Odlomak

UVOD
U ovom seminarskom radu ću dati kratak istorijat o štamparstvu, kratak opis uopšteno o štamparstvu, pa ću predstaviti na koji način utiče voda na štamparstvo i uočiću koliko je bitan
tačno određen procenat vlažnosti u štamparstvu.

 
ISTORIJA ŠTAMPARSTVA
Pre izuma štamparstva, umnožavanje knjiga i spisa vršeno je kaligrafskim prepisivanjem stiva i precrtavanjem slika. Ovaj rad je obavljan na dvorovima vladara i velmoza, a radilo ga je
na desetine i stotine najizvežbanijih prepisivača. Umnozavanje rukopisa postojalo je i pre naše ere. Starogrčki filozofi u svojim delima tri veka pre nove ere navode, da su se u to doba u Atini umnozavanjem i prodavanjem knjiga bavili bibliopoli, današnji knjižari-izdavači. Prepisivanja su vršena na listovima papirusa 20 do 25 cm širine i oko 40 cm dužine lepljenim krajevima jedan za drugi u dugačke trake. Do danas nije utvrđeno od kada je u Evropi poznat mehanički način umnožavanja rukopisa – štampanje.
Gutenbergovim izumom 1440. godine ustanovljeni su osnovni metodi štampanja koji su prethodili ovim današnjim. I pored toga što su Gutenberg, Fust i Sefer strogo čuvali tajnu
veštine mašinskog umnožvanja, pouzdano se zna da je vec 1460. godine u Strazburu postojala štamparija Johana Mentelina, a pre razaranja Majnca (Gutenbergovog rodnog mesta) i
štamparija Alberta Pfistera. Razaranjem ovih štamparija u čestim tadašnjim političkim sukobima, radnici koji su radili u njima ostali su bez posla. Većina njih je otišla u inostrastvo,
gde postaju pravi rasadnici štamparske veštine po raznim zemljama Evrope. Prvi počeci štamparstva na prostorima Jugoslavije (nije precizirano na kom delu Jugoslavije) javljaju se
1493. godine.
Nakon Gutenbergovog otkrića, štampa se prvobitno odvijala na zaklopnim štamparskim mašinama, u kojima se koristila forma u obliku ravne ploče, a pritisak se ostvarivao pomoću
druge ravne ploče. Ovi prvi oblici štampe predstavljaju tehniku visoke stampe. Pošto je štampa na zaklopnim mašinama postala neefikasna (bilo je teško ostvariti podjednak pritisak na celoj štampajućoj površini), započela je štampa na mašinama sa rotacionim kretanjem.Dalje su u istoriji štamparstva obeleženi sledeći događaji.

  • 1610.- prve štampane novine
  • 1787.- metalna presa za štampanje (150 otisaka na sat )
  • 1796.- pronalazak tehnike umnožavanja ravnom štampom (litografija )
  • 1805.- prva mašina za livenje olovnih slova
  • 1812.- prva štamparska mašina sa mehanizovanim kretanjem (400 otisaka na sat )
  • 1839.- pronalazak fotografije
  • 1843.- početak proizvodnje papira iz drveta
  • 1862.- prva rotaciona mašina
  • 1875.- prva novinska rotaciona mašina za velike tiraže
  • 1881.- počinje upotreba rastera (autotipije)- reprodukovanje višestrukih originala, što predstavlja osnovu savremene reprodukcije u svim tehnikama štampe
  • 1884.- prva mašina za slaganje slova
  • Razdoblje automatizacije (1900 – 1950)
    • primena fotopostupaka
    • uvođenje automata za ulaganje i izlaganje tabaka (papira )
    • 1904.- pronalazak ofset stampe
    • 1930.- prva fotoslagaća mašina
  • Razdoblje elektronike i kompjutera (od 1950 do danas).

 

 

 

UOPŠTENO PAR REČI O ŠTAMPARSTVU
Štampanje je tehnološki postupak izrade štamparskih proizvoda uz korišćenje teksta i slika prema kvalitetu definisanom zahtevima naručioca. Najuprošćenija definicija štampanja bi
bila da je štampanje postupak prenošenja boje sa štamparske forme posredstvom pritiska na materijal za štampu čime dobijamo odgovarajući otisak. Danas se sam postupak štampanja
odvija u posebnim pogonima za štampu u okviru preduzeća koje se bavi proizvodnjom grafičkih proizvoda.
Vremenom se razvilo nekoliko tehnika štampe koje se svrstavaju u pet grupa:

  • Visoka štampa
  • Duboka štampa
  • Propusna štampa
  • Digitalna štampa
  • Ravna štampa

 

 

 

Duboka štampa
Duboka štampa je pokazala visok kvalitet otiska slika i rasterskih tonova. Kod duboke štampe  boje se odlikuju tečljivoošću i malim površinskim naponom. Sa druge strane, ove boje se
sporrije suše pa je za fazu učvršćivanja otiska na materijalu za štampu, potrebno dovesti dodatne količine energije u posebno izvedenim sušačima koji ulaze u sastav svake štamparske jedinice.

 
Propusna (sito) štampa
Za propusnu (sito) štampu se korist i forma od svile, najlona ili polijestera, koja se presvlači nepropusnim slojem. U fazi razvijanja forme štampajuće površine se dobijaju tako što se sa njih uklanja nepropusni sloj. Tokom štampe kroz štampajuće površine pomoću odgovarajućeg rakel noža protiskuje se boja u željenom sloju. Pomoću sito štampe se nanosi najdeblji sloj boje od svih štamparskih tehnika.

 

 

Digitalna štampa
Digitalna štampa podrazumeva direktnu povezanost računara u kojem se obavlja digitalna priprema i štamparske mašine i obuhvata dve potkategorije:

  • Statička digitalna štampa
  • Dinamička digitalna štampa

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Grafički dizajn

Više u Hemija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari