Ujedinjene nacije

UVOD

U ovom seminarskom radu ću nastojati da sistemski i sadržajno predstavim složenu organizacijsku strukturu organa OUN i da kroz strukturu OUN prikažem najvažnije faktore koji utiču na kreiranje svetske politike i sistem kolektivne bezbednosti sadržan u Povelji OUN-a.
Ujedinjene nacije su međunarodna organizacija klasičnog, starog kova, što znači da ovu svetsku organizaciju čine države i da se u njenim organima nalaze predstavnici vlada tih država. To važi i za Generalnu skupštinu koja se često i pogrešno naziva ‘svetskim parlamentom’. Ona ni u kom slučaju nije parlament, već forum za međudržavne kooperacije i kosultacije, iako se rad u plenumu priprema od strane mnogobrojnih odbora – što je karakteristika parlamenata. Pored glavnih i ostalih odbora, strukturu Generalne skupštine upotpunjuju mnogobrojne posebne i pomoćne organizacije. Ova diferencijacija mnogobrojnih tela jedna je od glavnih karakteristika sistema Ujedinjenih nacija. Član 7. UN-ove Povelje glavnim organima UN-a daje mogućnost da, po potrebi, formiraju posebne i pomoćne organe, što je u istoriji Organizacije veoma često korišteno.
Godišnje sednice Generalne skupštine održavaju se početkom septembra u sedištu Organizacije – u Njujorku. Najprije se biraju predsedavajuća tijela, održava se opšta debata, koju, po pravilu, vode ministri spoljnih poslova zemalja članica. Za ovu debatu vlada najveće interesovanje medija. Period zasedanja se uglavnom završava u decembru, ali Generalna skupština ima svoje sednice tokom gotovo cele godine

1.1    Istorijski razvoj UN

Društvo naroda (ili: Liga naroda) je bila međunarodna organizacija osnovana posle Pariske mirovne konferencije 1919. Ciljevi Društva naroda su bili razoružanje; sprečavanje rata preko kolektivne bezbednosti; rešavanjem razmirica između zemalja putem pregovaračke diplomatije; i poboljšanje globalnog blagostanja. Diplomatska filozofija iza Društva predstavlja fundamentalnu promenu mišljenja za prethodnih sto godina. Stara filozofija, nastala na Bečkom kongresu (1815), je posmatrala Evropu kao promenljivu mapu saveza između nacija, stvarajući ravnotežu snaga održavanjem jakih armija i tajnih sporazuma. Prema novoj filozofiji, Društvo naroda je predstavljalo vladu nad vladama, čija je uloga bila rešavanje razmirica između pojedinačnih nacija na otvorenim zakonitim raspravama. Podsticaj za osnivanje Društva je potekao od predsednika SAD Vudrou Vilsona, mada Sjedinjene Države nikada nisu pristupile Društvu naroda zbog zabrane američkog kongresa da postane član Društva , smatrali su da se Amerika već i previše upliće u evropska pitanja, i nisu želeli više da učestvuju u evropskim međunarodnim razmiricama. Ovakvo mišljenje je bilo široko rašireno među stanovništvom Sjedinjenih Država, uprkos oštroumne želje Vudrou Vilsona da Amerika postane član Društva naroda.
Društvu naroda su nedostajale sopstvene oružane snage i stoga su zavisile od Velikih Sila da primenjuju njegove rezolucije, ekonomske sankcije koje je Društvo odredilo, ili da opskrbljuju armiju, kada je to potrebno, za potrebe Društva naroda.Posle jednog broja uspeha i nekih ranih neuspeha tokom 1920-ih, postalo je jasno da je Društvo nesposobno da zaštiti od agresije Sila Osovine tokom 1930-ih. Početkom Drugog svetskog rata je postalo jasno da je Društvo omanulo u svojoj osnovnoj svrsi sprečavanje budućih svetskih ratova. Ujedinjene nacije je zamenjuju po završetku Drugog svetskog rata i nasleđuju nekoliko agencija i organizacija koje je osnovalo Društvo naroda.
Sa početkom Drugog svetskog rata, postalo je jasno da je Liga omanula u svojoj osnovnoj funkciji sprečavanje budućih svetskih ratova. Tokom rata, ni Skupština ni Savet Lige nisu držali sastanke, a Sekretarijat u Ženevi je smanjen na najmanju meru, premeštajući mnoge službeneike u Severnu Ameriku. Posle neuspeha da spreči rat, odlučeno je da se formira novo telo koje će zameniti Ligu u budućnosti. Ovo telo su Ujedinjene nacije. Mnogi organi Lige, na primer Međunarodna organizacija rada, su nastavili da funkcionišu i na kraju se pripojili Ujedinjenim nacijama. Na zasedanju Skupštine u 1946, Liga je raspustila sebe i svoje službe, mandate, a imovina je preneta na Ujedinjene nacije.
Struktura Ujedinjenih nacija je trebalo da postane efikasnija nego Lige naroda. Glavni Saveznici u Drugom svetskom ratu (Ujedinjeno Kraljevstvo, SSSR, francuska, SAD, i republika Kina) su postale stalne članice Saveta bezbednosti, dajući novim „Velikim Silama“ značajni međunarodni uticaj, odražavajući Savet Lige naroda. Odluke Saveta bezbednosti su obavezujuće za sve članice Ujedinjenih nacija, međutim  jednoglasne odluke nisu potrebne, za razliku od Saveta Lige. Stalne članice Saveta bezbednosti imaju pravo veta  kako bi zaštitili sopstvene interese, što je sprečilo odlučnije akcije UN-a u mnogim slučajevima. Slično Ligi, UN nema sopstvene oružane snage, ali su UN  bile uspešnije u pozivanju članica da doprinesu oružanim intervencijama, kao što je Korejski rat, i mirovna misija u bivšoj Jugoslaviji. Međutim UN je u nekim slučajevima bila primorana na primenu ekonomskih sankcija. Ujedinjene nacije su bile uspešnije i u privlačenju članica od Lige, čineći je još značajnijom.
Povelja UN, kojom je stvorena Organizacija, potpisana je u San Francisku (SAD) 26, juna 1945.godine, a stupila je na snagu 24, oktobra iste godine. Svest o potrebi stvaranja takve organizacije koja će zameniti Društvo naroda (Ligu naroda) sazrevala je tokom Drugog svetskog rata i  bila konkretizovana na međusavezničkim konferencijama.