čime se dokazuje da je sumpor-dioksid kiseli oksid. Sumporasta kiselina je nestabilna i lako se ponovo razlaže na sumpor-dioksid i na vodu.
 

Sumpor dioksid (SO2) – osobine, rasprostranjenost,  dobijanje,  nastajanje i upotreba

U vodi se lako otapa (c (SO2) ~2 mol/L pri 150°C), a vodni rastvor  pokazuje kiselu reakciju; nastaje sulfitna kiselina.

Nalazi se u plinovima koje sadrže sumpor, pa tako i u ispušnim plinovima. U gradovima i industrijskim područjima sumpor dioksid nastaje izgradnjom fosilnih goriva, ugljenika i nafte, koja sadrže sumpor. Uz dim i maglu, SO2 je glavni uzrok nastajanja “smoga”, za biljke, životinje i ljude štetne atmosfere koja deluje i korozivno na konstrukcijske materijale, kamen, beton, gvožđe i druge, pa se sa starih spomenika kulture najčešće skidaju te crne naslage.
Proizvode ga i vulkani. Dalja oksidacija SO2, uz prisutnost katalizatora kao što je NO2 (azot- dioksid) stvara  H2SO4, i kasnije kisele kiše.
Šteti ljudskom organizmu jer oštećuje disajne organe. Posebno je otrovan za niže organizme. S azotovim oksidima i ozonom stvara smog, a glavni je uzročnik kiselih kiša.
Industrijski se dobiva izgradnjom  sumpora  ili prženjem sulfidnih ruda, na primer  pirita (FeS2) u kojem se nalazi disulfidni jon:

 4 FeS2(s) + 11 O2(g) –> 2 Fe2O3(s) + 8 SO2(g)

Sumpor dioksid je oko dva puta teži od vazduha pa se može izliti iz jedne posude u drugu. Sumpor gori u sumporovom dioksidu; jer manje plemeniti metali uvek istisnu one više plemenitije. Uz slobodan pristup kiseonika nastaje sumpor- trioksid koji s prisutnom vlagom u vazduhu daje belu maglu sumporne kiseline.
Pročišćavanje sumpor dioksida i vazduha od primesa npr. prašine, vodene pare i drugih plinova, potrebno je zbog uklanjanja katalitičkih otrova koji umanjuju delovanje katalizatora u sledećoj fazi proizvodnje. Najčešće se čisti pomoću elektrofiltera.
U laboratoriju se sumpor dioksid najčešće dobija delovanjem kiselina na sulfite.
Nastaje gorenjem sumpora pri čemu se sumpor spaja s kiseonikom iz vazduha praveći sumpor dioksid.