Upravljanje ljudskim resursima i dopunsko obrazovanje u javnom sektoru

UVOD
Briga o zaposlenima i upravljanje ljudskim resursima je nezaobilazan deo poslovanja svakog preduzeća, i jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji, element njenog uspeha. Upravljanje ljudskim resursima, kao poslovna funkcija, objedinjava poslove i zadatke u vezi sa ljudima, njihovim pronalaženjem, izborom, obrazovanjem i druge aktivnosti osiguravanja i razvoja zaposlenih. Da li je tako i u javnom sektoru?

U određivanju javnih preduzeća obično se ističu preovlađujuće, odnosno bitne karakteristike koje su zajedničke za većinu ovih preduzeća i po kojima se ona razlikuju od ostalih. Ističe se da su javna preduzeća u državnom vlasništvu, da je njihov cilj obezbeđenje proizvoda i usluga od vitalnog značaja za društvenu zajednicu, pa se nalaze u monopolskom položaju na tržištu koji je stečen uz podršku vlasti i da je predmet njihove delatnosti pod režimom regulative koja će im obezbediti da funkcionišu u javnom interesu. Obzirom da su javna preduzeća pod velikom kontrolom države u njihovom funkcionisanju se javlja i uticaj političke partije na vlasti koja posredstvom države može da utiče na oblik njihovog funkcionisanja.
Ovo čini složenijim način organizovanja javnih preduzeća i time menadžment ovih preduzeća dobija poseban značaj.
Javna preduzeća angažuju veoma velika sredstva, veliki broj ljudi i pokrivaju svojom delatnošću obično teritoriju jedne države. Njihova uloga je nezamenljiva u funkcionisanju ukupnog privrednog života. Razvoj javnih preduzeća i njihova ekonomska efikasnost zavise od kvaliteta funkcije menadžmenta.
Zadatak menadžmenta je da na najbolji način koristi resurse javnog preduzeća u stalno promenljivom okruženju. Menadžment javnog preduzeća je upućen na rad u kompleksnim uslovima koji se ogleda u nastojanju da se postigne ona fina granica između optimalnog zadovoljavanja interesa društva kao celine i interesa preduzeća kao subjekta privređivanja.
Potrebno je puno veštine i znanja koje će se upotrebiti za pridobijanje ljudi da u tehnološkom procesu angažuju svoje ukupne radne potencijale, odnosno kinetičku i kreativnu energiju na ostvarivanju optimalne ciljne funkcije javnog preduzeća.
Upravljanje tuđim radom i resursima u strukturama poslovnih i drugih organizacionih sistema ispoljava se kao najsloženija svesna delatnost ljudi. Za obavljanje svake vrste svesne delatnosti neophodno je da ljudi, koji su nosioci tih radnih procesa, budu obučeni i sposobljeni tako da sa minimalno mogućim naporima i drugim utrošcima obave sve one transformacione procese koji su uslov da se postojeće prevede u željeno stanje.
Sticanje znanja, umeća i veština za obavljanje raznih vrsta delatnosti iziskuje posedovanje posebne vrste svesne delatnosti. Iznalaženje što racionalnijih načina rada, obučavanje i osposobljavanje ljudi za profesionalno obavljanje određenih radnihaktivnosti oduvek je predstavljalo složenu aktivnost, koja u svakoj novoj vremenskoj dimenziji prima sve izraženiji karakter.
Kada je u pitanju javni sektor, Narodna skupština Republike Srbije je 2009. godine, između ostalih zakona, kao meru za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, donela i Zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru.
Menadžment ljudskih resursa u javnom sektoru je obiman i složen zadatak i odatle njegovo proučavanje u celosti prevazilazi dimenzije ovog rada. Stoga se ovde osvrćemo samo na njegova dva značajna aspekta – upravljanje ljudskim resursima i dopunsko obrazovanje u javnom sektoru.