Troskovi oporezivanja

Uvod

1.POJAM I DEFINICIJA TROŠKOVA
Postoje brojne i različite definicije troškova a mogu se svrstati u dve osnovne grupe:- Troškovi u užem smislu, prema kojim su to troškovi vezani za redovnu potrošnju u pogonima preduzeća,- Troškovi u širem smislu. Ovde pored troškova za neposrednu proizvodnju nastaju i troškovi drugih poslovnih funkcija kao npr. troškovi prodaje, nabavke, uskladištenja i slično.Pojam trošak ne sme se poistovetiti sa pojmovima:1.Izdatak, koji predstavlja svako izdavanje novca koji odmah ne implicira trošak, jer ne mora doći do vremenskog podudaranja, 2.Isplata, koja se vezuje za transakcije gotovim novcem putem žiro-računa, 3.Rashod, koji je širi pojam od troška i kod kojeg važi pravilo da su svi troškovi rashodi ali da svi rashodi nisu troškovi. Jedna od najprihvaćenijih definicija troškova je ta da su
troškovi cenovni izraz potrošenih faktora proizvodnje.
Iz ove definicije proizilazi i osnovni cilj preduzeća – profit. Kod trošenja faktora proizvodnje za dobijanje različitog stepena proizvodnje nekog proizvoda, pored troškova treba razlikovati i utrošak kao količinski izraz potrošenih faktora proizvodnje u obliku mašinskih sati,količine repromaterijala, sati rada i drugo.Dakle trošak se dobija kada se utrošci pomnože sa odgovarajućim cenama.

1.1. PODELA TROŠKOVA
U ekonomskoj teoriji i praksi susreću se veliki broj podela troškova a istaćićemo najpoznatije grupe:
1. PRIRODNI TROŠKOVI. Ovo je osnovna podela troškova, jer obuhvata trošenje faktora proizvodnje koji se javljaju u svakoj proizvodnji. U ovu grupu troškova spadaju troškovi materijala, troškovi osnovnih sredstava (amortizacija), najamnine, troškovi tuđih usluga i troškovi prema zajednici.
2. DIREKTNI I INDIREKTNI TROŠKOVI. Direktni (neposredni) troškovi su pojedinačni troškovi izrade koji se vezuju po konkretnim proizvodima i uslugama. Indirektni (opšti) troškovi su zajednički troškovi koji su vezani za organizovanje proizvodnje, upravljanje i rukovođenje poslovanjem, administraciju i slično. Dakle, to su troškovi većeg broja proizvoda ili celog preduzeća.
3. TROŠKOVI PO MESTIMA I NOSIOCIMA. Mesta troškova su sektori, pogoni i druge ekonomsko-proizvodne jedinice što zavisi od organizacije proizvodnje. Predmet ovog razgraničenja su indirektni troškovi koji se kao zajednički dele prema mestima, a zatim se alociraju na nosioce. Kao nosioci troškova pojavljuju se učinci zbog kojih su troškovi nastali, a to su proizvodi I usluge. Zbrajanjem direktnih i indirektnih troškova dobija se cena koštanja za svaki pojedini proizvod.

4. KRATKOROČNI I DUGOROČNI TROŠKOVI. Ova podela izvršena je sa aspekta mogućnosti adaptiranja veličine preduzeća i promene obima proizvodnje. Troškovi u dugom roku posmatranja su prilagodivi, jer se veličina preduzeća menja, zavisno od tržišnih potreba (npr. ako preduzeće u dugom roku povećava proizvodnju neke robe i prognozira da će trend potražnje biti uzlazan I dugoročan, onda se menja i struktura fabrike). Izgradnjom novih pogona, novom opremom i povećavanjem ostalih faktora, svi troškovi poprimaju varijabilni karakter.U kratkom roku sredstva za rad i drugi faktori potencijali preduzeća su fiksnog karaktera, a obim proizvodnje menja se zavisno od angažovanja varijabilnog faktora.