Ugovor o lizingu

Uvod

Iako može izgledati da je lizing jedan od novijih metoda finansiranja, prvi slučajevi praktične primene odigrali su se u davnoj prošlosti. Jedan od prvih teoretskih opisa lizinga pronađen je u rimskim pravnim spisima. Lizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina XX veka u SAD. Prvu kompaniju za finansijski lizing osnovao je Henri Šofeld 1952. godine u SAD. Razvoj finansijskog lizinga u Evropi počeo je krajem 50-tih i početkom 60-tih godina prošlog veka. Na teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno je regulisan odredbama Zakona o finansijskom lizingu, koji je donet u maju 2003. godine, čime je stvoren zakonski okvir za razvoj ove aktivnosti. Nekoliko faktora je podstaklo brz razvoj finansijskog lizinga u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Tehnološki napredak stvorio je kod preduzeća potrebu da obnove sopstvena stalna sredstva, a finansijski lizing je pružio neophodni mehanizam pribavljanja stalnih sredstava pod povoljnijim uslovima nego što je to slučaj pri kupovini opreme. 50-tih godina prošlog veka došlo je do razvoja tržišta finansijskih usluga i značajnije ponude zajmova uz niske kamatne stope, što je poslužilo kao način obuzdavanja inflacije i cena roba. Navedeni faktori, u kombinaciji sa povoljnim poreskim stopama za poslove lizinga, doprineli su atraktivnosti finansijskog lizinga za lizing kompanije. Povećanje broja lizing kompanija stimulisao je dalji razvoj sektora finansijskog lizinga u celini. U mnogim zemljama se putem lizinga finansira više od četvrtine svih nabavki poslovne opreme. Samo u zemljama u razvoju se godišnje putem lizinga finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara.
U ovom radu biće objašnjeno šta je to lizing i kakva je njegova pravna priroda.

Ugovor o lizingu

Pojam i značaj
Pojmovno određenje ugovora o lizingu nije jednostavno zbog raznovrsnosti ovog ugovora u praksi i zbog različitog pristupa u njegovom definisanju. Njega definiše, kako pravna, tako i ekonomska nauka. Međutim od bitnog značaja je razgraničiti lizing posao u formi finansijskog lizinga, od ugovora o lizingu, kao dela lizing posla.
U pravnoj teoriji u definisanju ugovora o lizingu polazi se od stava da je to ugovor obligacione prirode. Stoga se, po pravilu, definiše kao ugovor koji zaključuju dve strane, od kojih je jedna davalac lizinga (lessor) i koji se obavezuje drugoj strani, primaocu lizinga (lessee), da će joj dati na korisćenje predmet ugovora za određeni period koji davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od trećeg lica, a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga, da plaća lizing naknadu u ratama i da po isteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi (svakako po nižoj ceni) ili vreme korišćenja produži zaključujući novi ugovor uz nižu naknadu.
Lizing je posao u kome davalac lizinga sa isporučiocem predmeta lizinga zaključuje ugovor o isporuci (kojim stiče pravo svojine nad predmetom lizinga), pri čemu isporučioca i predmet lizinga određuje primalac lizinga, a sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o lizingu, kojim na primaoca lizinga prenosi ovlašćenja držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.

U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i na određeni vremenski period je daje na korišćenje primaocu lizinga, koji je zauzvrat dužan da davaocu vrši periodična plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru o lizingu. Kod nas se ugovor o lizingu već afirmisao u spoljnotrgovinskoj praksi, ne samo kao oblik finansiranja, nego i kao oblik nabavke investiocione opreme, naročito elektronske opreme, nabavke kompjutera, složenih i krupnih stvari itd. U našem unutrašnjem prometu lizing se posebno afirmisao u delatnosti turističkih i servisnih preduzeće, naročito u obliku rent a car. Od 2003. god. ugovor o finansijskom lizingu , kao posebna forma lizinga, uređena je i definisana Zakonom o finansijskom lizingu.

 
Bitni elementi ugovora

Ugovor o lizingu je formalan ugovor, jer mora biti sačinjen u pisanoj formi. Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora , a to su :

a) naznačenje predmeta lizinga
b) iznos lizing naknade koju plaća primalac lizinga
c) iznos pojedinačnih naknada i njihov ukupan broj
d) vreme plaćanja i
e) rok na koji je ugovor zaključen.

Pored navedenih ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente: mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora, opcija kupovine ili produženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova montaža, demontaža i tekuće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko unapređenje, obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.

Subjekti ugovora o lizingu
Davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Prethodno navedeno lice jeste privredno društvo, osnovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, čiji novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga u skladu sa ovim zakonom.
Davalac lizinga može da obavlja samo delatnost finansijskog lizinga.Davalac lizinga dužan je da u svom poslovanju obezbedi da njegov osnovni kapital uvek bude u iznosu koji nije manji od predviđenog iznosa. Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga osnivači privrednog društva podnose Narodnoj banci Srbije.

Vrste ugovora o lizingu
Na početku svog razvoja , lizing je bio ograničen na tačno određen krug stvari. Ovaj krug stvari se danas veoma naglo širi. Kod lizinga nije bitno da je davalac lizinga istovremeno I proizvođač stvari. Postoji veliki broj vrsta ugovora o lizingu u praksi. Pojedine vrste ugovora o lizingu se mogu utvrditi na osnovu sledećih kriterijuma:

• prema osobinama lizing objekta,
• prema trajanju ugovora o lizingu,
• prema položaju u kom se nalazi davalac lizinga.
• Vrste ugovora o lizingu prema osobinama lizing objekta:

a) LIZING POTROŠNIH DOBARA – kada se iznajmljuju vrednija potrošna dobra ,kao što su automobile, TV aparati, predmeti domaćinstva itd. Ovaj oblik lizinga nije samo od interesa zbog oblika kreditiranja. Ovaj oblik lizinga može biti pogodan za zadovoljavanje povremenih ,a ne stalnih I konstantnih potreba, jer bi tada kupovina tih premeta bila neracionalna
Od 2003. god. ugovor o finansijskom lizingu , kao posebna forma lizinga, uređena je i definisana Zakonom o finansijskom lizingu.