Toyota proizvodni program

UVOD

Poslednje decenije našeg veka označile su nastanak novog tehnološkog režima, odnosno, nove tehnološke paradigme: korišćenje mikororačunara u upravljanju i kontroli, širenje kancelarijske automatizacije, razvoj i primena on-line sistema za komunikaciju, nagli rast i širenje informacionih tehnologija, savremeni proizvodni sistemi i fleksibilni proizvodni sistemi (FPS).
U kvalitativno nova svojstva tehnologije spadaju njena prodornost, frekventnost promena (turbulentnost), fleksibilnost, integrisanost i u skladu sa tim osobinama ima nemerljivi uticaj na sve aspekte društva.
Na nivou organizacije, tehnologija utiče na pojavu promena koje su u svojoj suštini revolucionarnog karaktera, jer nije više reč samo o tome da se ta tehnologija primeni i prihvati, već označava i stepen u kome će se ona implementirati na taj način da organizacija može da ostvari konkurentsku nadmoć putem novih tehnologija.
Automatizacija proizvodnje i procesa u globalnoj ekonomiji je imala istorijski gledano, značajne socijalne i političke implikacije. Socijalni aspekti automatizacije tiču se pre svega, njenog uticaja na zapošljavanje. Pojedini istraživači koji proučavaju sociološki aspekt automatizacije, smatraju da ona vodi većoj stopi zaposlenosti, dok većina iznosi dijametralano suprotan stav. Sama pojava automatizacije izazvala je i danas izaziva veliki strah. Vladalo je mišljenje se da će zamenjivanje radnika kompjuterizovanim sistemima dovesti do visoke stope nezaposlenosti. U praksi se međutim dogodilo da se uporedo, sa naglim smanjenjem potražnje za niskokvalifikovanom radnom snagom u automatizovanim fabrikama, pojavio i skok tražnje za visokokvalifikovanim radnicima.
Praktično se dešavalo, da su zbog nemogućnosti proizvodnih sistema da uposli veliki broj visokokvalifikovanih tehnologa i operatera u kratkom vremenskom periodu, niskokvalifikovani operateri zauzimali mesta visokokvalifikovanih radnika i samostalno ili uz dodatne obuke, izvršavali veoma uspešno svoje radne zadatke. Na taj način su se u ovim proizvodno – poslovnim sistemima direktno poboljšali uslovi rada za većinu radnika koji su u uslovima i okruženju savremene industrije, na ovaj način došli do posla.
Trenutno, za kompanije koje se bave proizvodnjom, broj osnovnih ciljeva automatizacije se proširio. Pored osnovnog cilja koji teži povećanju proizvodnje i smanjenju troškova, postoje i sekundarni ciljevi koji zahtevaju povećanje kvaliteta i fleksibilnosti opreme i procesa proizvodnje.
Proizvodni sistemi obuhvataju skup tehnoloških sistema i ostalih tehničkih, određenih informacionih i energetskih struktura. Težnja da se sve aktivnosti u okviru proizvodnog procesa obuhvate automatizacijom dovela je do razvoja proizvodnog sistema sa visokim stepenom integracije upravljanja proizvodnim procesima, koji se nazivaju fleksibilni proizvodni sistemi.
Fleksibilni proizvodni sistem je sistem u koji je uključeno više kompjuterski upravljanih mašina, koje se u smislu obrade međusobno dopunjavaju i time omogućavaju istovremenu obradu više delova koji čine neki proizvod. U sistem su uključeni doprema materijala, otprema obrađenih delova, montaža, kontrola i slično. Fleksibilna proizvodnja povezuje neprekidne i prekidne tokove proizvodnje, tj. koristi prednosti ovih tokova, pokušavajući da otkloni mane oba toka. Cilj je da tokovi materijala unutar proizvodnje budu neprekidni uz maksimalnu fleksibilnost proizvodnje. To znači da sistem može u najkraćem vremenu da odgovori zahtevima svakog pojedinačnog kupca, a pri tom ne dođe do zastoja u proizvodnji, nagomilavanja nezavršenih proizvoda itd.
Fleksibilna proizvodnja je jedini odgovor na masovnu proizvodnju. Zbog povećane konkurencije i povećane disperzije tehnologije, da bi opstali na tržištu i generisali profit, proizvođači moraju da projektuju proizvodne sisteme koji su sposobni da u najkraćem roku odgovore na zahteve kupaca a da minimiziraju troškove proizvodnje i proizvedu jeftin proizvod.
Fleksibilnost prizvodnje se može postići preko metoda “just-in-time”, “kanban”, “yidoka”, što će u ovoj studiji slučaja biti razmotreno na primeru preduzeća Toyota iz Japana, koje danas predstavlja lidera u automobilskoj industriji, kao i u primeni proizvodne filozofije po kojoj su poznati u svetu a naziva se “Tojotizam“, što znači u ovom slučaju, filozofiju uspeha.