Umrežavanje

Umrežavanje
Povezivanje većeg broja PC mašina preko mreže za prenos podataka postalo je jako aktuelno zadnjih nekoliko godina iz sledećih razloga: Kao prvo, po ceni, PC mašine su postale veoma jeftine naprave, koje su, po svojim performansama, zaista moćne naprave. Kao drugo, na tržištu se danas nudi veliki broj raznih moćnih softverskih alata (paketa) po neverovatno niskim cenama (postoje i piratske verzije) koje obezbedjuju da se PC mašine primene za širok dijapazon aplikacija. Kao treće, nadgradnja PC mašine novom logikom (drajverske pločice i razne periferije) nije tako skupa investicija ne samo za kompanije nego i individue. Sve je ovo dovelo do toga da su PC mašine danas najšire prihvaćene računarske mašine od kojih se mogu projektovati sada dosta složeniji sistemi. Tipično, takve sisteme srećemo kod LAN-ova (Local Area Network). LAN se definiše kao skup računara lociranih u okviru neke kancelarije, ili zgrade, povezanih preko deljivog (zajedničkog) prenosnog medijuma (kakav je koaksijalni kabl) nazvan glavni put (kičma) mreže (network backbone). LAN se može povezati na druge mreže bilo direktno ili preko WAN (Wide Area Network) kako je to prikazano na slici 7.1. WAN obično povezuje mreže na šire geografsko područje, do nivoa jedne zemlje. Na slici 7.1 tri
LAN-a, nazvana LAN-A, LAN-B i LAN-C povezana su u WAN. Kada se LAN povezuje na WAN/LAN preko analogne linije koristi se modem, bridge se koristi za medjusobno povezivanje dva slilčna tipa LAN-a koji razmenjuju digitalne podatke, a gateway kada dva različita LAN-a razmenjuju digitalne podatke.

Javne komutacone telekomunikacione mreže (PSTN – Public Switched Telecommunications Network) koriste analogne linije za prenos podataka na duga rastojanja. PSTN mogu izvršiti povezivanje jedne linije mreže na drugu koristeći komutaciona kola (circuit switched). Komutaciona kola i svi kanali za prenos govora u telefoniji, tj. PSTN, koriste ograničeni propusni opseg od 400 do 3400 Hz. Zbog toga ako po telefonskim vezama želimo da prenosimo digitalne podatke potrebno je koristiti modem. Osnovni zadatak modema na predajnoj strani je da izvrši konverziju digitalnih podataka u signal čija je forma pogodna za prenos kroz PSTN, a na prijemnoj strani da analogni oblik signala konvertuje u digitalni. Na slici 7.2. prikazano je povezivanje računara na PSTN. Računare je moguće povezati na WAN preko service provider ili preko druge mreže koja se povezuje preko modema. Service provider poseduje željeni
hardver koji je neophodan da bi se izvršilo povezivanje na WAN. Javne komutacione mreže za prenos podataka (PSDN-Public Switched Data Network)omogućavaju da se izvrši direktno povezivanje digitalnih uredjaja na digitalnu mrežu. Ovakav pristup ima prednosti jer ne zahteva konverziju digitalnih podataka u analognu formu i obratno. ISDN (Integrated Services Digital Network) omogućava prenos mnogo tipova digitalnih podataka i pravu (stvarnu) globalnu digitalnu mrežu. Podaci koji se prenose mogu biti digitalizovani video, digitalizovani govor i računarski podaci. Imajući u vidu da su komutacija i prenos digitalni, moguće je ostvariti veoma brzi pristup nekoj tački u mreži, a takodje i prenositi podatke veoma velikim bitskim brzinama. Obično se koriste brzine prenosa od 64 kbps. Sva povezivanja na ISDN vrše se preko NTE (Network Termination Equipment).

Na slici 7.3 prikazan je jedan pogled koji se odnosi na prenos podataka kroz odredjene mreže u odnosu na njihovo uskladjivanje sa nivoima OSI modela. Uglavnom se razlikuju tri glavne tehnologije prenosa podataka kroz mreže, i to one koje koriste asinhroni prenos podataka, LAN i WAN. Najpopularniji tipovi LAN-ova su Ethernet i Token Ring. Standardi za Ethernet su Ethernet 2.0 i IEEE 802.3 (uključujući i IEEE 802.2). Za Token Ring standardi su IBM Token Ring i IEEE 802.5(uključujući i IEEE 802.2). Ethernet koristi CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access/Collision Detect) tehnologiju za prenos podataka. Jedan od poznatijih standarda za medjusobno povezivanje mreža je TCP/IP (Transport Control Protocol/Internet Protocol). IP rutira (usmerava) pakete krož mrežu, dok TCP rutira pakete podataka izmedju medjusobno povezanih mreža. (Alternativni ekvivalentni standard TCP/IP-u koji se koristi kod nekih PC mreža je SPX/IPX). Glavni standardi za digitalno povezivanje WAN-ova su ITU-T X.21, HDLC i ITU X.25. (ITU – International Telecommunication Union) je novi naziv za CCITT (Comité Consultatif International Télégraphique et Télécommunications)).Na slici 7.4. prikazani su glavni standardi i njihove osnovne funkcije. Agencije za standarde, čije su skraćenice korišćene na slici 7.4. su sledeće: ISO (International Organization for Standardization), CCITT, EIA (Electrical Industries Association), ITU, ANSI (American National Standards Institute), i IEEE(Institute of Electrical and Electronic Engineers).