Uvod
Tri su osnovna pitanja sa kojima se suočava svaki preduzetnik:
Šta proizvoditi?
Kako proizvoditi?
Koliko proizvoditi?
Informacije potrebne za odgovor na sva tri pitanja pruža mu tržište.
U ovom poglavlju ispitaćemo kako preduzetnik na osnovu informacija sa tržišta donosi
odluke koje predstavljaju odgovor na ova tri pitanja. Drugim rečima, proučavaćemo ponašanje
preduzetnika, odnosno preduzeća.
Kao i uvek kad je u pitanju teorijska analiza neophodno da prvo definišemo osnovne
pojmove i predpostavke na kojima se ona temelji. Tome je posvećen prvi odeljak ovog poglavlja. U
narednom odeljku razvićemo model proizvodne funkcije. Zatim ćemo utvrditi uslove za izbor
optimalne kombinacije proizvodnih činioca i dati odgovor na pitanje kako proizvoditi. Utvrdićemo
uslove za izbor optimalnog obima proizvodnje, odnosno ponude preduzeća. Tada ćemo znati i
odgovor na pitanje koliko ćemo proizvoditi. I na kraju videćemo kako odluke pojedinačnih
preduzetnika odredjuju ukupnu ponudu nekog proizvoda, odnosno jedne privredne grane.
Ponuda je oslovljena delovanjem brojnih i raznorodnih činilaca. Ona je funkcija tehnoloških
karakteristika proizvodnje, odnosno, količina dobara i usluga koju su ekonomski subjekti spremni
izneti na tržište pri određenoj ceni.
Između ponuđene količine (Qs) i tržišne cene (P) postoji odnos koji se naziva funkcijom
ponude.
1
1. OSNOVNI POJMOVI
1.1.Preduzeće i preduzetnik
Preduzetnik je ekonomski učesnik koji zapošljava proizvodne činioce i usmerva ih u
proizvodnju odredjenih dobara ili usluga.
Od njegovih odluka o tome šta će, kako i koliko
proizvoditi zavisi ponuda nekog dobra. Odlučivanje preduzetnika vodjeno je motivom
maksimizacije profita. Da bi maksimizovao profit, preduzetnik će nastojati da odgovori zahtevima
tražnje.
U najopštijem smislu sam čin angažovanja i upotrebe proizvodnih činilaca čiji je rezultat
neko dobro ili usluga namenjenih prodaji predstavlja preduzeće. Ono ima pravni status, a za
njegovo poslovanje odgovaraju njegovi vlasnici.
Pod preduzećem ćemo podrazumevati organizaciju u kojoj se proizvodni činioci
kombinuju radi proizvodnje nekog dobra ili usluge namenjenog prodaji na tržištu.
1
Motiv
proizvodnje, ili ciljna funkcija preduzeća je maksimizacija profita.
1.2.Autput, inputi i proizvodna tehnologija
Dobra ili usluge proizvedeni tokom određenog perioda predstavljaju autput
preduzeća.
Drugim rečima autput predstavlja rezultat ili izlaz iz proizvodnog procesa ostvaren
tokom određenog vremena. Izražava se u fizičkim jedinicama mere, po jedinici vremena. Autput
preduzeća, dakle, predstavlja varijablu toka.
Proizvodni činioci upotrebljeni za proizvodnju autputa tokom odredjenog periodaje su
inputi preduzeca.
Predstavljaju ulaz u proizvodni proces. To su rad, zemlja, kapital i sirovine. I
inputi su varijabile toka.
Skup svih načina na koji se inputi mogu kombinovati da bi se dobio odredjeni autput
predstavljaju proizvodnu tehnologiju, dok jedna određena kombinacija inputa predstavlja
proizvodnu tehniku.
Inputi čiju količinu preduzeće može da menja u svakom trenutku zove se varijabilni inputi.
Njihova količina je direktno zavisna od obima proizvodnje.
1
Više o pojmu preduzeća možete naći u knjizi Teorija cena, prof.dr Djordje Šuvaković, dr Hasan Hanić,
dr Milica Bisić
,
Beograd 1999.
3
2. PROIZVODNA TEHNOLOGIJA
Proizvodna tehnologija predstavlja skup svih mogućih načina na koji se u preduzeću
mogu kombinovati inputi u proizvodnji odredjenog autputa.
To znači da se dva inputa, na
primer rad, L, i kapital, K, mogu koristiti u različitim količinama i u različitoj srazmeri što kao
rezultat ima različite veličine autputa.
Pre nego što predjemo na razvijanje osnovnih elemenata teorije ponude sagledajmo glavne
činioce kojom ovom teorijom moraju biti obuhvaćeni.
Na prvom mestu, jasno je da će svaki tržišni proizvodjač pre donošenja odluke o
proizvodnji nekog proizvoda sagledavati ukupan prihod koji će ostvariti na tržištu sa ukupnim
troškovima koja će proizvodnja odredjene količine zahtevati.
Drugo, veličina njegoih troškova zavisiće o dobrima proizvodnje. Ovo je zbog činjenice da
su troškovi uvek umnožak fizičkih utrošaka proizvodnih činilaca i njihove cene.
Treće, proizvodjač menjanjem obima proizvodnje ne menja samo veličinu troškova već i
veličinu ukupnog prihoda. Ukupan prihod može biti linearna funkcija koja jednaka nuli za nulti
obim prizvodnje i koja raste sa porastom obima proizvodnje proporcionalnoj ceni. To je slučaj kada
prodajna cena za proizvodjača zadata, parametarska veličina. Takav slučaj fukcije ukupnog prihoda
imamo na tržištu na kome vlada savršena konkurencija proizvodjača od kojih nijedan nema
dovoljno snage da utiče na visinu tržišne cene. Ali, već u slučaju malog broja ili samo jednog
proizvodjača suočeni smo sa činjenicom da menjanje obim proizvodnje znatno utiče na ukupnu
ponudjenu količinu robe na tržištu pa samim tim i na visini ravnotežne tržišne cene.
Na kraju, nije unapred poznato koju tačno pozitivnu razliku izmedju ukupnih prihoda i
ukupnih troškova proizvodjač teže da ostvari. Na prvi pogled čini se da to mora biti najveća moguća
pozitivna razlika. Medutim, sve zavisi od toga koju veličinu proizvodjač želi da optimizira: masu
profita, profitnu stopu, ukupan dohodak ili nešto drugo. Naime, pozitivna razlika je ostvarena u
odredjenom intervalu obima proizvodnje. Koji će optimalni obim proizvodnje biti za proizvodjača,
tj. kolika će biti njegova ponuda, zavisi od toga koji je institucionalni režim svojine prihvaćen u
našoj analizi ponude.
Pregledom elemenata koju odredjuju funkcijom ponude dolazimo do zaključka da je ona
oslovljena delovanjem brojnih i raznorodnih činilaca. Ponuda je funkcija tehnoloških karakteristika
proizvodnje, odnosno transformacije utrošaka proizodnih činilaca u proizvod, cena proizvodnih
činilaca i cena proizvoda koje su funkcija karakteristika tržišnih faktora (monopol, konkurencija,
monopson itd.), institucionalnih okvira svojinskih odnosa. Zbog toga ćemo analizirati sledeće
činioce ponude:
1. Tehnoliške karakteristike proizvodnog procesa,
2. Ekonomski optimum u proizvodnji,
3. Funkcija ponude.
4
2.1.Proizvodna funkcija
Od raspoložive proizvodne tehnologije, zavisi veličina autputa koje preduzeće može da
proizvede korišćenjem odredjine količine imputa. Zavisnost nivoa autputa od količine upotrebljenih
imputa a matematički se predstavlja proizvodnom funkcijom.
Ukoliko preduzeće u proizvonji autputa X koristi dva varijabilnih imputa: rad, L, i kapital,
K, proizvodnu funkciju možemo napisati na sledeći način:
X = F (K,L)
Proizvodna funkcija, dakle, predstavlja maksimalni mogući autput koji se može
proizvesti iz bilo koje količine inputa.
Proizvodna funkcija X = F (L)
X
Q
0 L,
L
Slika 2. Proizvodna funkcija i proizvodna tehnologija
Pre nego što predjemo na osobine proizvodne funkcije definisaćemo pojomove ukupnog,
prosečnog i graničnog proizvoda za slučaj kada imamo samo jedan varijabilni input, na primer rad,
dok je ulaganje svih proizvodnih činilaca fiksiran na neodredjenom nivou.
2.2.Ukupan, prosečan i marginalni proizvod
Ukupni proizvod faktora
predstavlja količinu dobara, X, koja se može proizvesti
korišćenjem različitih količina tog faktora, ako se količina drugog proizvodnog faktora ne menja.
Ukupnim proizvod rada
je, količina autputa, X, koja se može dobiti korišćenjem razičinih količina
