Trziste novca i cena novca

Trziste novca i kratkorocnih hartija od vrednosti
Razlikujemo : Primarno i sekundarno trziste novca.
Trziste novce kao segment finansijskog trzista predstavlja oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkorocnih hartija od vrednosti. Trziste novca kao deo finansijskog trzista ima ima znacajnu ulogu u vodjenju poslovne politike preduzeca i banaka i drugih finansijskih organizacija.
Novcano trziste je izlozeno velikim oscilacijama tako da se moze javiti nelikvidnost, kontrakcija , nestabilnost, blokada i slicno.To su negativne pojave.Nasuprot postoje i pozitivne pojave kao sto su optimalna likvidnost, stabilnost, elasticnost, smirenost, itd.
Trziste novca i mogucnost njegovog razvoja zavise od sledecih faktora:
 Drustveno ekonomskog razvoja
 Razvoja finansijskog sistema
 Razvoja i kvalitet bankarskog sistema
 Razvijenost institucija i instrumenata trzista novca
 Kamatna stopa
 Stabilnost privrede i nacionalne novcane jedinice
 Razvoj i vrsta kratkorocnih hartija od vrednosti

Na trzistu novca se vrse bankarske operacije koje deluju na primarnom i sekundarnom trzistu kratkorocnih hartija od vrednosti.
Posebnu funkciju na trzistu novca ima centralna banka. Ona odredjenim instrumentima utice na likvidnost bankarskog sistema i privede u celini.
Bez trzista novca centralna banka ne bi mogla da sprovodi kreditno-monetarnu politiku.
Pored centralne banke i poslovnih banaka ucestvuju i druge finansijske organizacije, specijalizovane poslovanje hartija od vrednosti.
Na ovom trzistu vrsi se prva emisija i prodaja kratkorocnih hartija od vrednosti.
Kupovina i prodaja ovih hartija od vrednosti, moze se vrsiti, videli smo, direktno i indirektno.
Kod direktnog metoda uspostavlja se odnos centralne i poslovnih banaka, kao odnos prodavca i kupca.

Na sekundarnom trzistu moze se svaka hartija od vrednosti u svakom trenutku prodati i pre isteka roka dospeca, i pretvoriti u njegov novac.
Cena kratkorocnih hartija od vrednosti na trzistu novca moze imati dva oblika :
 Nominalana cena ili nominalna vrednost
 Kuporodajana cena
Nominalna vrednost predstavlja iznos upisan na blanketu hartije od vrednosti.
Kupoprodajna cena se formira na trzistu novca.
Organizacija i subjekti trzista novca
U modernim privrednim sistemima pojavljuju se tri oblika organizacije trzista novca, a to su:
 Institucionalizovano trziste novca
 Neistitucionalizovano trziste novca
 Trziste koje se pojavljuje kao kombinacija institucionalizovanih i neistitucionalizovanih oblika trgovanja novcanim i likvidnim sredstvima.
Institucionalizovano trziste novca

Institucionalizovano trziste novca je trziste na kojem su ponuda i traznja novca skoncentrisane na jednom mestu i u isto vreme.
Na ovom trzistu obicno ne postoji konkurenciaj na strani ponude i potraznje, vec se formiraju razna stanja nepotpune konkurencije kao sto su monopol, dupol, monopson, dupson, itd.

Institucionalizovano trziste novca radi u svoje ima a za racuna svojih komitenata.

Neistitucionalizovano trziste novca

Neistitucionalizovano trziste novca cesto se naziva i slobodno.
Na njemu je veci stepen konkurencije, smanjuje trzisnu kamatnu stopu.
Neistitucionalizovano trziste novca i deviza siri se obicno u kriznim situacijama,i u vreme privredno politicke nestabilnosti.
Mesoviti oblici trzista novca

Mesoviti oblik trzista novca pojavljuje se u mnogim razvijenim zemljama.
Institucionalizovano trziste novca je trziste se cesto naziva mlado trziste novca koje se pojavljuje u nerazvijenim zemljama i nestabilnim privredama.
Ucesnici institucionalizovanog trzista novca su :
1) Centralna banka
2) Poslovne banke
3) Specijalizovane posrednicke finansijske organizacije koje su ovlascene za takve poslove.
Centralna banka je najvazniji ucesnik na trzistu novca. Centralna banka u svakoj drzavi ima funkciju “Banke banaka”.
Odluke centralne banke se izrazavaju kao uslovi poslovanja i to su :
 Odluke o visini eskontne i diskontne – cime se deluje ne cenu upotrebe novca.
 Odluke o povecanju ili smanjenju obaveznih rezervi.
 Odluke o kupovini ili prodaji drzavnih obveznica.
Poslovne banke se pojavljuju kao drugi tipican ucesnik na trzistu novca.
One se mogu pojavljivati kako na strani ponude tako i na strani traznje.
Dok poslovne banke na trzistu novca obavljaju poslove u ime svojih komitenata iz privrede, centralna banka obavlja poslove za drzavu, odnosno za vladu i njene institucije.

Specijalizovane i ovlascene posrednicke organizacije pojavljuju se kao treci ucesnik trzista novca u raznim zamljama.
Na institucializovanom trzistu novca ne moze ucestvovati svaka posrednicka finansijka organizacija,vec samo ona koja je za takvo ucesce dobila posebno ovlascenje, najcesce od centralne banke, koja i kontrolise trziste novce.
Razlikujemo dve osnovne grupe posrednika na trzistu novca :
• Prvu grupu cine posrednici koji novcane transakcije obavljaju u svoje ime. Predstavnici ovih posrednickih organizacija na trzistu novca nazivaju se dileri.
• Drugu grupu cine posrednicke finansijske organizacije koje poslove na trzistu novca, obavljaju u tudje ime i za tudj racun. Njihov zadatak je da prikupljaju informacije o stanju trzista novca i da dovode u vezu kupca i prodavca novcanih sredstava i vrednosnih papira.